Sima Karanović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sima Karanović
Dr Sima Karanović
Lični podaci
Datum rođenja(1866-02-03)3. februar 1866.
Mesto rođenjaBosanska Krajina, Osmansko carstvo
Datum smrti9. novembar 1928.(1928-11-09) (62 god.)
Mesto smrtiBeograd, Kraljevina SHS
Vojna karijera
Čin Sanitetski general[a]
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat,
Drugi balkanski rat,
Prvi svetski rat

Sima Karanović (Novi, Bosanska Krajina, 3. februar 1866 — Beograd, 9. novembar 1928) bio je lekar, sanitetski general, načelnik Sanitetskog odeljenja Ministarstva vojnog od 1913 do 1928. godine.

Život i rad[uredi | uredi izvor]

Sima Karanović rođen je u Novom, Bosanskoj Krajini 3. februara 1866. godine od oca Ostoje i majke Deve.[1] Osnovnu školu završava u Gospiću, a gimnaziju u Šapcu i Beogradu odličnim uspehom.[2] Od strane Vojnog ministarstva izabran je za vojnog pitomca na medicinskom fakultetu u Beču. Diplomirao je 1895. godine.[3] Po povratku sa studija u Srbiju stupio je u vojnu službu kao sanitetski kapetan II klase i odmah je bio postavljen za lekara Šumadijske stalne Vojne bolnice u Kragujevcu.[1] Od 1900. godine postavljen je za lekara Vojne bolnice u Beogradu, a od 1903. do 1909. godine za upravnika Vojne bolnice.[4] U periodu od 1909. do 1910. godine bio je referent saniteta Dunavske divizijske oblasti, a od 1910. do 1912. godine na službi u Sanitetskom odeljenju Ministarstva vojnog .[5] Pored redovne dužnosti bio je i nastavnik Higijene u Vojnoj akademiji. U Balkanskim ratovima bio je na službi u sanitetu Vrhovne komande. Od 1918. pa sve do 26. septembra 1928. godine bio je načelnik Sanitetskog odeljenja Ministarstva vojnog (kasnije vojske i mornarice).[1]

Dr Sima Karanović bio je poznavalac organizacije i administracije vojno-sanitetske službe, kao pisac mnogih propisa, pravila i uputstava sanitetske vojne službe, sve u cilju unapređenja vojnog saniteta.[6] Starao se o unapređenju i upotpunjavanju kadra sanitetskih oficira povećanjem broja vojnih stipendista i specijalista.

Otvorio je 1923. prvu Vojno-sanitetsku školu pri Glavnoj vojnoj bolnici u Beogradu za spremanje sanitetskih pomoćnika. Podigao je novu zgradu Vojno-higijenskog instituta u Beogradu, u kome se odvijala nastava Higijene za studente Medicinskog fakulteta. Formirao je 1923. Apotekarski odsek u Sanitetskom odeljenju Ministarstva vojske i mornarice i nastojao je da se reguliše rad apoteka u sanitetu, radi čega su doneta pravila za apotekarsku službu u miru i ratu, za vojnosanitetska skladišta i apoteke, kao i Privremena vojna farmakopeja, a upućivani su i mladi kadrovi na studije farmacije.[3] Bio je jedno vreme potpredsednik Srpskog lekarskog društva, član glavnog sanitetskog saveta i sudija invalidskog suda.[7]

Dr Sima Karanović preminuo je 9. novembra 1928. godine u svom stanu, u Beogradu, od zapaljenja pluća.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Domaća odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Inostrana odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  1. Karanović S. i Petković D. S., Istina o suzbijanju epidemije trbušnog tifusa – Typhus abdomalis – u Valjevskom garnizonu, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godište 12., godina 1906.. str. 64, 119.
  2. Šrapneli na sudu : odbrane Rašićeva i Rašićeva branioca D-r Sime Karanovića i sudska odluka, Beograd : Nova štamparija "Davidović", 1911.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rang divizijskog generala u stručnim službama izostavljana je u formacija divizija.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Dr Stanojević V., Sanitetski đeneral dr Sima Karanović, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva= Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godište 30, br 12 (1928). str. 1082.
  2. ^ Dr Sima Karanović, Politika, 10.11.1928, broj (7375). str. 6.
  3. ^ a b Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 361.
  4. ^ Stanojević S., Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 2, I-M, Zagreb : Bibliografski zavod, [1926] (Zagreb : Zaklada Tiskare Narodnih novina). str. 262.
  5. ^ Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović = Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 361.
  6. ^ Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 189.
  7. ^ Stanojević S., Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 2, I-M, Zagreb : Bibliografski zavod, [1926] (Zagreb : Zaklada Tiskare Narodnih novina). str. 263.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  1. Nedok A., Popović B., Srpski vojni sanitet 1914—1915. godine, Beograd : Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za vojno zdravstvo : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2010. (Beograd : Vojna štamparija)
  2. Nedok A., Dimitrijević B., Srpski vojni sanitet u 1916. godini, Beograd : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2007. (Beograd : "Filip Višnjić")
  3. Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014. (Beograd : Vojna štamparija)
  4. Načelnici vojnomedicinska akademije : monografija / urednik Elizabeta Ristanović, Beograd : Vojnomedicinska akademija, 2009 (Vršac : Milenijum centar)
  5. Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 1, 1748-1899 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.
  6. Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 2, 1900-1918 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.
  7. Popović A., Ratni album : 1914-1918 = Album de la guerre : 1914-1918 = A war album : 1914-1918, Novi Sad : Pravoslavna reč, 2013 (Subotica : Rotografika)
  8. Jeremić R., Bibliografija srpske zdravstvene književnosti : 1757-1918, Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 1, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1947 (Beograd : Jugoslovensko štamparsko preduzeće)
  9. Bibliografija Srpskog arhiva : 1918-1941, Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 2, Beograd : [b. i.], 1948 ([b. m. : b. i.])
  10. Vojna enciklopedija. [Knj.] 4, Istorija - Krajina / [glavni urednik Boško Šiljegović], Beograd : Redakcija Vojne enciklopedije, 1961 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske), str 359.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сима_Карановић&oldid=27006174”