Pukovi novog stroja

Feudalna vojska	1482–c.1700
Strelci	c.1550–1721
Pukovi novog stroja	1648–1698

Pukovi stranog (novog) tipa (rus. Полки иноземного (нового) строя), bili su profesionalne vojne jedinice formirane u Rusiji u 17. veku, naoružane i opremljene po ugledu na tadašnje vojske zapadne Evrope^[1].

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi pokušaj obuke ruskih vojnika po evropskom uzoru izveo je Mihailo Skopin-Šujski tokom Smutnog vremena, 1609^[2].

1630. Ruska vlada je unajmila veći broj oficira u Švedskoj, Škotskoj i Holandiji, sa ciljem da u Rusiji obuče nove "vojnike stranog tipa". Od seljaka, Kozaka i plemića formirano je šest pukova pešadije, jedan puk dragona (musketara na konjima) i jedan puk rajtara (teško oklopljenih konjanika sa puškama). Za razliku od tradicionalne ruske vojske, nove jedinice bile su opremljene i plaćene iz državne blagajne^[3].

Nakon Smolenskog rata, većina skupih pukova stranog tipa je rasformirana. Nekoliko hiljada pešadinaca i dragona raspoređeno na južnoj granici, a 1646. vlada je odlučila da osnuje stalne pukove stranog tipa. Oficiri su unajmljeni u inostranstvu, naročito Holandiji, a "ratni priručnik" za korišćenje koplja i muskete preveden je na Ruski. Izvršen je novi popis stanovništva, kako bi se vojnici regrutovali (po jedan na 20-100 kuća), a car Aleksej stavio je na hiljade "državnih seljaka" duž granice u vojnu službu, koje su u njihovim selima strani oficiri obučavali preko cele godine kao pešadince i dragone^[1].

Organizacija[uredi | uredi izvor]

Vojnom reformom 1648. formirana su 4 tipa profesionalnih vojnika^[3]:

Rajtari, regrutovani od plemića i zemljoposednika. Teška konjica, naoružana puškom, pištoljima i sabljom.
Dragoni, regrutovani od seljaka, Kozaka i strelaca. Pešadija na konjima, naoružana puškom, sabljom i kopljem.
Pešadija, regrutovana od "državnih kmetova". Musketari su bili opremljeni isto kao strelci (puške i duge sekire), sa dodatkom mačeva i šlemova. Kopljanici su nosili oklope i šlemove, ali su ukinuti nakon 1660.
Husari, po uzoru na poljske. Teška konjica, naoružana kopljem i pištoljem.

Rajtari i husari nosili su oklop evropskog tipa, koji je u početku uvožen, a od 1654. pravljen u Tuli^[4].

Ratna služba[uredi | uredi izvor]

Tokom Poljsko-ruskog rata(1654-1667), broj pukova novog tipa stalno je rastao (sa 7% 1651. na 79% 1663). Sa izuzetkom elitnih Rajtarskih pukova, pukovi novog stroja bili su ograničene sposobnosti na bojnom polju. Međutim, oni su se sastojali od kmetova i seljaka, pa ih je bilo lakše obnoviti nego tradicionalne jedinice plemićke konjice i strelaca.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Perrie, Lieven & Suny 2006, str. 498
^ Velikai︠a︡ russkai︠a︡ smuta : prichiny vozniknovenii︠a︡ i vykhod iz gosudarstvennogo krizisa v XVI-XVII vv. Strizhova, I. M., Strižova, I. M. Moskva: Dar. 2007. ISBN 9785485001230. OCLC 230750976.
^ ^a ^b Perrie, Lieven & Suny 2006, str. 490
^ Andreevich), Razin, E. A. (Evgeniĭ (1999). Istorii︠a︡ voennogo iskusstva. [Saint Petersburg]: Poligon. ISBN 978-5-89173-039-7. OCLC 49371210.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Perrie, Maureen; Lieven, DCB; Suny, Ronald Grigor (2006). The Cambridge history of Russia. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81227-6. OCLC 77011698.

[:0-1] Perrie, Lieven & Suny 2006, str. 498

[2] Velikai︠a︡ russkai︠a︡ smuta : prichiny vozniknovenii︠a︡ i vykhod iz gosudarstvennogo krizisa v XVI-XVII vv. Strizhova, I. M., Strižova, I. M. Moskva: Dar. 2007. ISBN 9785485001230. OCLC 230750976.

[:1-3] Perrie, Lieven & Suny 2006, str. 490

[4] Andreevich), Razin, E. A. (Evgeniĭ (1999). Istorii︠a︡ voennogo iskusstva. [Saint Petersburg]: Poligon. ISBN 978-5-89173-039-7. OCLC 49371210.

[1]

[2]

[3]

[4]