Гистав Флобер
| Гистав Флобер | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Пуно име | Гистав Флобер |
| Датум рођења | 12. децембар 1821. |
| Датум смрти | 8. мај 1880. |
| Дела | |
| Потпис | |
Гистав Флобер (фр. Gustave Flaubert; 12. децембар 1821 — 8. мај 1880) француски књижевник који је стварао у доба реализма. У моментима инспирације напуштао је све обавезе и препуштао се писању, а често би провео цели дан у писању, и на крају написао свега пар реченица. Ово објашњава зашто су његова дела малобројна, али изузетно квалитетна.
Дела Гистава Флобера се нарочито истичу лепотом стила и вјештином опажања. Многи истраживачи у Флоберовом делу налазе одјеке романтизма. Начин на који је портретисао своје ликове је био инспиративан за многе потоње писце; од Емила Золе до Марија Варгаса Љосе.
Његов роман „Госпођа Бовари“, из 1857, плод је шестогодишњег рада. Роман описује живот жене у француској провинцији, распетој између маштања и свакодневице. Када се појавила, књига је у јавности изазвала скандал због своје отворености.
Ова година била је, условно речено, година скандала у књижевности - за Флобера и Бодлера, који је те исте године објавио своју збирку „Цвеће зла“.
Флобер је у овом роману критиковао „тривијалну“ књижевност, коју је читала његова јунакиња и која јој је, заувек и неповратно, одузела реалан поглед на живот. Мисли своје јунакиње предочавао је методом доживљеног говора (који му је и послужио да се одбрани на суду). Наиме, тај говор исказан је у трећем лицу, али без најаве да је уведен говор јунака. То је својеврсна комбинација јунаковог и ауторовог гласа. Због Еминог несклада да прихвати свет у коме живи онаквим какав он јесте, због њене сталне потребе да живи у свету надања и маштања, у књижевности термин „боваризам“ означава особу која живи на граници између својих идеала и снова, тачније - на граници онога што она јесте и онога што она мисли да је. " Мадам Бовари, то сам ја!", чувена је Флоберова реченица.
У историјском роману Саламбо (1862) радња се дешава у древној Картагини и настала је на основу утисака са путовања у Тунис.
Поред „Госпође Бовари“, веома је важан и Флоберов роман „Сентиментално васпитање“ (l`Education sentimentale) из 1869.
Написао је још романе „Искушење Светог Антонија“ (1874) и „Бувар и Пекише“ (постхумно објављен 1881).
Он и Оноре де Балзак су имали велики утицај на натуралисте: Ги де Мопасан, Жорж-Шарл Исманс.
Спољашње везе [уреди]
