Први васељенски сабор

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

Икона Првог сабора у Никеји.

Први васељенски сабор је био одржан у Никеји 325. године у време Св. цара Константина Великог. Овај Сабор је био сазван да отклони забуну коју је својим кривим учењем створио Арије, свештеник из Александрије.

Он је, наиме, распростирао учење, као да је Христос у времену створен од Бога, и да није превечни Син Божји, раван по битности Богу Оцу. На овом Сабору учествовало је 318 светих отаца. Сабор је осудио учење Аријево и Арија предао анатеми, пошто није хтео да се покаје. Још је Сабор коначно утврдио Симбол вере, који је доцније допуњен на Другом васељенском сабору.

На Првом васељенском сабору били су многи знаменити светитељи, међу којима су се нарочито истицали: Св. Николај Мирликијски, Св. Спиридон, Св. Атанасије, Св. Ахилије, Св. Пафнутије, Св. Јаков Нисивијски, Макарије Јерусалимски, Александар Александријски, Јевстатије Антиохијски, Јевсевије Кесаријски, Митрофан Цариградски, Јован Персијски, Аристак Јерменски, и други многи са Истока. Са Запада пак присуствовали су: Осије Кордовски, Теофил Готски, Цецилијан Картагенски, и други.

Главни посао овог Сабора, дакле, био је утврђење Символа вере. Осим тога, Сабор је утврдио и време празновања Васкрса и прописао је 20 разних канона.

Спомен и похвала светим оцима Првог васељенског сабора врши се у недељу пред Духове, или у VII недељу по Васкрсу.

Литература

• „Охридски пролог“ — Свети Николај Жички и Охридски

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Први васељенски сабор

Овај незавршени чланак Први васељенски сабор везан је за вере. Користећи правила Википедије, можете га проширити.