Srećko Đukić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Srećko Đukić
Datum rođenja(1947-01-07)7. januar 1947. (77 god.)
Mesto rođenjaSubotica, FNRJ
Zanimanjediplomata, ekonomista

Srećko Đukić (Subotica (Koceljeva), 7. januar 1947)[1] srpski je ekonomista, diplomata i publicista. Đukić objavljuje radove iz oblasti ekonomske politike, međunarodnih odnosa, spoljne politike, diplomatije. Posebno istražuje i piše o sovjetskom i postsovjetskom vremenu i prostranstvu, Rusiji, Zajednici nezavnih država, Evroaziji, istočnoj Evropi, Balkanu, odnosima Istok–Zapad. Autor je brojnih predgovora, pogovora, recenzija. Objavio je brojne članke u zemlji i inostranstvu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Školovao se u Valjevu i Beogradu. Po završetku Ekonomskog fakulteta[2] (1970), magistrirao i doktorirao[3] (1981), specijalizirao u Moskvi.

Publikovao je mnogobrojne članke u domaćoj i stranoj periodici, dnevnoj štampi, koautor je niza monografija, zbornika, drugih publikacija, redovno istupa u medijima. Srećko Đukić je autor do sada 19 objavljenih knjiga: Ekonomska saradnja SFRJ i SEV (Beograd, 1984), O nezabыvaemom – Razdumья (Minsk, 2006), Sibir – zemlja izazova – putopisne i druge priče sa Jeniseja (Novi Sad, 2007), Lukovi Srećka Đukića (Beograd, 2008), Postsovjetsko prostranstvo – procesi globalizacije (Novi Sad, 2009), Vreme energije – više od diplomatije (Beograd, 2009), Tajne Beloveške pušće – Viskuli – poslednji dan SSSR (Beograd, 2010), Kraj Sovjetskog Saveza i Rusija – novo rusko okruženje (Beograd, 2011), Ruski gas u Evropi – od detanta do Južnog toka (Beograd, 2011), Vera (Valjevo, 2011), Povratak saveza – dvadeset godina posle (Beograd, 2012), Balkanizacija Balkana (Beograd, 2013), Novi krstaši na Balkanu (Beograd, 2015), Era ruskog gasa – Gas i globalna bezbednost (Beograd, 2016), Putovanje Jenisejom – putovanje na Severni pol (Beograd, 2016), Kosovizacija Evrope (Beograd, 2018), „Anđeo“ nad Srbijom (Beograd, 2018), Priče iz Đukića jaruge - Đukići uistini i u predanju (Beograd, 2018).

Srećko Đukić je koautor više zajedničkih knjiga, monografija, zbornika, između ostalih: Energetski odnosi Jugoslavije sa SSSR (koautor, Privredni pregled, Beograd, 1985), Jugoslavija – SEV (IMPP, monografija, Beograd, 1987), Balkansko raskršće (zbornik, e-knjiga, Univerzitet Banja Luka, 2013), Izazovi spoljne politika Srbije (EPuS, zbornik, Beograd 2015), Migracionnыe tendenciii i borba protiv ksenofobii i neofašizma (Fond "Slavяni", zbornik, Sofija, 2016), Globalizacija i glokalizacija (Sociološko društvo Srbije, zbornik, Kosovska Mitrovica, 2017), Srbija i svet u 2017. (IMPP, zbornik, Beograd, 2018), Energetska diplomatija Republike Srbije u savremenim međunarodnim odnosima (IMPP, zbornik, Beograd, 2019). Napisao više stotina članaka, komentara, intervjua, publikovao u mnogim domaćim i stranim časopisima (Direktor, Poslovna politika, Ekonomska politika, Jugoslovenski pregled, NIN, Međunarodna politika, SЭV, Meždunarodnя žiznь, Argumenti), novinama (Politika, Blic, Večernje novosti, 24 časa, Duma, Kontinent, Pari, Republika, Belorusь sevodnя, Narodnaя volя), agencijama, na radiju, TV, portalima u zemlji i inostranstvu.

U profesiji je prešao put od mlađeg ekonomskog analitičara i planera, savetnika i sekretara u jugoslovenskoj vladi, do diplomatskih dužnosti u zemlji i inostranstvu. Karijeru je započeo u Saveznom zavodu za društveno planiranje, nastavio u Saveznom izvršnom veću (SIV, vlada SFRJ), kao savetnik člana SIV-a za ekonomska i politička pitanja i sekretar Komisije SIV-a za koordinaciju saradnje između SFRJ i SEV-a. Učestvovao je u najvažnijim pregovorima između SFRJ i SEV-a, na zasedanjima najviših i drugih organa SEV-a.

Kao diplomata je radio u jugoslovenskim misijama i ambasadama u Moskvi (u Sovjetskom Savezu i Rusiji), Sofiji (Bugarska), Minsku (Belorusija)[4]. Posle agresije NATO-a radio je na Kosovu i Metohiji. U Ministarstvu spoljnih poslova bio je koordinator za regionalnu saradnju, pomoćnik načelnika za SSSR i Istočnu Evropu, direktor Analitičke direkcije u Službi za istraživanje i dokumentaciju, direktor Direkcije za Rusiju i Evroaziju.

Bio je gostujući profesor na Univerzitetu u Banja Luci i na Federalnom univerzitetu u Krasnojarsku (Rusija), profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost Univerziteta Union u Beogradu, predavač na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, predavač na Školi za spoljnu trgovinu Privredne komore Srbije, predavač na Otvorenoj školi u Beogradu. Član je Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji. Srećko Đukić je od 2004. do 2011. godine izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Belorusiji.

Oženjen je, ima ćerku, sina i tri unuka.

Dela[uredi | uredi izvor]

Objavio je knjige:

  • Ekonomska saradnja SFRJ i SEV (Beograd, 1984),
  • Energetski odnosi Jugoslavije sa SSSR (koautor, Beograd, 1985),
  • Jugoslavija – SEV (monografija, Beograd, 1987),
  • O nezabivaemom – Razdumя (Minsk, 2006),
  • Sibir – zemlja izazova – putopisne i druge priče sa Jeniseja (Novi Sad, 2007),
  • Lukovi Srećka Đukića - razgovor vodio Miloš Jevtić (Beograd, 2008)[5],
  • Postsovjetsko prostranstvo – procesi globalizacije (Novi Sad, 2009),
  • Vreme energije – više od diplomatije (Beograd, 2009)[6],
  • Tajne Belovežke pušće – Viskuli – poslednji dan SSSR (Beograd, 2010)[2],
  • Kraj Sovjetskog Saveza i Rusija – novo rusko okruženje (Beograd, 2011)[7],
  • Ruski gas u Evropi – od detanta do Južnog potoka (Beograd, 2011)[8]
  • Vera (Valjevo, 2011),
  • Povratak saveza – dvadeset godina posle (Beograd, 2012)[9]
  • Balkanizacija Balkana (Službeni glasnik, Beograd, 2013)

Galerija[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ unicat.nlb.by „Džukič, Srečko (rod. 1947)“, pristup 1. april 2013(jezik: ruski)
  2. ^ a b Moja knjižara: Tajne Belovešće pušće Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. septembar 2015), pristup 1. april 2013
  3. ^ Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“: Doktorati na Univerzitetu u Beogradu - 1981. godina - Đukić Srećko: „Uloga multilateralnih oblika saradnje u razvoju ekonomskih odnosa SFRJ i zemalja članica Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV)“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. maj 2013), pristup 1. april 2013
  4. ^ Novosti: „Kofere pakuje 10 ambasadora“, 20. januar 2011 pristup 1. april 2013
  5. ^ Bibliografije: „Monografske bibliografije zapisi 16 - SR 2009 M - 473“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. јануар 2019). ISBN 978-86-7590-198-3.., pristup 1. april 2013
  6. ^ Službeni glasnik: „Vreme energije“, prvo izdanje. 2009. ISBN 978-86-519-0296-6.., pristup 1. april 2013
  7. ^ Službeni glasnik: „Kraj Sovjetskog Saveza i Rusija“, prvo izdanje. 2011. ISBN 978-86-519-0690-2.., pristup 1. april 2013
  8. ^ Službeni glasnik: Ruski gas u Evropi, prvo izdanje. 2011. ISBN 978-86-519-0909-5.., pirstup 1. april 2013
  9. ^ Pravada: „Knjiga Srećka Đukića „Povratak saveza“ – dve decenije posle: Evroazijaska unija kao plod političkog strpljenja“, 13. decembar 2012, pristup 1. april 2013
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срећко_Ђукић&oldid=27544618”