Orloj - praški astronomski sat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Orloj - praški astronomski sat

Praški astronomski sat ili praški Orloj (češ. Pražský orloj) je srednjovekovni astronomski časovnik postavljen na Staroj gradskoj kući u Pragu, glavnom gradu Češke.

Sat je prvi put instaliran 1410. godine, što ga čini trećim najstarijim astronomskim satom na svetu i najstarijim satom koji još uvek radi.[1] [2]

Opis[uredi | uredi izvor]

Orloj je postavljen na južnom zidu Stare gradske kuće na Starom gradskom trgu (Staromjestske namjesti). Mehanizam sata ima tri glavne komponente - astronomski brojčanik, koji predstavlja položaj Sunca i Meseca na nebu i prikazuje razne astronomske detalje; statue raznih katoličkih svetaca koje stoje sa obe strane sata; „šetnja apostola“, predstava svakog sata pokretnih apostolskih figura i drugih skulptura, naročito figura kostura koji predstavlja smrt, koja pogađa vreme; i kalendarski brojčanik sa medaljonima koji predstavljaju mesece. Prema lokalnoj legendi, grad će patiti ako se sat zanemari i ako njegov dobar rad bude ugrožen; duh, postavljen na sat, trebalo je da potvrdno klimne glavom. Prema legendi, jedinu nadu predstavljao je dečak rođen u novogodišnjoj noći.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Orloj 1808.
Kula sa satom

Najstariji deo Orloja, mehanički sat i astronomski brojčanik, datira iz 1410. godine, kada su ga napravili časovničar Mikulaš iz Kadana i profesor matematike i astronomije na Karlovom univerzitetu Jan Šindel. Prvo zabeleženo pominjanje sata bilo je 9. oktobra 1410.[4] Kasnije, verovatno oko 1490. godine, dodat je kalendarski brojčanik i fasada sata je ukrašena gotičkim skulpturama.

Ranije se verovalo da je Orloj 1490. godine izgradio časovničar Jan Ruže (zvan i Hanuš); ovo je sada poznato kao istorijska greška. Legenda, koju je ispričao Alojz Jirasek, kaže da je časovničar Hanuš bio oslepljen po nalogu praških odbornika tako da nije mogao da ponovi svoje delo; zauzvrat je onesposobio sat i niko nije uspeo da ga popravi narednih sto godina.

Godine 1552. popravio ga je Jan Taborski (oko 1500–1572), majstor satova Klokotske Hore, koji je takođe napisao izveštaj o satu gde je Hanuša spomenuo kao tvorca ovog sata. Ova greška, koju je ispravio Zdenek Horski,[5] nastala je zbog netačne interpretacije zapisa iz tog perioda. Pogrešna pretpostavka da je Hanuš bio tvorac verovatno je povezana sa njegovom rekonstrukcijom Stare gradske kuće u godinama 1470–1473. Sat je prestajao da radi mnogo puta tokom vekova posle 1552. godine i mnogo puta je popravljan.

1629. ili 1659. dodate su drvene statue, a figure apostola dodate su nakon velike popravke 1787–1791. Tokom sledeće velike popravke u godinama 1865–1866. dodata je zlatna figura petla koji kukuriče.

Orloj je pretrpeo veliku štetu 7. i posebno 8. maja 1945, tokom praškog ustanka, kada su nacisti pucali na jugozapadnu stranu Starog gradskog trga iz nekoliko oklopnih vozila u neuspelom pokušaju da unište jedan od centara ustanka. Sala i obližnje zgrade su izgorele, zajedno sa drvenim skulpturama na satu i licem kalendara koji je napravio Josef Manes.[6] Nakon značajnih napora, mašina je popravljena, drvene apostole obnovio je Vojteh Suharda, a Orloj je ponovo počeo da radi 1948.[7]

Orloj je obnovljen u jesen 2005. godine, kada su obnovljeni kipovi i donji kalendarski prsten. Drvene statue bile su prekrivene mrežom kako bi se oterali golubovi.

Poslednje renoviranje astronomskog sata izvedeno je od januara do septembra 2018. godine, nakon rekonstrukcije Kule starog grada. Tokom obnove, električni satni mehanizam koji je radio od 1948. godine, zamenjen je originalnim mehanizmom iz 1860-ih.[8]

Glavni satni mehanizam iza astronomskog brojčanika

600. godišnjica[uredi | uredi izvor]

Dana 9. oktobra 2010. godine svetlosnom predstavom na fasadi kule sa satom proslavljena je 600. godišnjica Orloja. Dva projektora su korišćena za projektovanje nekoliko animiranih video zapisa na sat. Video snimci su prikazivali sat kako se gradi, ruši, obnavlja i otkriva kako bi se prikazali njegovi unutrašnji mehanizmi i poznate animirane figure, kao i razni događaji u istoriji sata. Video je komunicirao sa arhitekturom tornja, poput kiše koja se slivala sa luka, i prikazivanja protoka vremena pokretnim senkama.[9]

605. godišnjica[uredi | uredi izvor]

Na svoju 605. godišnjicu, 9. oktobra 2015. godine, Orloj se na Google početnoj stranici pojavio kao Google Doodle logotip.[2] [10]

Rekonstrukcija 2018.[uredi | uredi izvor]

Orloj je skinut radi rekonstrukcije i zamenjen LED ekranom početkom 2018. godine, a restauratorski radovi trebalo je da traju tokom cele letnje turističke sezone 2018. godine, a obnovljeni stvarni Orloj na kraju se vratio u službu dovoljno brzo za obeležavanje 100. godišnjice Čehoslovačke krajem oktobra 2018.[11] [12] Po završetku radova na rekonstrukciji i restauraciji, ponovo je počeo sa radom 28. septembra 2018. u 18:00 po lokalnom vremenu.[13] [14]

Astronomski brojčanik[uredi | uredi izvor]

Funkcije sata

Astronomski brojčanik je u obliku mehaničkog astrolaba, uređaja koji se koristio u srednjovekovnoj astronomiji. Alternativno, Orloj se može smatrati primitivnim planetarijumom, koji prikazuje trenutno stanje svemira.

Astronomski brojčanik ima pozadinu koja predstavlja statičnu Zemlju i nebo, a oko nje deluju četiri glavne pokretne komponente: zodijački prsten, spoljni rotirajući prsten, ikona koja predstavlja Sunce i ikona koja predstavlja Mesec.

Statična pozadina[uredi | uredi izvor]

Pozadina predstavlja Zemlju i lokalni pogled na nebo. Plavi krug direktno u centru predstavlja Zemlju, a gornji plavi deo je deo neba koje je iznad horizonta. Crvena i crna područja označavaju delove neba ispod horizonta. Danju Sunce je iznad plavog dela pozadine, a noću iznad crnog. Tokom zore ili sumraka, mehaničko sunce se pozicionira preko crvenog dela pozadine.

Na istočnom (levom) delu horizonta ispisane su reči: aurora (zora na latinskom) i ortus (izlazak). Na zapadnom (desnom) delu je occasus (zalazak sunca) i crepusculum (sumrak).

Zlatni rimski brojevi na spoljnoj ivici plavog kruga vremenski su okvir normalnog 24-časovnog dana i označavaju vreme po lokalnom praškom vremenu ili srednjoevropskom vremenu. Zakrivljene zlatne linije koje dele plavi deo brojčanika na 12 delova oznake su za nejednake „sate“. Ovi sati su definisani kao 1/12 vremena između izlaska i zalaska sunca i variraju kako dani postaju duži ili kraći tokom godine.

Zodijački prsten[uredi | uredi izvor]

Astronomski brojčanik

Unutar velikog crnog spoljnog kruga leži još jedan pokretni krug označen znakovima zodijaka koji ukazuje na položaj Sunca na ekliptici. Znakovi su prikazani u suprotnom smeru kazaljke na satu. Na fotografiji koja prati ovaj odeljak, Sunce se trenutno kreće u suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu od Raka do Lava.

Pomeranje zodijačkog kruga rezultat je upotrebe stereografske projekcije ekliptičke ravni koristeći Severni pol kao osnovu projekcije. To se često vidi u astronomskim satovima tog perioda.

Mala zlatna zvezda prikazuje položaj prolećne ravnodnevnice, a na skali se zlatnim rimskim brojevima može čitati zvezdno vreme. Zodijak je na zupčaniku sa 366 zubaca unutar mašine. Ovaj zupčanik je povezan sa sunčanim i mesečevim zupčanikom pomoću zupčanika sa 24 zubaca.

Stara češka vremenska skala[uredi | uredi izvor]

Kula sa satom u božićnoj noći

Na spoljnoj ivici sata zlatni Švabaher brojevi postavljeni su na crnoj pozadini. Ovi brojevi označavaju staro češko vreme (ili italijanske sate), sa 24 sata označava se vreme zalaska sunca, koje tokom godine varira od 16:00 zimi do 20:16 leti. Ovaj prsten se kreće napred i nazad tokom godine da bi se poklopio sa vremenom zalaska sunca.

Sunce[uredi | uredi izvor]

Zlatno Sunce se kreće oko zodijačkog kruga, pokazujući tako svoj položaj na ekliptici. Sunce je pričvršćeno za ručicu zlatnim krakom i zajedno prikazuju vreme na tri različita načina:

  1. Položaj zlatnog kraka nad rimskim brojevima na pozadini ukazuje na vreme po lokalnom praškom vremenu.
  2. Položaj Sunca preko zakrivljenih zlatnih linija ukazuje na vreme u nejednakim satima.
  3. Položaj zlatnog kraka nad spoljnim prstenom ukazuje na sate koji su prošli nakon zalaska sunca u staročeškom vremenu.

Pored toga, udaljenost Sunca od središta brojčanika pokazuje vreme izlaska i zalaska sunca. Sunce i njegov krak nalaze se na zupčaniku sa 365 zubaca unutar mašine.

Mesec[uredi | uredi izvor]

Mesečeva sfera prikazuje otprilike četvrtinu meseca
Jedinstveni mehanizam unutar Meseca

Kretanje Meseca na ekliptici prikazano je slično kretanju Sunca, mada je brzina mnogo veća zbog Mesečeve orbite oko Zemlje. Mesečev krak je na zupčaniku sa 379 zubaca u mehanizmu sata.

Napola posrebrena, polucrna Mesečeva sfera takođe pokazuje Mesečevu fazu. Mesec ima zupčanik sa 57 zubaca u svojoj sferi i polako se okreće navojem zavrtnja pričvršćenim za teg, napredujući za dva zuba dnevno. Ovo kretanje, pokretano samo gravitacijom, čini Orloj jedinstvenim na svetu među astronomskim satovima koji pokazuju Mesečeve faze. Mehanizam je stvorio nepoznati proizvođač, verovatno sredinom 17. veka. Za razliku od originalnog uređaja, čija je konstrukcija opisana u izveštaju iz 1570. godine, ovaj mehanizam proizvodi mnogo manja odstupanja od stvarne lunarne faze od oko jednog dana u pet godina.[15]

Animirani likovi[uredi | uredi izvor]

Pokretne figure

Četiri figure uz sat pokreću se na satu i predstavljaju četiri stvari koje su u vreme izrade sata bile omražene. S leva na desno na fotografijama, prva je Taština, predstavljena likom koji se divi sebi u ogledalu. Dalje, Škrtica koji drži vreću zlata predstavlja pohlepu ili zelenaštvo. Preko puta stoji Smrt, kostur koji pogađa vreme na satu. Konačno, postoji figura Turčina koja predstavlja požudu i zemaljske užitke. Punog sata, kostur zazvoni i odmah sve druge figure odmahnu glavom u stranu, što označava njihovu nespremnost „da idu“.

Svakog sata u toku dana, na vratima iznad sata pojavljuje se dvanaest statua apostola sa svojim atributima. Apostoli se pojavljuju na levom i desnom prozoru astronomskog sata gledano sa trga ovim redosledom: Jakov i Petar, Andrej i Matija, Tadej i Filip, Toma i Pavle, Jovan i Simon, Varnava i Vartolomej.

Kalendar[uredi | uredi izvor]

Pregled i detalji kalendara

Kalendarska ploča ispod sata zamenjena je kopijom 1880. godine. Original koji je napravio Josef Manes čuva se u muzeju grada Praga.[16] Na ivici kruga je crkveni kalendar sa utvrđenim praznicima i imenima 365 svetaca. Tabla prikazuje alegorije meseci. Manje slike predstavljaju horoskopske znakove.

Pored kalendara stoji filozof, arhangel Mihail pokazujući na vrh brojčanika, astronom i hroničar.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Jeho prapradědeček oživil orloj, on v tradici pokračuje”. iDNES.cz. 1. 10. 2007. 
  2. ^ a b Williams, Rhiannon (9. 10. 2015). „Prague astronomical clock, the oldest of its kind, is 605 years old”. The Daily Telegraph. UK: Telegraph Media Group Limited. Pristupljeno 9. 10. 2015. 
  3. ^ „Legends Of The Old Town Astronomical Clock”. Prague City Line. Prague City Line. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  4. ^ „Stručná historie Pražského orloje” (na jeziku: češki). Pristupljeno 9. 5. 2014. 
  5. ^ Horský, Poznávání vesmíru, 1962. with a copy of the documents from 1410.
  6. ^ „Zničil orloj zásah z německého tanku?”. Pražský orloj - The Prague Astronomical Clock. Pristupljeno 29. 5. 2016. 
  7. ^ Survey of the Reconstruction and Repairs of the Prague Astronomical Clock in the 19th and 20th Century, by Vaclav Heisler; Publisher: National Technical Museum; Praha; undated typescripts from mid-1990s; English translation from a Czech original
  8. ^ „Staroměstský orloj se po rekonstrukci znova rozběhl, elektrický pohon nahradila původní mechanika”. iROZHLAS (na jeziku: češki). Pristupljeno 2018-10-24. 
  9. ^ „Video mapping during 600 years anniversary of the astrological tower clock situated at Old Town Square in center of Prague”. Pristupljeno 9. 10. 2015. 
  10. ^ „605th Anniversary of Prague astronomical clock”. google.com. 
  11. ^ „Orloj na pražské Staroměstské radnici nahradila digitální obrazovka”. iDNES.cz. 2018-03-15. Pristupljeno 2018-06-12. 
  12. ^ „Rekonstrukce orloje se protáhne. Spuštěn bude až na konci října”. Pražský deník (na jeziku: češki). 2018-02-06. Pristupljeno 2018-06-12. 
  13. ^ „Prague's famous astronomical clock restored to former glory”. ITV News. 26 September 2018. Pristupljeno 28. 9. 2018. 
  14. ^ „Clock renovation gets mixed reaction”. Prague TV. Arhivirano iz originala 08. 03. 2021. g. Pristupljeno 11. 10. 2018. 
  15. ^ Marušák, Stanislav. „Mysterious Moon”. Pražský orloj — The Prague Astronomical Clock. Pristupljeno 29. 5. 2016. 
  16. ^ „The Old Town Astronomical Clock”. Prague City Line. Prague City Line. Pristupljeno 9. 10. 2015. 

 

Ostali izvori[uredi | uredi izvor]

  • Horský, Zdeněk (1988). Pražský orloj (na jeziku: češki). Prague: Panorama. 
  • Malina, Jakub (2005). The Prague Horloge — A Guide to the History and Esoteric Concept of the Astronomical Clock in Prague, Series: Esoteric Prague. Prague: Eminent. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орлој_-_прашки_астрономски_сат&oldid=26965591”