Гистав Флобер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гистав Флобер

Gustave Flaubert young.jpg
Гистав Флобер

Информације
Пуно име Гистав Флобер
Датум рођења 12. децембар 1821.
Датум смрти 8. мај 1880.
Дела
Потпис

Гистав Флобер (фр. Gustave Flaubert; 12. децембар 18218. мај 1880) француски књижевник који је стварао у доба реализма. У моментима инспирације напуштао је све обавезе и препуштао се писању, а често би провео цели дан у писању, и на крају написао свега пар реченица. Ово објашњава зашто су његова дела малобројна, али изузетно квалитетна.

Дела Гистава Флобера се нарочито истичу лепотом стила и вјештином опажања. Многи истраживачи у Флоберовом делу налазе одјеке романтизма. Начин на који је портретисао своје ликове је био инспиративан за многе потоње писце; од Емила Золе до Марија Варгаса Љосе.

Његов роман „Госпођа Бовари“, из 1857, плод је шестогодишњег рада. Роман описује живот жене у француској провинцији, распетој између маштања и свакодневице. Када се појавила, књига је у јавности изазвала скандал због своје отворености.

Ова година била је, условно речено, година скандала у књижевности - за Флобера и Бодлера, који је те исте године објавио своју збирку „Цвеће зла“.

Флобер је у овом роману критиковао „тривијалну“ књижевност, коју је читала његова јунакиња и која јој је, заувек и неповратно, одузела реалан поглед на живот. Мисли своје јунакиње предочавао је методом доживљеног говора (који му је и послужио да се одбрани на суду). Наиме, тај говор исказан је у трећем лицу, али без најаве да је уведен говор јунака. То је својеврсна комбинација јунаковог и ауторовог гласа. Због Еминог несклада да прихвати свет у коме живи онаквим какав он јесте, због њене сталне потребе да живи у свету надања и маштања, у књижевности термин „боваризам“ означава особу која живи на граници између својих идеала и снова, тачније - на граници онога што она јесте и онога што она мисли да је. " Мадам Бовари, то сам ја!", чувена је Флоберова реченица.

У историјском роману Саламбо (1862) радња се дешава у древној Картагини и настала је на основу утисака са путовања у Тунис.

Поред „Госпође Бовари“, веома је важан и Флоберов роман „Сентиментално васпитање“ (l`Education sentimentale) из 1869.

Написао је још романе „Искушење Светог Антонија“ (1874) и „Бувар и Пекише“ (постхумно објављен 1881).

Он и Оноре де Балзак су имали велики утицај на натуралисте: Ги де Мопасан, Жорж-Шарл Исманс.

Спољашње везе[уреди]