Нуклеарна енергија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нуклеарна енергија је енергија која се ослобађа из атомског језгра. Контролисане нуклеарне реакције у којима се ослобађа нуклеарна енергија користе се у реакторима за добијање електричне енергије. У нуклеарној ланчаној реакцији се производи енергија која се користи за грејање воде како би се произвела пара која касније покреће парну турбину. Турбина се може користити за механички рад као и за производњу електричне енергије. Данас, највећи произвођачи електричне енергије су Литванија (око 80%), Француска (78%) и Белгија (60%).

Развој нуклеарних реактора уздрмале су две велике несреће - хаварија у Чернобиљу (1986. године) и једна мања несрећа у Америци (Електрана Острво три миље) 1979. године

Општа неприхваћеност нуклеарне енергије последњих година 20. века произилази из страха према могућим нуклеарним катастрофама, страха од радијације и производње нуклеарног отпада. Шведска, Италија и Немачка, под утицајем хаварије у Чернобиљу, на референдуму су одлучили да ће престати са коришћењем нуклеарне енергије заувек.

Технологија реактора[уреди]

Свака електрана користи гориво за производњу енергије. Гориво може бити у облику гаса, угља, уља. Када се ради о нуклеарној електрани, енергија се производи уз помоћ нуклеарне фисионе реакције у унутрашњости реактора. Када се нуклеарна ланчана реакција контролише, енергија која се ослободи може да се користи за загревање воде, у циљу производње паре, која касније покреће турбину. Док се у нуклеарном реактору једне централе одвија контролисана реакција, нуклеарна бомба ради на принципу неконтролисане ланчане реакције.

У природном уранијуму, налази се око 0,7% уранијума 235, око 98% је уранијум 238, остали елементи чине само мали део. Већина реактора је обогаћена са 3-4%, иако наравно неки реактори могу да користе природни или високо обогаћени уранијум. Пример реактора који користе обичан природни (необогаћени) уранијум је КАНДУ реактор.

Нуклеарна безбедност[уреди]

Нуклеарна безбедност укључује следеће:

  • Истраживање и тестирање о могућим инцидентима и хаваријама у нуклеарним електранама
  • Опрему коју треба користити како не би дошло до инцидента
  • Калкулацију вероватноће да до хаварије дође
  • Какве мере треба предузети како би се запослени и околина заштитили у таквој, непредвидивој, ситуацији
  • Демонстрација хаварија

Организација која се брине o томе да реактори, који данас раде у свету, буду безбедни се назива Међународна агенција за нуклеарну енергију, са седиштем у Бечу, Аустрија.

Погледајте такође[уреди]




Са других Викимедијиних пројеката :