Гистав Флобер

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гистав Флобер (фр. Gustave Flaubert; 12. децембар 1812. — 8. мај 1880) француски књижевник који је стварао у доба реализма. У моментима инспирације напуштао је све обавезе и препуштао се писању, а често би провео цијели дан у писању, и на крају написао свега пар реченица. Ово објашњава зашто су његова дјела малобројна, али изузетно квалитетна.

Дјела Гистава Флобера се нарочито истичу љепотом стила и вјештином опажања. Многи истраживачи у Флоберовом дјелу налазе одјеке романтизма. Начин на који је портретисао своје ликове је био инспиративан за многе потоње писце; од Емила Золе до Марија Варгаса Љосе.

Његов роман „Госпођа Бовари“, из 1857, плод је шестогодишњег рада. Роман описује живот жене у француској провинцији, распетој између маштања и свакодневице. Када се појавила, књига је у јавности изазвала скандал због своје отворености.

У историјском роману Саламбо (1862) радња се дешава у древној Картагини и настала је на основу утисака са путовања у Тунис.

Поред „Госпође Бовари“, веома је важан и Флоберов роман „Сентиментално васпитање“ (l`Education sentimentale) из 1869.

Написао је још романе „Искушење Светог Антонија“ (1874) и „Бувар и Пекише“ (постхумно објављен 1881).

Он и Оноре де Балзак су имали велики утицај на натуралисте: Ги де Мопасан, Карл Уисманс.