Roman Leljak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Roman Leljak
Datum rođenja1964.
Mesto rođenjaĐurmanec, SFRJ

Roman Leljak (Đurmanec, 21. avgust 1964), slovenački i hrvatski je pseudoistoričar [1] [2], osuđeni prevarant [3] [4], publicista i istražitelj arhiva Uprave državne bezbednosti i autor niza knjige koje opisuju rad službe državne bezbednosti bivše Jugoslavije. [5]

Leljaka kritikuju mejnstrim mediji, a istoričari upozoravaju na njega i njegove radove pozivajući se na nedostatak iskustva u arhivskom istraživanju i iznošenju laži. [6] [7] [8]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Roman Leljak je rođen u Đurmancu kod Krapine, od oca Rudolfa Leljaka i majke Milice Belošević. Nakon osnovne škole 1978. godine, školovanje je nastavio u Sarajevu i Beogradu, u srednjoj vojnoj školi. Završio je specijalizaciju za enkripciju u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, a zatim studirao u Kontraobaveštajnom centru za obuku JNA u Pančevu. [9]

Krajem osamdesetih godina 20. veka Roman Leljak je želeo da napusti vojni rok, sam opisuje kako je na službenom magnetofonu snimao svađe sa pretpostavljenima: kada je kasetofon je pronađen kod njega, pokrenut je krivični postupak zbog zloupotrebe službenih sredstava i neovlašćenog snimanja, a vojni sud ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 14 meseci; koju je ukinuo Vrhovni sud Slovenije. [10]

Po otpustu iz vojne službe napisao je knjigu o svojim iskustvima u KOS-u „Sam protiv njih“, a u knjizi je opisao metode rada jugoslovenske vojne obaveštajne službe. Knjiga je objavljena u vreme raspada Jugoslavije 1990. godine. [11]

Leljak je 2014. objavio knjigu „Spavajuća Udba“, [12] ali i njen nastavak pod naslovom „Saradnici Udbe“ i u njoj je objavljen spisak, fotografije i adrese svih slovenačkih Udbaša i njihovih saradnika. U knjizi navodi da je za zloglasnu Udbu u Sloveniji radilo ili sarađivalo ukupno 65.000 ljudi: bilo je i učitelja, novinara i kulturnih radnika. [13]

Leljak je 2017. objavio knjigu „Maribor – najveća klaonica Hrvata“, o masovnim pogubljenjima zarobljenih vojnika i civila NDH nakon predaje na Blajburgu. [14]

Roman Leljak je 2018. godine objavio knjigu i film „Mit o Jasenovcu“, u kojem Leljak daje ocenu da je u tom logoru život izgubilo oko 1.500 ljudi - višestruko manje od broja žrtava logora koji navode profesionalni istoričari, koji govore o brojkama od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada. [15] [16][17]

Krivična gonjenja i kontroverze[uredi | uredi izvor]

Leljak je 2008. godine osuđen za krivična djela koja je počinio od 1993. do 1996. godine kao direktor preduzeća „Avto ideal“, proglašen je krivim za pribavljanje protivpravne koristi od 1.117.497 evra na štetu jedne firme i 448 privatnih slovenačkih klijenata i 54.000 evra na štetu jedne austrijske banke. Za oba zločina, koja je počinio 1993. i 1994. godine, izrečena mu je jedinstvena kazna od tri i po godine zatvora. [18] [19] [20]

Roman Ljeljak je krajem novembra 2020. godine, prema pisanju slovenačkih novina, uništio spomen ploču palim borcima NOB-a podignutu 1954. godine nedaleko od njegove kuće u Kapeli u Sloveniji. [21][22]

Knjige (izbor)[uredi | uredi izvor]

  • Radiorelejne zveze
  • Sam proti njim 1. in 2. del (1990)
  • Teharske žive rane, Huda Jama (2009)
  • Teharje
  • Trilogija Vetrinje-Teharje-Rog
  • Cerkev umira v petek 13.
  • KNOJ 1944-1945.
  • Dirigent s pištolo
  • Črne bukve Gornje Radgone 1945-1950.
  • Odgovorni za poboje na Celjskem 1945 (2010)
  • Mit o OF in KPS
  • Zločini slovenskega Kajna 1 in 2 del (2012)
  • Huda jama – strogo čuvana tajna
  • UDBA
  • Maribor: Najveće stratište Hrvata, knjiga i dokumentarni film (2017)
  • Lebendig Eingemauerte Deutschen, Kroaten Und Slowenen: Grauenhaften Taten Der Tito-partisanen (2017)
  • Mit o Jasenovcu (2018), knjiga i dokumentarni film

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ UPOZORENJE STRUČNOJ JAVNOSTI: ROMAN LELJAK, “DJECA S KOZARE”, Hitoriografija.hr
  2. ^ Borges u zemlji revizionizma, Kulturpunkt
  3. ^ Huda ljaga: slučaj HRT-ovog međunarodnog stručnjaka za antikomunizam, Biltne
  4. ^ Politički leasing Romana Leljaka, Bilten
  5. ^ [1] Narod.hr, pristupljeno 5. svibnja 2015.
  6. ^ „Kriminalna biografija nije nikakva prepreka za Most! Otkrivamo tko je čovjek kojeg su u Mostu predstavili kao vodećeg istražitelja Udbinih arhiva”. Pristupljeno 2019-02-21. 
  7. ^ „Razbijanje mitova: Tvornica laži Romana Leljaka”. Pristupljeno 2019-02-21. 
  8. ^ „Dr. Marko Jukić: Komunističko-četnička manipulacija o broju žrtava Drugog svjetskog rata”. Arhivirano iz originala 26. 2. 2019. g. Pristupljeno 26. 2. 2019. 
  9. ^ „O meni - Roman Leljak” (na jeziku: hrvatski). 2019-12-30. Arhivirano iz originala 08. 06. 2023. g. Pristupljeno 2023-08-08. 
  10. ^ „Roman Leljak: ‘UDBA nam je ostavila ljudsku pokvarenost i birokraciju koja raste s nepotizmom, to je tumor hrvatskog naroda’”. Priznajem.hr. 2018-04-06. Arhivirano iz originala 21. 2. 2019. g. Pristupljeno 2019-02-20. 
  11. ^ „SAM PROTIV NJIH, podatci o knjizi iz 1990. god.”. Arhivirano iz originala 20. 2. 2019. g. Pristupljeno 2019-02-20. 
  12. ^ „podatci o knjizi SPEČA UDBA iz 2014.” (na jeziku: slovenski). Arhivirano iz originala 20. 2. 2019. g. Pristupljeno 2019-02-20. 
  13. ^ http://direktno.hr/en/2014/direkt/47126/Ako-Hasanbegovi%C4%87-otvori-arhive-dan-i-no%C4%87-%C4%87u-raditi-na-popisu-udba%C5%A1a-iz-RH.htm/ Arhivirano 2016-05-08 na sajtu Wayback Machine, pristupljeno 5. svibnja 2015.
  14. ^ „Promocija filma 'Maribor, najveće stratište Hrvata'”. RepublikaInfro. 2017-11-23. Архивирано из оригинала 20. 2. 2019. г. Приступљено 2019-02-20. 
  15. ^ „POVJESNIČARKA O MANIPULACIJI BROJEM ŽRTAVA JASENOVCA: ‘Srbi kažu da je ubijeno 700.000 osoba, a bivši dužnosnik NDH da je to bio samo radni logor’”. Архивирано из оригинала 26. 2. 2019. г. Приступљено 25. 2. 2019. 
  16. ^ „Roman Leljak: ‘Djeca s Kozare pokopana na Mirogoju, a vode se na popisu jasenovačkih žrtava’”. Narod.hr. 2018-09-27. Приступљено 2019-02-20. 
  17. ^ maxportal (2018-09-28). „Reagirala uprava SP Jasenovac: ‘Zabrinuti smo filmom Romana Leljaka o Jasenovcu’”. Maxportal (на језику: хрватски). Приступљено 2023-08-08. 
  18. ^ Tomaž Klipšteter (2008-02-12). „Po 15 letih od storitve: Mariborski poslovnež Roman Leljak je moral za zapahe” (на језику: slovenski). Dnevnik. Приступљено 2019-02-20. 
  19. ^ „Leljak upal na odpis dolgov, trgali mu bodo od županske plače” (на језику: slovenski). 24UR.com. 2018-12-10. Приступљено 2019-02-20. 
  20. ^ „Po 15 letih od storitve: Mariborski poslovnež Roman Leljak je moral za zapahe”. Dnevnik. 2008. Приступљено 2023-08-08. 
  21. ^ „Roman Leljak je porušil spomenik aktivistom NOB in talcem”. Mladina.si. Приступљено 2020-12-23. 
  22. ^ „Roman Leljak srušio antifašistički spomenik”. Antifašistički VJESNIK. Приступљено 2023-08-08. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роман_Лељак&oldid=27502548”