Ralf Nejder

Ralf Nejder
Ralf Nejder je čest govornik na američkim univerzitetima. Ovde, govor na Alternativnoj diplomskoj ceremoniji univerziteta Brigam Jang.
Lični podaci
Datum rođenja	(1934-02-27)27. februar 1934.
Mesto rođenja	Vinsted, SAD
Univerzitet	Univerzitet Prinston, Pravni fakultet Univerziteta Harvard, Woodrow Wilson School of Public and International Affairs

Ralf Nejder (engl. Ralph Nader; Vinsted, 27. februar 1934) je američki advokat, pisac, predavač i politički aktivista u oblastima prava potrošača, humanosti, zaštite životne sredine i demokratske vlade. Nejder je bio i nezavisni kandidat na izborima za predsednika Sjedinjenih Američkih Država 2008.

Nejder je doprineo osnivanju mnogih nevladinih i vladinih organizacija, poput Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), Administracije za sigurnost i zdravlje na radu (OSHA), progresivističke grupe Javni građanin, i nekoliko grupa za istraživanja u javnom interesu (PIRG), uključujući i NYPIRG. Nejder je tvrdi kritičar korporacija, za koje veruje da imaju previše moći i da podrivaju temeljne američke vrednosti demokratije i ljudskih prava. U vezi svoje uloge kao zaštitnika potrošača, Nejder je 1969. godine bio na naslovnoj strani časopisa Tajm.

Nejder je učestvovao u kampanjama za predsednika SAD pet puta: 1992, 1996, 2000, 2004 i 2008. Godine 1992, bio je write-in kandidat na partijskim predizborima i u Repblikanskoj i u Demokratskoj stranci u Nju Hempširu, kao i u drugim predizborima. 1996. i 2000, Nejder je bio kandidat Zelene stranke; 2004, bio je nezavisni kandidat, ali je uživao podršku Reformske stranke. Njegove kampanje bile su kontroverzne, posebno ona iz 2000. godine, kada su demokrate Nejdera optuživale da je kriv za to što je Al Gor izgubio izbore od Džordža V. Buša. 24. februara 2008, Nejder je u emisiji Meet The Press televizije Si-En-Bi-Si objavio svoju kandidaturu za predsednika 2008.

Rana karijera

Nejder je diplomirao na Univerzitetu Prinston 1955. i na Pravnoj školi Univerziteta Harvard 1958. Naredne 1959. godine je služio šest meseci u Kopnenoj vojsci Sjedinjenih država, a zatim je počeo da radi kao advokat u Hartfordu. Od 1961. do 1963. bio je profesor istorije i vlade na Univerzitetu Hartforda. 1964. godine, Nejder se preselio u Vašington, gde je radio za pomoćnika sekretara za rad Danijela Patrika Mojnihena, i bio savetnik Potkomiteta za sigurnost automobila Senata SAD. Ranih 1980-ih, Nejder je predvodio snažan lobi koji se usprotivio odobravanju masovnog eksperimenta sa veštačkim implantima za sočiva od strane Savezne adinistracije za hranu i lekove. Nejder je bio i predavač na Vašingtonskom pravnom koledžu Američkog univerziteta.

Sukob sa automobilskom industrijom

Nejderovi pri članci o sigurnosti potrošača pojavili su se u Harvard lo rekordu, studentskom izdanju na Pravnoj školi Univerziteta Harvard, a automobilsku industriju prvi put je kritikovao u članku koji je napisao za časopis Nejšn 1959. pod nazivom „Siguran automobil koji ne možete kupiti“. 1965. godine, Nejder je napisao studiju Unsafe At Any Speed („Neisguran pri ma kojoj brzini“), u kojoj je nastojao da dokaže da su mnogi američki automobili nebezbedni, posebno Ševrolet Korver proizvođača Dženeral motors. Korver je već bio u mnogim udesima u kojima je došlo do okretanja i prevrtanja, i protiv Dženeral motorsa je vođeno preko 100 sudskih sporova vezanih za udese sa ovim popularnim automobilom. Ovi sudski sporovi dali su početni materijal za Nejderovu istragu o bezbednosti ovog automobila. DžM je pokušao da diskredituje Nejdera, upošljavajući privatne detektive koji su prisluškivali njegove telefone i istraživali njegovu prošlost, i najmeći prostitutke kako bi ga uhvatili u kompromitujućim situacijama. DžM nije branio automobil ni u popularnoj štampi, gde je imao značajan korporativni uticaj, ni u stručnim časopisima (auto inženjeri su već znali da Korverovo nošenje ponaša očajno). Nakon što je saznao za korake Dženeral motorsa, Nejder je uspešno tužio kompaniju za narušavanje privatnosti, naterao je da se javno izvini i iskoristio najveći deo od $284.000 neto poravnanja da proširi svoje napore u oblasti prava potrošača. Po Nejderovoj tužbi protiv DžM konačno je odlučivao Apelacioni sud Njujorka, čije je mišljenje u ovom slučaju proširilo privatno pravo kako bi pokrilo „previše revnosno praćenje“.

Nejderova zalaganja za sigurnost automobila i publicitet koji je privuklo objavljivanje studije „Nesiguran pri ma kojoj brzini“, zajedno sa zabrinutošću nad porastom broja poginulih u saobraćajnim udesima širom SAD, doveli su do jednoglasnog usvajanja Nacionalnog zakona o saobraćaju i sigurnosti motornih vozila iz 1966. Zakon je ustanovio Nacionalnu administraciju za sigurnost magistralnog saobraćaja (NTHSA), i označio je istorijsko premeštanje odgovornosti za besbednost automobila sa potrošača na proizvođača. Zakon je učinio obaveznim u SAD niz sigurnosnih uređaja, počevši od sigurnosnih pojaseva i jačih vetrobrana.

Izveštaj sigurnosne komisije Nacionalne administracije za sigurnost magistralnog saobraćaja iz 1972, koji je sproveden na Teksas A&M univerzitetu, zaključio je da model Korvera iz 1960—1963 nije imao veći potencijal za gubitak kontrole u ekstremnim situacijama od svojih savremenika. Međutim, u knjizi On a Clear Day You Can See General Motors Džona DeLoriana, „autobiografiji“ Dženeral motorsa, objavljenoj 1979. pod imenom Dž. Patrika Rajta, DeLorianovog zaposlenog pisca, DeLorian, dugogodišnji direktor u auto industriji, tvrdi da su Nejderove kritike bile tačne. Konkretni problemi u dizajnu Korvera ispravljeni su u poslednjim godinama njegove proizvodnje, ali ime modela je tada već bilo bespovratno kompromitovano.

Aktivizam

Stotine aktivista, koji su postali poznati kao „Nejderovi rejderi“, pomagali su u Vašingtonu Nejderu u njegovim drugim projektima u istraživanju vladine korupcije, objavljujući desetine knjiga sa rezultatima ovih istraživanja. Nejder je 1971. osnovao nevladinu organizaciju Public Citizen („Javni građanin“), kao natkrovnu organizaciju za ove projekte. Danas, Javni građanin ima preko 140.000 članova i brojne istraživače koji ispituju kongresna, zdravstvena, ekonomska, pitanja zaštite životne sredine, i druga pitanja. Smatra se da je njihov rad utro put usvajanju Zakona o bezbednoj vodi za piće i Zakona o slobodi informacija, i doveo do osnivanja Administracije za sigurnost i zdravlje na radu, Agencije za zaštitu životne sredine SAD i Komisije za sigurnost potrošačkih proizvoda.

Tokom 1970-ih i 1980-ih, Nejder je bio jedan od ključnih vođa u pokretu protiv atomske energije. Nejder se zalaže za potpuno napuštanje atomske energije u korist solarne, eolske, geotermalne i energije plime i oseke, navodeći u korist svoje pozicije razloge zaštite životne sredine, sigurnost radnika, preseljenje radne snage, nacionalnu bezbednost, spremnost za vanredne situacije, spoljnu politiku, odgovornost vlasti i pitanja demokratske vlade.

Nejder je 1980. dao ostavku na položaj direktora Javnog građanina kako bi radio na drugim projektima, osnivajući desetine nevladinih organizacija i snažno vodeći kampanje protiv opasnosti za koje on veruje da prete od velikih multinacionalnih korporacija.

Predsedničke kampanje

Nejder tokom kampanje 2008.

Ralf Nejder je bio kandidat za predsednika Sjedinjenih Američkih Država pet puta. Najveći broj glasova (2.882.955 ili 2,74%) osvojio je u tesnim i kontroverznim izborima 2000.

Kontroverza o efektu glasova za treće stranke

Sjedinjene Američke Države imaju (na saveznom zakonodavnom i izvršnom nivou) većinski izborni sistem koji snažno favorizuje dve najjače partije. Sve ostale stranke nazivaju se „trećim strankama“ i, osim u danima nastajanja američke demokratije, nisu imale značajniji broj izabranih predstavnika.

Na predsedničkim izborima 2000, konačan ishod izbora zavisio je od tesnog rezultata na Floridi, gde je na kraju kandidat Republikanske stranke Džordž V. Buš pobedio kandidata Demokratske stranke Ala Gora sa 537 glasova razlike. Nejder je osvojio 97.421 glas. Mnogi su tada tvrdili da je Nejder otrgao glasove mahom od Gora, što je preteglo izbore u Bušovu korist. Sam Nejder, u svojoj knjizi Crashing the Party i na svom mrežnom mestu, kaže: „Godine 2000, ankete na izlazu sa birališta su govorile da bi 25% mojih birača glasalo za Buša, 38% bi glasalo za Gora, dok ostali uopšte ne bi glasali.“

Priznanja

1999. godine, panel eminentnih novinara koji je okupio Njujorški univerzitet (NYU) rangirao je Nejderovu knjigu Unsafe At Any Speed („Nesiguran pri ma kojoj brzini“) na mestu 38 među 100 najboljih novinarskih dela XX veka. Lajf magazin je 1990, a Tajm 1999. naveo Nejdera kao jednog od 100 najuticajnijih Amerikanaca XX veka. U svom članku „100 najuticajnijih Amerikanaca“ svih vremena, u kojem je deset pozvanih istoričara rangiralo Nejdera na 96. mestu, Atlantik mantli je naveo:

On je učinio automobile koje vozimo sigurnijim; trideset godina kasnije, on je učinio Džordža V. Buša predsednikom.

Radovi

• Unsafe at Any Speed (novo izdanje, Knightsbridge Publ. Co.). 1991. ISBN 978-1-56129-050-5.
• Crashing the Party – How to Tell the Truth and Still Run for President („Rasturanje žurke (stranke) - kako reći istinu a ipak biti kandidat za predsednika.“) St. Martin's Press. 2002. ISBN 978-0-312-28433-6.