Palaco Piti

Koordinate: 43° 45′ 55″ S; 11° 15′ 00″ I / 43.7652° S; 11.2501° I / 43.7652; 11.2501
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Palaco Piti
43° 45′ 55″ S; 11° 15′ 00″ I / 43.7652° S; 11.2501° I / 43.7652; 11.2501

Palaco Piti ili Palata Piti (ital. Palazzo Pitti) je velika renesansna palata u Firenci. Projektovao ju je Filipo Bruneleski ili, verovatnije, njegov učenik Luka Fančeli. kao gradsku rezidenciju ambicioznog firentinskog bankara Luke Pitija.[1] Palata se nalazi na južnoj obali reke Arno, blizu Ponte Vekija.

Na jugoistočnoj strani Palate Piti nalazi se park Boboli, izuzetan spomenik pejzažne arhitekture iz perioda manirizma.[2].

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rana istorija ove građevine je mešavina mita i činjenica. Po priči, Pitijeva namera je bila da sagradi palatu koja bi zasenila Palaco Mediči. Tvrdi se da je Piti zahtevao da prozori palate budu veći nego ulaz u Palaco Mediči. Međutim, građevina u stvarnosti nije mogla da se meri sa veličinom ni luksuzom palata porodice Mediči. Luka Piti je umro 1472, a građevina je ostala nedovršena. Arhitektonski značaj Palaco Piti je u njenoj jednostavnosti i strogim linijama. Kamena fasada je grubo obrađena u seoskom stilu. Najveći deo građevine potiče iz 1458.

Porodica Mediči je kupila ovu palatu 1539. i pretvorila je u rezidenciju vladara Velikog vojvodstva Toskane. Kasniji vladari iz ove loze dograđivali su palatu i uredili vrtove oko nje (park Boboli). Većina dogradnji potiče iz 17. i ranog 18. veka.

Tokom 19-og veka, palatu Piti je koristio Napoleon Bonaparta, a kasnije je ovde bila rezidencija kralja ujedinjene Italije. Godine 1919. palatu je, sa njenim bogatim umetničkim blagom, italijanskom narodu poklonio kralj Vitorio Emanuele III.

Danas je palata Piti velika umetnička galerija otvorena za javnost. U njoj se nalazi sedam muzeja. Ukupno ima 140 soba otvorenih za posetioce.

Palatinska galerija[uredi | uredi izvor]

Palatinska galerija (ital. Galleria Palatina) je glavna galerija u Palati Piti. U njoj se nalazi veliki ansambl od preko 500, uglavnom Renesansnih slika, koje su nekada predstavljale privatnu umetničku kolekciju porodice Mediči i njihovih naslednika, poput vojvoda Lorene. U njoj su, između ostalih, izložena dela: Rafaela (11 slika), Ticijana, Đorđonea, Peruđina, Koređa, Bronzina, Rubensa i Van Dajka. Prostorije galerije ukrašene su veličanstvenom baroknom dekoracijom koja je pozadina za izlaganje umetničkih dela. Posebno su značajne dvorane sa mitološkom tematikom silikara Pjetra da Kortone (sale Venere, Apolona, Marsa, Jupitera i Saturna).

U nastavku Palatinske galerije su „Kraljevski apartmani”, t.j. 14 soba koje je koristila porodica Mediči, a njihovi naslednici i za stanovanje. Današnji izgled ovih soba uglavnom je rezultat promena sprovedenih u 19. veku.

Palaco Piti u današnje vreme[uredi | uredi izvor]

Danas, pretvorena iz kraljevske palate u muzej, Palaco je u rukama italijanske države. Nekada pod „Polo Muzeale Fiorentino“, institucijom koja upravlja sa dvadeset muzeja, od 2015. godine je odeljenje Galerije Ufici, kao posebna i nezavisna struktura u okviru Ministarstva kulturnih dobara i delatnosti, i ima krajnju odgovornost za 250.000 katalogizovanih umetničkih dela.[3] Uprkos svojoj metamorfozi iz kraljevske rezidencije u javnu zgradu u državnom vlasništvu, palata koja se nalazi na svom uzvišenom mestu sa pogledom na Firencu, još uvek zadržava osećaj i atmosferu privatne kolekcije u velikoj kući. Ovo je u velikoj meri zasluga „Amici di Palazzo Pitti“ (Prijatelja Palaco Pitija), organizacije volontera i pokrovitelja osnovane 1996. godine, koja prikuplja sredstva i daje predloge za tekuće održavanje palate i kolekcija, i za stalno poboljšanje njihovog vizuelnog prikaza.[4]

Druge galerije[uredi | uredi izvor]

Kraljevski apartmani[uredi | uredi izvor]

Ovo je apartman od 14 soba, koje je ranije koristila porodica Mediči, a u njima su živeli njihovi naslednici.[5] Ove prostorije su u velikoj meri izmenjene od ere Medičija, poslednji put u 19. veku. One sadrže kolekciju Medičijevih portreta, od kojih su mnogi od umetnika Giusta Sustermansa.[6] Za razliku od velikih salona koji sadrže kolekciju Palatine, neke od ovih prostorija su mnogo manje i intimnije, i, iako su i dalje veličanstvene i pozlaćene, više odgovaraju svakodnevnim životnim potrebama. Nameštaj perioda uključuje krevete sa baldahinom i drugi neophodan nameštaj koji se ne može naći nigde drugde u palati. Kraljevi Italije su poslednji put koristili Palatu Piti tokom 1920-ih.[7] Do tada je već bila pretvorena u muzej, ali je za njih rezervisan apartman u krilu Meridijana (sada Galerija moderne umetnosti) kada su zvanično posećivali Firencu.

Galerija moderne umetnosti[uredi | uredi izvor]

Meri Stjuart u Krukstonu, delo Đovanija Fatorija, u Galeriji moderne umetnosti u Palati Piti

Ova galerija potiče od preuređenja Firentinske akademije 1748. godine, kada je osnovana galerija moderne umetnosti.[8] U galeriji su bili smešteni oni umetnički radovi koji su bili nagrađeni na konkursima akademije. Palaco Piti je u to vreme bila preuređena u velikom obimu i prikupljala su se nova umetnička dela koja su ukrašavala novouređene salone. Sredinom 19. veka slike moderne umetnosti Velikog vojvode bile su toliko brojne da su mnoge prenete u Palaco dela Kroceta, koja je postala prvi dom novoformiranog „Muzeja savremene umetnosti”.

Danas, dodatno uvećana i raspoređena na 30 prostorija, ova velika zbirka obuhvata dela umetnika pokreta Makijajolija i drugih modernih italijanskih škola s kraja 19. i početka 20. veka.[9] Slike umetnika Makijajolija su posebno zapažene, jer je ova škola toskanskih slikara 19. veka na čelu sa Đovanijem Fatorijem predstavljala rane pionire i osnivače impresionističkog pokreta.[10] Naziv „galerija moderne umetnosti” nekima može zvučati netačno, jer umetnost u galeriji pokriva period od 18. do početka 20. veka. Nijedan primer kasnije umetnosti nije uključen u zbirku, jer se u Italiji „moderna umetnost“ odnosi na period pre Drugog svetskog rata; ono što je usledilo opšte je poznato kao „savremena umetnost“ (arte contemporanea). U Toskani se ova umetnost može naći u Centru za savremenu umetnost Luiđi Peči u Pratu, gradu oko 15 km (9 mi) od Firence.

Riznica velikih vojvoda[uredi | uredi izvor]

Riznica velikih vojvoda (Tesoro dei Granduchi), koja se ranije zvala Muzej srebra (Museo degli Argenti), sadrži kolekciju neprocenjivog srebra, kameja i dela od poludragog dragog kamenja, od kojih su mnoga iz kolekcije Lorenca de Medičija, uključujući njegovu kolekciju drevnih vaza, od kojih mnoge imaju dodatne delikatne figurice u srebru iz 15 veka. Ove prostorije, koje su ranije bile deo privatnih kraljevskih stanova, ukrašene su freskama iz 17. veka, od kojih su najsjajnije delo Đovanija da San Đovanija, od 1635. do 1636. godine. Muzej srebra takođe sadrži lepu kolekciju nemačkih zlatnih i srebrnih artefakata koje je kupio veliki vojvoda Ferdinand III, posle svog povratka iz izgnanstva 1815. godine, nakon francuske okupacije.[11]

Muzej porcelana[uredi | uredi izvor]

Prvi put otvoren 1973. godine, ovaj muzej je smešten u Kasino del Kavaliere u vrtovima Boboli.[12] Porcelan je iz mnogih najpoznatijih evropskih fabrika porcelana, pri čemu su sevrski i majsenski porcelan dobro zastupljeni. Mnogi predmeti u zbirci bili su pokloni firentinskim vladarima od drugih evropskih vladara, dok su ostala dela posebno naručena od strane Velikog kneževskog dvora. Posebno treba istaći nekoliko velikih servisa za večeru fabrike Vincenes, kasnije preimenovane u Sevr, i kolekciju malih bisk[13][14][15][16] figurica.

Galerija kostima[uredi | uredi izvor]

Smešten u krilu poznatom kao „Palacina dela Meridijana”, ova galerija sadrži kolekciju pozorišnih kostima od 16. veka do danas. To je takođe jedini muzej u Italiji koji detaljno opisuje istoriju italijanske mode.[17] Ona je jedna od novijih kolekcija palate, koju je osnovao 1983. godine Kirsten Ašengrin Pjacenti; apartman od četrnaest prostorija, Meridijana apartmani, završeni su 1858. godine.[18]

Galerija značajnih dela[uredi | uredi izvor]

  • Fra Filipo Lipi: Tondo Bartolini (1465)
    Fra Filipo Lipi: Tondo Bartolini (1465)
  • Rafael: Portret Anjolo Donija (1506)
    Rafael: Portret Anjolo Donija (1506)
  • Rafael: Madona dela Seđola (1514)
    Rafael: Madona dela Seđola (1514)
  • Rafael: Žena sa velom (između 1512. i 1515)
    Rafael: Žena sa velom (između 1512. i 1515)
  • Ticijan: Portret pape Julija II (oko 1545)
    Ticijan: Portret pape Julija II (oko 1545)
  • Karavađo: Portret fra Antonija Martelija (1610)
    Karavađo: Portret fra Antonija Martelija (1610)
  • Rubens: Četiri filozofa (1611)
    Rubens: Četiri filozofa (1611)
  • Pjetro da Kortona: Alegorija kuće Mediči (1643-44)
    Pjetro da Kortona: Alegorija kuće Mediči (1643-44)
  • Pjetro da Kortona: fresko i štuko dekoracija u Sali Jupitera
    Pjetro da Kortona: fresko i štuko dekoracija u Sali Jupitera
  • Antonio Kanova: Venera italika (detalj, 1810)
    Antonio Kanova: Venera italika (detalj, 1810)

Ostale galerije[uredi | uredi izvor]

  • Galerija moderne umetnosti
  • Trezor Velikih vojvoda
  • Muzej porcelana
  • Galerija kostima
  • Muzej kočija

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Marinazzo, Adriano (2014). „Palazzo Pitti: dalla 'casa vecchia' alla reggia granducale”. Bollettino della Società di Studi Fiorentini. 22: 299—306. ISBN 9788894869699. 
  2. ^ „Palazzo Pitti:Giardino di Boboli,Galleria D'Arte Moderna, del Costume,Galleria Palatina,Appartamenti Reali”. www.visitflorence.com. Pristupljeno 2021-06-15. 
  3. ^ Polo Museale Fiorentino (2007). „Welcome”. Polo Museale Fiorentino. Ministero per i Beni e le Attivit Culturali. Arhivirano iz originala 2007-10-30. g. Pristupljeno 2008-01-08. 
  4. ^ „About us”. Amici di Palazzo Pitti. Arhivirano iz originala 2007-07-31. g. Pristupljeno 2007-01-12. 
  5. ^ Polo Museale Fiorentino (2007). „The Palatine Gallery and Royal Apartments”. Polo Museale Fiorentino. Ministero per i Beni e le Attivit Culturali. Arhivirano iz originala 2007-10-09. g. Pristupljeno 2008-01-08. 
  6. ^ Perlove, Shelley. "An Unpublished Medici Gamepiece by Justus Sustermans". The Burlington Magazine; 131, 1035, 1989. pp. 411–414
  7. ^ Levey, str. 416
  8. ^ Chiarini, p. 77
  9. ^ Polo Museale Fiorentino (2007). „The Gallery of Modern Art”. Polo Museale Fiorentino. Ministero per i Beni e le Attivit Culturali. Arhivirano iz originala 2007-10-09. g. Pristupljeno 2008-01-08. 
  10. ^ Broude, Norma (1987). The Macchiaioli: Italian Painters of the Nineteenth Century. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 0-300-03547-0
  11. ^ Polo Museale Fiorentino (2007). „The "museo degli Argenti" (The Medici Treasury)”. Polo Museale Fiorentino. Ministero per i Beni e le Attivit Culturali. Архивирано из оригинала 2007-10-09. г. Приступљено 2008-01-08. 
  12. ^ Polo Museale Fiorentino (2007). „The Porcelain museum”. Polo Museale Fiorentino. Ministero per i Beni e le Attivit Culturali. Архивирано из оригинала 2007-10-09. г. Приступљено 2008-01-08. 
  13. ^ Kara, Alpagut (2004). „An Investigation Into Bloating Behaviour Of Bone China Body During Biscuit Firing”. Key Engineering Materials. 264-268: 1717—1722. S2CID 135947610. doi:10.4028/www.scientific.net/KEM.264-268.1717. 
  14. ^ Kara, Alpagut; Stevens, Ron (2003). „Interactions Between A Leadless Glaze And A Biscuit Fired Bone China Body During Glost Firing—Part III: Effect Of Glassy Matrix Phase”. J. Eur. Ceram. Soc. 23 (10): 1617—1628. doi:10.1016/S0955-2219(02)00403-X. 
  15. ^ Plešingerová, Beatrice; Klapáč, Miroslav; Kovalčíková, Miriam (2002). „Moisture Expansion Of Porous Biscuit Bodies – Reason Of Glaze Cracking” (PDF). Ceramics-Silikáty. 46 (4): 159—165. 
  16. ^ Dale, Alfred J.; German, William L. (1964). Modern Ceramic Practice. Maclaren & Sons. 
  17. ^ Polo Museale Fiorentino (2007). „The Costume Gallery”. Polo Museale Fiorentino. Ministero per i Beni e le Attivit Culturali. Архивирано из оригинала 2007-10-09. г. Приступљено 2008-01-08. 
  18. ^ Arnold, Janet (јун 1984). „Review: Costumes at Palazzo Pitti. Florence”. The Burlington Magazine. 126 (975): 371 + 378. JSTOR 881642. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Palaco Piti na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Палацо_Пити&oldid=27551211”