Sveti Spiridon

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Patrijarh srpski Spiridon.

Sveti Spiridon

Ikona Svetog Spiridona iz 18. stoleća, kolekcija Narodnog muzeja

Sveti Spiridon Trimifuntski je hrišćanski svetitelj.

Rođen je na Kipru 270. godine u selu Askija i smatra se zaštitnikom tog ostrva.

Živeo je u vreme cara Konstantina Velikog i sina mu Konstantija. Otac i majka su mu bili seljaci, jednostavni i prostodušni, pa su mu i samom jednostavnost i prostodušnost ostale vrline do kraja života, iako se u međuvremenu uzvisio do episkopa u mestu Trimifuntu (episkop Trimifuntski) ili (sada selu) Tremetusiji (Tremetousija, a po turskom, Erdemli).

Oženio se u mladosti, i od čobanina postao mirski sveštenik, i imao ćerku Irenu (Irinu), kad mu je žena umrla, on se predao službi Bogu kao i njegova ćerka. Učestvovao je na Prvom saboru u Nikeji, i tu se istakao jasnim i jednostavnim ispovedanjem vere, kao i čudesnim moćima kojima je povratio mnoge jeretike u hrišćanstvo.

Umro je u dubokoj starosti 348. godine, a njegove mošti se čuvaju na Krfu u gradu Krf. Pre toga su vekovima bile u Konstantinopolju, u crkvi Sv. Apostola.

Način proslavljanja

Sveti Spiridon se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva(žita), voštane sveće i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ova slava uvek pada u božićni post i stoga slavska trpeza je uvek posna. To je nepokretni praznik. Po jednom predratnom izveštaju Sv. Spiridon je prema broju srpskih porodica koje ga slave, na desetom mestu među svecima.

Zbog blagosti, Svetog Spiridona proslavljaju deca i majke, a bolesni veruju da mogu biti izlečeni ako taj dan provedu u nekom manastiru. Svetog Spiridona uglavnom slave varošani, gde je on zaštitnik i slava zanatskih esnafa obućara i prerađivača kože. U Trstu postoji od 1869. godine velelepni hram posvećen ovom svetitelju, i pripada Srpskoj Pravoslavnoj crkvi.

Narodne priče i čuda Sv. Spiridona

Po narodnom verovanju, on je prvi napravio zemljani lonac, onda vreću i na kraju košulju. Zato ga slave grnčari, mutavdžije, tkači i kovači. On je takođe zaštitnik obućara, papudžija, čizmara, kožara, bojadžija i drugih zanatlija. Tvrdi se da je slep u jedno oko, jer ga je obućar ubo šilom dok je radio na njegov dan. Svetac se nije naljutio nego samo išao pred nevoljnika i zaplakao, a potom ga blagosiljao.

Priča se da je jednom pretvorio zmiju u zlato, te je dao jednom siromašku da vrati dug, a ovaj kad je posle otkupio tu zmiju i vratio je svetitelju, on je opet pretvorio u zmiju i pustio da ode. Drugi put, kad je neki kasapin hteo da uzme nečiju kozu, a da je ne plati, koza se toliko opirala da nije mogao da je savlada. Svetitelj mu je rekao da najpre plati kozu, i kad je ovaj tako učinio, koza je sama pošla za njim. Treći put, neka je žena dala jednoj devojci neku stvar na zajam, a devojka umre ne vrativši zajam. Kad je žena zatražila da joj se pozajmljena stvar vrati, svetitelj je otišao na devojčin grob, i ona mu je iz groba rekla gde je stvar ostavila, te ju je svetitelj našao i vratio ženi. Jednom su lopovi ušli u stado Svetog Spiridona, u nameri da ukradu neku ovcu, a kad im nije uspelo, svetitelj im dade jednog ovna govoreći: „Evo, uzmite jednog ovna, da vam trud ne bude zaludan.“

crkva svetog Spiridona u Trstu

Kalendar

Pravoslavna crkva ga proslavlja 12. decembra po julijanskom (crkvenom) kalendaru tj. 25. decembra po gregorijanskom (građanskom) kalendaru.

Spoljašnje veze

• Spyridon of Trimythous
• Žitije svetog Spiridona Čudotvorca
• Sveti Spiridon i Srbi
• Akatist svetom Spiridonu Trimifunstkom Čudotvorcu

Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.