Onore de Balzak

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Onore de Balzak

HBalzac.jpg
Onore de Balzak

Informacije
Puno ime Onore de Balzak
Datum rođenja 20. maj 1799.
Mesto rođenja Tur (Francuska)
Datum smrti 17. avgust 1850.
Mesto smrti Pariz (Francuska)
Dela
Potpis

Onore de Balzak (fr. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799Pariz, 17. avgust 1850) je bio francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.

Balzak je prešao da živi u Parizu 1814. godine. Njegovo pohađanje Pravnog fakulteta u Parizu se poklopilo sa početkom francuske restauracije. Ulazio je u različite poslovne poduhvate koji su mu umesto zarade donosili samo gubitke i dugove. Propao je u poslu sa slovolivnicom i štamparijom. Posle tog finansijskog sloma dugovi će ga pratiti čitav život.

Svom prezimenu je dodao plemićko de 1830. godine. Od tada se potpisivao kao Onore de Balzak.

Poljska plemkinja, Evelina Hanska, sa svog imanja u Verhovnji, u Ukrajini je započela prepisku sa Balzakom 1832. godine. Iz prepiske sa zagonetnom Strankinjom koja se divi Balzakovim delima, razvila se obostrana ljubav. Sa gospođom Hanskom se sastao najpre u Švajcarskoj, zatim u Beču i Petrogradu. Nakon što je postala udovica 1842. godine, gospođa Hanska je odbila ruku Balzaka. Sa njom je zatim putovao po Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Belgiji. Venčao se sa gospođom Hanskom 1850. godine u Berdičevu, u Ukrajini.

Bio je predsednik Društva književnika. Dva puta se kandidovao za Francusku akademiju. Prvi put (1839.) je povukao kandidaturu u korist Viktora Igoa, a drugom prilikom (1849.) je dobio samo dva glasa.

Ljudska komedija (La Comédie humaine) zajednički je naziv za njegove romane, međusobno povezane, u je nastojao da pruži sliku o svom vremenu, društvenim i istorijskim, filozofskim kretanjima, da prikaže život svih društvenih klasa i slojeva, da osvetli tajne čovekove psihe. Balzak je prvi upotrebio mehanizam vraćanja istih likova kroz svoje knjige kako bi izrazio jedinstvo društva koje slika. U predgovoru «Ljudskoj komediji» (objavljenom 1842. godine) je naglasio da će to biti istorija koju su zaboravili toliki istoričari, istorija naravi. Predvideo je da «Ljudska komedija» sadrži 137 dela, ali je stigao da napiše 91 delo. Tom broju se mogu dodati još tri romana koje nije predvideo prvobitnim planom. U broj od 94 dela ne ulaze «Golicave priče» ni Balzakovi mladalački romani napisani pre 1829. godine. U svom Katalogu dela koja će sadržati «Ljudska komedija», Balzak je predvideo sledeću podelu:

  • Prvi deo: Studije naravi, razvrstane po temama u šest grupa:
  1. Prizori iz privatnog života (Čiča Gorio),
  2. Prizori iz provincijskog života (Evgenija Grande, Izgubljene iluzije),
  3. Prizori iz pariskog života (Sjaj i beda kurtizana, Rođaka Beta, Rođak Pons),
  4. Prizori iz političkog života (Poslanik iz Arsija),
  5. Prizori iz vojničkog života (Šuani),
  6. Prizori iz seoskog života (Ljiljan u dolu).
  • Drugi deo: Filozofske studije – Šagrinska koža, Traganje za apsolutnim.
  • Treći deo: Analitičke studije sadrže samo jedno delo koje nije roman već ogled «Fiziologija braka»

Iz želje za novcem i slavom pisao je ono šta je smatrao popularnim, i čime bi mogao da privuče širi krug čitalaca. Često je pisao i po 16 sati dnevno uz pomoć sveće i kafe ne bi li što pre objavio svoje delo. Ovakvo pisanje rezultovalo je time da većina njegovih dela daje utisak nedovršenosti i neurednosti, ima greške u tekstu, a pojedini delovi su površni ili nedovršeni.

Iako je odrastao daleko od Pariza Balzak je bio dosta vezan za ovaj grad. Svoja najbolja dela je napisao u Parizu ili o Parizu.

Onore de Balzak i Gistav Flober imali su veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste: Gi de Mopasan, Žorž-Šarl Ismans, i u Engleskoj Džordž Eliot.

Literatura[uredi]

  • Dušan Milačić, Balzak. Život i rad, Srpska književna zadruga, Beograd
  • Andre Maurois, Prometej ili život Balzakov, preveo K. Budor, Naprijed, Zagreb
  • Štefan Cvajg, Balzak, Narodna prosvejta, Sarajevo

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :