Ranko Jovović
Ranko Jovović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 8. jun 1941. |
| Mesto rođenja | Kosić kod Danilovgrada, Kraljevina Jugoslavija (dejure) NDCG (defakto)] |
| Datum smrti | 10. februar 2020. (78 god.) |
| Mesto smrti | Podgorica, Crna Gora |
Ranko Jovović (Kosić kod Danilovgrada, 8. jun 1941 — Podgorica, 10. februar 2020) bio je srpski pjesnik.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Ranko Jovović se rodio 8. juna 1941. godine u Kosiću kod Danilovgrada.
Objavio je knjige poezije: „Gvozdena šuma”, „Dodir tame”, „Jemstvo”, „Divlji plač”, „Psa mi”, „Poljubac za Anu Ahmatovu”, „Gomilanje Straha”, „Zemlja za ukop”, „Crnjanski”, „Pagani pred Raspećem”, „Šta je Čovjek, bez podviga, Gospode”, „Mračni hljeb”, „Moj doprinos razaranju svijeta”, „Čekajući jakobince”, „Izdahnuću na balkonu”, kao i „Suze Marka Miljanova”[2].
Objavio je i knjige eseja i intervjua: „Neka mi ne bude ništa oprošteno” i „Doba divljanja”.
Štampano je i više izbora iz poezije Ranka Jovovića: „Zalazak Sunca zauvijek”, „Druženje sa Sokratom”, „Najlepše pesme Ranka Jovovića”, „Munje i molitve”, „Ne ogreći glavu od mene, Gospode”, „Spasi Bože”.[3]
Objavljena su i dva zbornika poezije ovog pjesnika: „Ne okreći glavu od mene, Gospode” i „Ranko Jovović - Pesnik”.
Bio je član Udruženja književnika Crne Gore i glavni i odgovorni urednik časopisa „Stvaranje”.
Preminuo je 10. februara 2020. godine u Podgorici[4].
Nagrade[uredi | uredi izvor]
Dobio je više nagrada:[5]
- Nagrada Danilovgrada
- Pečat Unireksa
- Nagrada „Risto Ratković”, za knjigu Druženje sa Sokratom, 1984.
- Nagrada „Marko Miljanov”, za knjigu Gomilanje straha, 1987.
- Nagrada „Drainac”, za knjigu Zemlja za ukop, 1988.
- Nagrada „Laza Kostić”, za knjigu Pagani pred raspećem, 1995.
- Nagrada „Kondir Kosovke devojke”, 1996.
- Nagrada „Radoje Domanović”, Domanovićevi dani satire, Ovsište, 1999.
- Nagrada „Arsenije Čarnojević”, 2008.
- Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, za knjigu pesama Munje i molitve, 2009.
- Nagrada „Jelena Balšić”, 2011.
- Povelja „Sveti Knez Lazar”, Šilovo, 2011.
- Nagrada „Duško Trifunović”, 2012.
- Dučićeva nagrada, 2013.
- Nagrada „Branko Ćopić”, za knjigu Čekajući jakobince, 2013.
- Nagrada „Miodrag Ćupić”, za knjigu Čekajući jakobince, 2014.
- Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću”, 2014.
- Nagrada „Žička hrisovulja” , 2014.
- Nagrada „Makarijevo slovo”, 2015.[6]
- Nagrada „Pečat Hercega Šćepana”, 2016.[7]
- Nagrada „Izviiskra Njegoševa”, 2018.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Ranko Jovović”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-04-03.
- ^ „Ranko Jovović (1941)”. riznicasrpska.net. Arhivirano iz originala 20. 09. 2020. g. Pristupljeno 2021-04-03.
- ^ „UMRO RANKO JOVOVIĆ! Svi Srbi u Crnoj Gori danas PLAČU!”. espreso.co.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-04-03.
- ^ IN4S. „Upokojio se u Gospodu veliki srpski pjesnik Ranko Jovović - IN4S” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-04-03.
- ^ „Odlazak buntovnika: U Podgorici preminuo pesnik Ranko Jovović”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-04-03.
- ^ „Jovoviću „Makarijevo slovo””. old.dan.co.me. Pristupljeno 11. 2. 2024.
- ^ „Ranko Jovović dobitnik nagrade "Pečat Hercega Šćepana"”. Pravoslavna Mitropolija crnogorsko-primorska (Zvanični sajt) (na jeziku: srpski). Pristupljeno 11. 2. 2024.
