Независна Држава Црна Гора

Краљевина Црна Гора
Краљевина Црна Гора
Црна Гора


Застава	Грб

Границе Црне Горе, 1941-1944. Према веб сајту terkepek.adatbank.transindex.ro ^[1]

Географија

Континент

Европа

Регија

Балканско полуострво

Химна

Вјечна наша Црна Горо

Престоница

Цетиње

Друштво

Званични језици

српски / црногорски, италијански, немачки

Религија

Православље

Валута

Црногорски перпер, Италијанска лира, Немачка рајх марка

Владавина

Титула владара

Владар

Други владар

Трећи владар

Историјско доба

Оснивање

Престанак

Догађаји

Претходници и наследници

Претходиле су:

Наследиле су:

Краљевина Југославија

Демократска Федеративна Југославија

Краљевина Црна Гора

Народна Република Црна Гора

[[Портал:]]

Краљевина Црна Гора или Независна Држава Црна Гора је била марионетска држава за вријеме Другог свјетског рата под протекторатом једне од сила Осовине Краљевине Италије (1941—1943) и касније Њемачке (1943—1944). Главни град је био Цетиње.

Садржај

1 Историја
2 Владари
- 2.1 Премијери
- 2.2 Гувернери
3 Галерија
4 Референце
5 Литература
6 Види још
7 Спољашње везе

Историја [уреди]

Послије инвазије на Југославију коју су извршиле Њемачка и Италија 6. априла 1941. и касније предаје Југословенске војске 17. априла 1941, Секула Дрљевић, лидер црногорских федералиста у Краљевини Југославији, основао је Административни комитет Црне горе, који је био један од колаборационих органа фашистичке Италије. Комитет је угашен 5. маја 1941. и Црногорско вијеће бива оформљено да потпомогне италијанску окупацију и секуларизује независну Црну Гору.

Краљ Виктор Емануел III (под утицајем своје краљице Јелене, кћерке бившег краља Црне Горе) утицао је на Мусолинија да креира независну Црну Гору која би се супротставила интересима хрватских фашиста и Албанаца (који су жељели да Црну Гору подијеле између себе). Независна држава Црна Гора (често називана и „протекторат“) је креирана под фашистичком контролом када се Крсто Поповић вратио из егзила из Рима 1941. да би водио Зеленаше, који су подржавали враћање црногорског монарха на престо. Ове снаге су назване Ловћенска бригада.

„Протекторат“ је био краљевство, али принц Михаило Петровић Његош никад није прихватио круну.

Секула Дрљевић је на Петровданској скупштини 12. јула, 1941. године инаугурисан као црногорски премијер, али је држава у почетку 1942. упала у грађански рат у коме су учествовали партизани и четници на једној страни борећи се против црногорских федералиста и окупатора. Како је Други свјетски рат одмицао, сукоб је попримао све већи обим.

Независној Држави Црној Гори је прикључен и највећи део Санџака, иако је она постојала само на папиру, и само мали дио њене територије је контролисала тадашња власт. Бока Которска (млетачки Катаро) бива прикључена Италији све до септембра 1943. године.

Унутар Црне Горе, веома активан је био Други Српски добровољачки корпус.

Од октобра 1943, Дрљевић је отишао у егзил. У НДХ формира Црногоско државно вијеће 1944. године, које је функционисало као влада у егзилу.

Крајем септембра 1943, након капитулације Италије, НДХ је формално прогласила анексију бившег италијанског „Протектората Црна Гора“ и италијанске „Провинције Катаро (Бока которска)“, али ово није признато од стране Њемачке. Цјелокупна Црна Гора је остала под контролом њемачке врховне команде.

Црногорска народна армија је касније формирана под притиском Анте Павелића и Дрљевића од остатака четничких јединица Павла Ђуришића.

Децембра 1944. године њемачке трупе су напустиле Црну Гору и тада партизани улазе у њу, прекидајући постојање Независне Државе Црне Горе.

У периоду од 1941. до 1944. године окупатори и домаћи квислинзи су убили десетине хиљада невиних цивила.

Владари [уреди]

С обзиром да је Црна Гора била под протекцијом фашистичке Италије, на њеној територији је постојала двојна власт; домаће органе власти представљао је црногорски премијер, док је фашистичку Италију представљао гувернер. Италијанског гувернера је касније заменио њемачки.

Премијери [уреди]

Гувернери [уреди]

Михајло Ивановић (17. мај 1941—23. јул 1941)
Гроф Серафино Мацолини (19. април 1941.—23. јул 1941.)
Алесандро Пирцио Бироли (23. јул 1941.—13. јул 1943.)
Гроф Курио Барбесети ди Прун (13. јул 1943.—10. септембар 1943.)
Теодор Гајб (10. септембар 1943.—1. јун 1944.)
Вилхелм Кајпер (1. јун 1944.—15. децембар 1944.)

Галерија [уреди]

Овај чланак је део серије о
историји Црне Горе

Главни чланци

Категорија: Историја Црне Горе

Границе Црне Горе, 1941-1944. Према школском историјском атласу из 1970. године^[2]
Црна Гора 1942. године
Мапа подручја Независне Државе Црне Горе на којем су италијански фашисти починили геноцид у току Другог светског рата