Филипо Брунелески
Из Википедије, слободне енциклопедије
.JPG)
Филипо Брунелески (итал. Filippo Brunelleschi (1377., Фиренца - 15. април 1446. Фиренца), био је италијански архитекта вајар и инжењер, један од пионира нове архитектуре ране ренесансе у Италији. Имао је велики значај на развој целокупне уметности ренесансе у Италији. Његово најзначајније дјело је купола катедрале св. Марије од Цвећа у Фиренци (1420-36.), која је конструисана уз помоћ машине коју је Брунелески изумео за тај подухват. Велики део онога што се зна о његовом животу и делу је захваљујући млађем савременику Антонију ди Тучио Манетију, који је 1480. године написао његову биографију.
Садржај |
[уреди] Живот
У време великих иновација 1377. године родио се Филипо Брунелески као син добро стојећег фирентинског бележника. Отац га је васпитао у духу хуманизма на текстовима и делима научника и књижевника као што је Данте. Добио је добро опште образовање. Своје школовање почиње као златарски шегрт а мајсторску дозволу добија 1404.Прво је радио као златар и вајар а онда је учествовао на конкурсу за врата фирентинске крстионице и опредељује се за архитектуру и спада у ону врсту архитеката који нису имали никаково грађевинско или архитектонско образовање. Његово дело утицало је на развој ренесансе а од уметника савременика највише је утицао на Микелоцо Микелоција који се у неким изворима води као његов ученик.
[уреди] Дело
Брунелески је био свестран и надарен уметник пре свега скулптор и архитекта. Године 1401. је узео учешће у конкурсу на северним вратима крстионице Сан Ђовани у Фиренци у којем је учествовало седам младих скулптора у којем је уметник Брунелески показао ренесансно схватање и у делу је присутна драматика.
Реализам из доба ренесансе није произашао из обнављања античке уметности већ из потребе да се задовоље потребе човека и могућности да се користе тековине античке уметности. Скулптура не само да носи многе облике хуманизма већ се јавља одвојено од архитектуре и представља самостално уметничко дело. Рачуна се да је на овом конкурсу учињен овај прелаз према ренесанси. Са Брунелескијем зграда није савладала човека већ је први пут човек пропорцијом долазио до закона и простора применом математике и надовезујући на метрику и модул романике долазио до законитости за разлику од случајности у романском простору.
Док је Лоренцо Гиберти предложио готички пројекат али је порота изабрала да ова два уметника треба да раде заједно на пројекту што је Брунелескија наљутило и он одлази у Рим где студира античку архитектуру.
Скупа са својим пријатељем Донателом он је студирао у Риму античке успомене. На основу студија почео је примањивати правила линеарне перспективе. У својим радовима није само имитирао античке грађевине. Код градње куполе флорентинског дома сличност са Пантеоном је само у изгледу а конструкција је нова. Брунелески се инспирисао из средине у којој је поникао а то значи у архитектури романској, готичкој и архитектури тосканској.
[уреди] Брунелески као архитекта
[уреди] Болница за сирочад
Брунелески се постепено опредељује за архитектуру. Године 1419. радио је на фирентинској болници за сирочад („Ospedale degli Innocenti “) која је сматрана за манифест ренесансне уметности архитектуре. Он се код ове болнице инспирише романском архитектуром тосканском јер није никада имитирао стилове античке уметности како се понекада наводи. Његов циљ је био створити нови архитектонски правац употребом елемената античке архитектуре и досегнути ново схватање хармоније и лепоте. Многе године свога живота посветио је градњи куполе храма Санта Марија дел Фиоре у Фиренци.
[уреди] Купола катедрале Санта Марија дел Фиоре
.JPG)
За реализацију куполе био је почетком 15. века расписан конкурс који је добио Филипо Брунелески. Пројекат је предвиђао осмоугаону куполу. Коју је саградио у годинама 1420. – 1434.. Купола је грађена извана на унутра од опеке које су стављане у виду рибље кости без тога да су употребљаване скеле. Ова купола је трећа у оквиру распона куполе у свету јер је мања од куполе светог Петра у Риму (мања за 60 cm. ) и мања од Пантенона.
Ова огромна грађевина тешка је 37.000 тона и изграђена је од 4.000.000 опека. Он је радио неколико модела и слика током конструкције и морао је пронаилазити посебне машине за ове радове који су дали прилог у архитектури. Приликом изграднје куполе он је конструисао један велики дрвени кран којим је дизао материјал за изградњу. Tu је он употребио и појачања камена затегама од гвоздених ланаца и положио камене темељце за употребу челичних конструкција као армираног бетона у каснијим столећима. Овим плановима ругао се Гиберти и називао их је немогућим.
Задатак да засводи огроман простор између ступова који још нико није решио он је започео 1420. године. Он је овде употребио проналазке готичке архитектуре. Његово решење је сматрано за чудо грађевинске технике. Градња куполе је трајала до 1434.године Он је ипак није видео у садашњем изгледу и после његове смрти је купола допуњена латерном и златном куглом. Купола је покрила простор од 42 m1 који је био мањи од највеће куполе света античког Пантенона за само 1,2 m1.
[уреди] Црква Сан Лоренцо
Ђовани Медичи је поверио Брунелескију градњу „Старе сакристије“ у цркви „Сан Лоренцо“ погребне капеле породице Медичи. Брунулески је ту створио од 1420.- 1428. године мајсторско дело ране ренесансе. Њен интеријер нам припомиње троделну романску базилику.
[уреди] Црква Сан Спирито
Панданом цркве Сан Лоренцо је „храм Сан Спирито“ који се налази на супротној обали реке Арно. Његов пројекат је израдио Брунелески 1428. године на захтев богатих флорентинских породица а градња је започета 1436. године и трајала је и после смрти овог уметника и резултат је био један од најлепших храмова, ренесансних цркава у Флоренцији.
[уреди] Капела Паци у цркви Санта Кроче у Фиренци
Последњим делом Брунелескија је „капела Паци“ у цркви Санта Кроче у Фиренци.Ни једно прочеље од Брунелескијевих дела није сачувало свој првобитни изглед. Новија истраживања показују да то није било ни са случајем капеле Паци која је започета 1430. година а он је умро 1446. године и није могао пројектовати прочеље у његовом данашњем облику. То је ипак оригинална творевина која је у потпуности различита од дотадашњих зграда и средњовековних прочеља.
[уреди] Цивилна архитектура
Но Брунелески се није бавио само црквеном архитектуром и он је аутор флорентинске ренесансне палате. Он је и цивилне а не само сакралне грађевине радио на посебан начин и обележио је то своје дело. Одликује их чврст и робустан изглед и камен обрађен у босажу у приземљу а на спратовима у "лакшим" обрадама камена, на фасадама, постоји "математичка композиција" - три спрата као појединачни делови, повезани су међусобно и са полукружним луковима на прозорским отворима у правилном распореду одражавају геометријску дисциплину. По његовим пројектима је изграђена најмонументалнија палата за породицу Пити која ипак због своје огромне величине није завршена у пројектованом обиму и завршена је тек 1577. (од стране медичијеваца, Бартоломео Аманати).
После своје смрти 1446. године архитекта је сахрањен у подземним одајама фирентинског дома.
[уреди] Попис најважнијих дела
- купола фирентинске катедрале, Фиренца (1419. -1436. )
- црква "Basilica di San Lorenzo di Firenze San Lorenzo", Фиренца (1421. -1440. )
- Дечија болница за сирочад са тргом „Ospedale degli Innocenti“, Фиренца (1424. -1445. )
- Палата "Parte Guelfa", Фиренца (1420. -1445. )
- црква "Santo Spirito di Firenze -San Spirito" (Свети Дух), Фиренца (1434. -1482. )
- Капела Паци, "Kapela Pazzi", Фиренца (1429. -1461. )
- црква "Santa Maria degli Angeli, Florence" - Свете Марије од анђела , Фиренца (1434. -1437. )
[уреди] Литература
- истоимени чланак из чешке Википедије
- H. W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd, Prosveta 1982. odn. 1986.
- PSN ČS Akadémia vied Praha 1962.
- Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд, 1974.
[уреди] Спољашње везе
