Пукови новог строја

Феудална војска	1482–c.1700
Стрелци	c.1550–1721
Пукови новог строја	1648–1698

Пукови страног (новог) типа (рус. Полки иноземного (нового) строя), били су професионалне војне јединице формиране у Русији у 17. веку, наоружане и опремљене по угледу на тадашње војске западне Европе^[1].

Историја[уреди | уреди извор]

Први покушај обуке руских војника по европском узору извео је Михаило Скопин-Шујски током Смутног времена, 1609^[2].

1630. Руска влада је унајмила већи број официра у Шведској, Шкотској и Холандији, са циљем да у Русији обуче нове "војнике страног типа". Од сељака, Козака и племића формирано је шест пукова пешадије, један пук драгона (мускетара на коњима) и један пук рајтара (тешко оклопљених коњаника са пушкама). За разлику од традиционалне руске војске, нове јединице биле су опремљене и плаћене из државне благајне^[3].

Након Смоленског рата, већина скупих пукова страног типа је расформирана. Неколико хиљада пешадинаца и драгона распоређено на јужној граници, а 1646. влада је одлучила да оснује сталне пукове страног типа. Официри су унајмљени у иностранству, нарочито Холандији, а "ратни приручник" за коришћење копља и мускете преведен је на Руски. Извршен је нови попис становништва, како би се војници регрутовали (по један на 20-100 кућа), а цар Алексеј ставио је на хиљаде "државних сељака" дуж границе у војну службу, које су у њиховим селима страни официри обучавали преко целе године као пешадинце и драгоне^[1].

Организација[уреди | уреди извор]

Војном реформом 1648. формирана су 4 типа професионалних војника^[3]:

Рајтари, регрутовани од племића и земљопоседника. Тешка коњица, наоружана пушком, пиштољима и сабљом.
Драгони, регрутовани од сељака, Козака и стрелаца. Пешадија на коњима, наоружана пушком, сабљом и копљем.
Пешадија, регрутована од "државних кметова". Мускетари су били опремљени исто као стрелци (пушке и дуге секире), са додатком мачева и шлемова. Копљаници су носили оклопе и шлемове, али су укинути након 1660.
Хусари, по узору на пољске. Тешка коњица, наоружана копљем и пиштољем.

Рајтари и хусари носили су оклоп европског типа, који је у почетку увожен, а од 1654. прављен у Тули^[4].

Ратна служба[уреди | уреди извор]

Током Пољско-руског рата(1654-1667), број пукова новог типа стално је растао (са 7% 1651. на 79% 1663). Са изузетком елитних Рајтарских пукова, пукови новог строја били су ограничене способности на бојном пољу. Међутим, они су се састојали од кметова и сељака, па их је било лакше обновити него традиционалне јединице племићке коњице и стрелаца.

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Perrie, Lieven & Suny 2006, стр. 498
^ Velikai︠a︡ russkai︠a︡ smuta : prichiny vozniknovenii︠a︡ i vykhod iz gosudarstvennogo krizisa v XVI-XVII vv. Strizhova, I. M., Стрижова, И. М. Moskva: Dar. 2007. ISBN 9785485001230. OCLC 230750976.
^ ^а ^б Perrie, Lieven & Suny 2006, стр. 490
^ Andreevich), Razin, E. A. (Evgeniĭ (1999). Istorii︠a︡ voennogo iskusstva. [Saint Petersburg]: Poligon. ISBN 978-5-89173-039-7. OCLC 49371210.

Литература[уреди | уреди извор]

Perrie, Maureen; Lieven, DCB; Suny, Ronald Grigor (2006). The Cambridge history of Russia. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81227-6. OCLC 77011698.

[:0-1] а ^б Perrie, Lieven & Suny 2006, стр. 498

[2] Velikai︠a︡ russkai︠a︡ smuta : prichiny vozniknovenii︠a︡ i vykhod iz gosudarstvennogo krizisa v XVI-XVII vv. Strizhova, I. M., Стрижова, И. М. Moskva: Dar. 2007. ISBN 9785485001230. OCLC 230750976.

[:1-3] а ^б Perrie, Lieven & Suny 2006, стр. 490

[4] Andreevich), Razin, E. A. (Evgeniĭ (1999). Istorii︠a︡ voennogo iskusstva. [Saint Petersburg]: Poligon. ISBN 978-5-89173-039-7. OCLC 49371210.

[1]

[2]

[3]

[4]