Reksistička partija

Reksistička partija Parti rexiste
Vođa	Leon Degrele
Osnivač	Žan Denis
Osnovana	1930.
Raspuštena	1944. (zabranjena)
Sedište	Belgija
Ideologija	fašizam, antisemitizam, antikomunizam
Politička pozicija	krajnja desnica
Boje	crvena   crna
Zastava stranke

Reksistička partija (val. Parti rexiste) bio je fašistički pokret aktivan u Belgiji u prvoj polovini 20. veka. Iako svoje korene vuče još od kraja Prvog svetskog rata, pokret je politički okupljen 1930. u Reksističku partiju koju je osnovao Leon Degrele. Partija je u početku zagovarala konzervativne katoličke vrednosti, ali se s vremenom približila nacizmu; većina članova, uključujući i samog Degrelea, je tokom okupacije Belgije sarađivala s Nemcima.

Naziv pokreta proizlazi iz slogana Christus Rex (Hristos Kralj) koji označava zagovaranje katoličkih vrednosti i velikog uticaja Crkve u organizaciji države; u tadašnjoj Belgiji su postojale i konzervativne novine naziva Christus Rex za koje je Degrel radio dok nije pokrenuo sopstvene Éditions de Rex. Osim isticanja tradicionalnih katoličkih vrednosti, partija je zagovarala ukidanje demokratije, uvođenje korporativističke organizacije, elemente nacionalizma, socijalnu jednakost, ali i žestoki antikomunizam. Konačni cilj političkog delovanja trebalo je da bude uspostavljanje klerofašističke diktature u zemlji.

Reksistička partija je potporu imala pretežno u frankofonom, valonskom delu Belgije, dok je među Flamancima bila popularnija Flamanska nacionalna unija. Na izborima 1936. reksisti su dobili 21 mesto u Senatu i 12 mesta u Predstavničkom domu, dok su tri godine kasnije imali samo po četiri mesta.

Nakon uspona NSDAP-a u Nemačkoj, stranka je počela da svoje ideje prilagođava nacističkima usvajajući antisemitizam i sekularne stavove. Od Nemaca su dobijali i finansijsku pomoć, ali istodobno su slabile veze sa Crkvom, uglavnom zbog nezadovoljstva biskupa novom politikom. Nakon nemačke invazije na Belgiju 1940. godine jedan deo reksista se uključio u pokret otpora nezadovoljan nacističkom antiklerikalnom i antisemitskom politikom, no većina je sarađivala s okupatorom kojeg je videla kao saveznika u borbi protiv komunizma. U uskoj vezi s reksizmom bile su i belgijske SS-formacije Wallonien i Langemarck koje su početkom Operacije Barbarosa poslale 25.000 i 15.000 dobrovoljaca na Istočni front.

Po oslobođenju Belgije septembra 1944. godine, delovanje Reksističke partije je zabranjeno, a većina njenih članova je zatvorena ili pogubljena zbog saradnje s okupatorom. Degrele je uspeo da se skloni u Frankovu Španiju, dok je u Belgiji osuđen na smrt u odsustvu.

Litetatura

• Baland Lionel, Léon Degrelle et la presse rexiste, Paris, Éditions Déterna. 2009. ISBN 978-2-913044-86-9.
• Streel José, La révolution du XXème siècle (réédition du livre paru en 1942 à la NSE à Bruxelles), préface de Lionel Baland, Déterna, Paris, 2010.