8. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
8. јун (8.6.) је 159. дан године по грегоријанском календару (160. у преступној години). До краја године има још 206 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 8. јун
- 1871. — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине. Одлука спроведена 1873. Крајина била аустријски гранични појас према Турској, по успостављању Аустроугарске монархије. По увођењу опште војне обавезе изгубила војни значај.
- 1883. — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956.
- 1929. — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва жена у влади у историји Велике Британије.
- 1940. — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајсенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи.
- 1941. — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база Сила осовине.
- 1942. — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј.
- 1965. — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције.
- 1986. — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм изабран за председника Аустрије. Бојкотовао га готово цео свет.
- 1989. — Поморски арехолог др Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк.
- 1995. — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О'Грејдија, чији је авион Ф16 шест дана раније у северозападној Босни успешно оборила Војска Републике Српске.
- 2001. —
- Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди. Савет министара Руанде у децембру саопштио да је у тој земљи 1994. убијено више од милион људи.
- У једној школи у Икеди, у Јапану, душевно поремећен човек ножем усмртио осам ученика, а 15 наставника и ученика ранио.
- 2004. — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.
Рођења [уреди]
- 1810. — Роберт Шуман, немачки композитор.
- 1869. — Френк Лојд Рајт, амерички архитекта.
- 1908. — Лео Лемешић фудбалски репрезентативац и истакнути фудбалски судија.
- 1916. — Френсис Хенри Комптон Крик, енглески биохемичар. Добитик Нобелове награде за медицину 1962.
- 1921. — Сухарто, индонежански генерал и диктатор.
- 1931. — Иван В. Лалић је био српски песник, есејиста и преводилац
- 1953. — Иво Санадер, предсеник ХДЗа и премијер Републике Хрватске
- 1955. — Тим Бернерс-Ли (Tim Berners-Lee), енглески пионир интернета.
- 1983. — Ким Клајстерс, белгијска тенисерка.
Смрти [уреди]
- 518. — Анастасије I, источноримски (византијски) цар, велики реформатор византијског новчаног и фискалног система.
- 632. — Абул Касим Мухамед, оснивач ислама.
- 1695. — Кристијан Хајгенс, холандски астроном, математичар и физичар.
- 1809. — Томас Пејн, енглески политичар и писац.
- 1876. — Жорж Санд, француска књижевница.
- 1943. — Михаило Петровић Алас, професор математике на Београдском универзитету. (*1868.)
- 1944. — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије (* 1915).
- 1946. — Герхарт Хауптман, немачки писац. Добитник Нобелове награде за књижевност 1912.
- 1993. — Рене Буске, шеф француске полиције за време нацизма.
- 1998. — Сани Абача, нигеријски генерал.
- 2008. — Шабан Бајрамовић, најславнији српски ромски певач и композитор. Написао је и компоновао око 700 песама, снимио 20 албума и педесетак синглова. (*1936.)
