Sukobi na ukrajinsko-ruskoj granici (2014)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sukobi na ukrajinsko-ruskoj granici (2014)
Deo Rusko-ukrajinskog rata i Rata u Donbasu

Južni kotao
Vreme12. jun — 7. avgust 2014.
(1 mesec, 3 sedmice i 5 dana)
Mesto
Ukrajina, Donbas
Ishod Pobeda proruskih snaga
• Zaustavljanje velikog napada na Donbas
• Stvaranje i uništavanje Južnog kotla
• Početak bitke kod Ilovajska
Sukobljene strane
 Rusija
Donjecka N. R.
Luganska N. R.
 Ukrajina
Komandanti i vođe
Rusija Igor Strelkov
Aleksandar Zaharčenko
Aleksandar Hodakovski
Leonid Pasečnik
Valerij Bolotov		 Ukrajina Petro Porošenko
Ukrajina Viktor Muženko
Ukrajina Petro Litvin (do 23. jula)
Ukrajina Andrij Hriščenko (do 23. jula)
Ukrajina Jurij Sodol
Ukrajina Sergej Krivonosov †
Jačina
  • Rusija Rusija:
  • Donjecka Narodna Republika Donjecka NR:
  • Luganska Narodna Republika Luganska NR:
  • Oko 15.000 ljudi (podaci iz Ukrajine)[1] na granici s Ukrajinom
  •  Ukrajina:
  • Ukupno 4.500 - 5.000 ljudi (podaci iz Ukrajine)
  • Više od 6.500 - 8.000 ljudi (podaci pobunjenika)
Žrtve i gubici

Podaci pobunjenika i ruskih izvora:

  • Preko 5.000 mrtvih[2]

Podaci o Ukrajini:

  • 120 mrtvih
  • 26 tenkova
  • 144 BMP i BMD
  • 29 samohodnih topova i MLRS
  • 17 haubica[3]
  • Oko 1.000 koji su izašli iz okruženja[4]
 Nepoznato

„Južni kotao“[5][6][7][8] (poznat i kao Bitke kod Izvarina, „Izvarski kotao“ „Sektor D“[9][10][11][12]) je jedan od epizode ​​oružanog sukoba na istoku Ukrajine koji se odigrao u leto 2014.

Spoljašnje slike
Юžnый kotёl (na pervuю polovinu iюlя)
Karta boevыh deйstviй na 18—22 iюlя

Napredovanje ukrajinskih snaga[uredi | uredi izvor]

Početkom juna 2014. komanda Oružanih snaga Ukrajine započela je ofanzivu duž ukrajinsko-ruske granice kako bi odsjekla od Rusije djelimično priznate Lugansku Narodnu Republiku (LNR) i Donjecku Narodnu Republiku (DNR) i blokirala priliv vojne pomoći i infiltracija oružanih formacija iz Rusije na teritoriju Ukrajine[13]. Ofanziva je izvedena sa juga od Amvrosievke, zaobilazeći Savur-Mogilu u pravcu sela Izvarino.

Ukrajinske trupe su morale da blokiraju pet glavnih pravaca preko kojih su DNR i LNR mogle da komuniciraju sa Rusijom (kontrolne punktove Uspenka, Marinovka, Dolžanskoe, Červonopartizansk i Izvarino). Ukupna dubina planirane operacije trebalo je da bude najmanje 150 km. Tokom operacije trebalo je i da stvori utvrđene odbrambene tačke, koje bi, uz artiljerijsku vatru i blokade puteva, mogle da spreče kretanje ne samo duž autoputeva, već i duž stepskih područja između njih[14].

Grupaciju ukrajinskih trupa (taktička grupa „Kordon“) u početku su činile tri lake taktičke grupe (iz 79. odvojene aeromobilne brigade i 3. puka specijalnih snaga) i dve teške bataljonske grupe (iz 72. mehanizovane brigade i 51. mehanizovane brigade)[14].

Svaku laku grupu u početku je činilo oko 300 vojnika i oficira, 30 borbenih vozila pešadije, šest samohodnih topova ili lansera Grad, kao i baterija od šest minobacača 82 mm i nekoliko protivtenkovskih raketnih sistema. Svaka grupa teških bataljona uključivala je po jedan mehanizovani bataljon pojačan izviđačkom, snajperskom i dve tenkovske čete. Pored toga, takvoj grupi su bili priključeni artiljerijski divizion i baterija objekata Grad. Ukupno, svaka takva grupa je u početku imala oko 1.000 vojnika i oficira, 26 tenkova, oko 60 borbenih vozila pešadije, šest minobacača 120 mm, 18 topova i šest raketnih bacača. Tako je ukupan broj grupe bio oko 3.000 ljudi, više od 50 tenkova, 200 oklopnih transportera, 30 minobacača, do 80 topova i raketnih bacača[14].

Istovremeno, snage bezbednosti nisu uspele da uspostave kontrolu nad glavnim visovima Donjeckog grebena i glavnim magistralnim putevima koji su prolazili u toj oblasti, pa su jedinice koje su napredovale napredovale nizinskim stepskim zemljanim putevima duž granice[15].

Krajem juna bataljonsko-taktička grupa 24. mehanizovane brigade raspoređena je u rejon grada Rovenki, Sverdlovski okrug, Luganska oblast, da pomogne lakim grupama 79. brigade u uspostavljanju kontrole nad Izvarinom i Červonopartizanskom[14].

Nailazeći na žestok otpor pobunjenika, ukrajinske snage su samo delimično izvršile svoj zadatak, ostavljajući nepokrivenim deo granice dug 80-100 km, nakon čega su neprijateljstva prešla u pozicionu fazu. Na južnoj granici DNR i LNR formirana je duga i uska (široka 8-10 km) izbočina, koju kontrolišu ukrajinske trupe, takozvana „južna kandža“, „južna creva“, „južna vreća“. Istovremeno, ukrajinske trupe su se našle u krajnje nepovoljnom položaju, jer su sve isporuke vršene duž jedinog graničnog puta. Jedino pogodno mesto za prelazak reke Mius bio je brod kod Koževnog, koji je bio izložen stalnim granatiranjem, a puteve za Djakovo, Červonopartizansk i Dolžanskoe minirali su neprijatelji. Trupe nisu mogle da manevrišu i bile su izložene stalnom granatiranju[16]. Konkretno, 11. jula, kao rezultat granatiranja baznog kampa taktičke grupe „Kordon“ kod Zelenopolja, ubijeno je 30 vojnika Oružanih snaga Ukrajine i 5 graničara.

Opkoljenje ukrajinskih snaga[uredi | uredi izvor]

Najranjiviji su bili pravci Dmitrovka-Koževnja i Stepanovka-Marinovka na jugu, iz Donjecke oblasti. 12. jula Igor Strelkov je stigao u Snežnoje. Pobunjenici su počeli da jačaju snage u južnom pravcu. Istovremeno, nastavljeno je granatiranje ukrajinskih trupa i kolona snabdevanja, uključujući i upotrebu raketne artiljerije.

Jedinice DNR su 15. jula ovladale Stepanovkom, a 16. jula Marinovkom[17], usled čega je snabdevanje ukrajinske grupe potpuno paralisano.

Predstavnici oružanih formacija LNR su 17. jula objavili opkoljavanje grupe ukrajinskih trupa. Prema njihovim rečima, najveće gubitke je pretrpela 72. mehanizovana brigada, koja je doživela „akutnu nestašicu municije, goriva, hrane i vode, većina opreme je bila u neborbenom stanju“[18].

Ključnu ulogu u ovoj operaciji pobunjenika odigrala je visina Savur-Mogila, za čiju kontrolu su se više puta odvijale borbe[19][20].

Od 23. jula opkoljene su jedinice:

  • 55. odvojena artiljerijska brigada,
  • 79. odvojena aeromobilna brigada,
  • 24. odvojena mehanizovana brigada,
  • 51. odvojena mehanizovana brigada,
  • 72. odvojena mehanizovana brigada,
  • 3. odvojeni puk specijalne namene Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine,

konsolidovani odred graničara.

U rejonu kontrolnog punkta "Marinovka" - jedinice iz sastava:

  • 28. odvojena mehanizovana brigada.

Po pobunjenicima, opkoljeni su i:

  • teritorijalni bataljon "Rudar",
  • deo bataljona Azov[13][21][22].

Ukrajinske snage bezbednosti bile su odsečene od snabdevanja (što je zahtevalo angažovanje vojno-transportne avijacije, a to je, zauzvrat, dovelo do gubitka nekoliko aviona An-26), komunikacije, vatrena podrška, stalno su bile izložene artiljerijskim i minobacačkim napadima, pretrpeo je ogromne gubitke. U opkoljenim jedinicama zabeleženi su slučajevi napuštanja položaja, dezertiranja, prelaska grupa vojnog osoblja na teritoriju Rusije. Tako je 27. jula oko 40 vojnika 51. mehanizovane brigade Oružanih snaga Ukrajine prešlo rusku granicu u rejonu Izvarino[23][24].

Likvidacija "kotla"[uredi | uredi izvor]

Situacija u zoni borbenih dejstava od 16. jula

Dana 27. jula počela je operacija oslobađanja „sektora D“ u kojoj su bile uključene jedinice 30. i 51. mehanizovane, 95. aeromobilne i 25. vazdušno-desantne brigade.

Stepanovka je 28. jula zauzeta, a jedinice 72. mehanizovane brigade koje se nalaze u pograničnom pojasu su deblokirane. 3. avgusta je zauzeta Savur-Mogila i počelo je povlačenje jedinica 24., 51., 72., 79. brigade iz obruča[16].

Grupa od 438 ukrajinskih snaga bezbednosti (274 vojnika 72. mehanizovane brigade i 164 graničara) prešla je 4. avgusta humanitarni koridor u Rusiju bez naoružanja. Ruski mediji su objavili da su vojnici zatražili azil u Rusiji[25]. Ukrajinski mediji su ukazivali da su vojnici bili primorani da se povuku na rusku teritoriju zbog iscrpljenosti municije i nemogućnosti da nastave neprijateljstva, ali nisu promenili zakletvu i nisu tražili azil[26], što su potvrdili i posmatrači iz OEBS[27]. Deo boraca iz 72. mehanizovane brigade odlučio je da se koridorom kod Marinovke probije do glavnih jedinica ukrajinske armije, za šta su vođene gotovo neprekidne borbe.

Do večeri 5. avgusta jedinice 72. brigade su se pridružile jedinicama 79. brigade stacionirane u blizini Djakova (koje je skoro na granici Luganske i Donjecke oblasti, 20 km od Marinovke)[28].

6.-7. avgusta završeno je oslobađanje oslobođenih trupa, ali su tokom proboja pod neprekidnom artiljerijskom vatrom ukrajinske trupe pretrpele ozbiljne gubitke[16]. Kao rezultat toga, pobunjenici su udvostručili kontrolisanu dužinu granice[29].

Ukrajinska avijacija je 7. avgusta, prema pres-centru DNR, izvršila vazdušni udar na opkoljenu 79. aeromobilnu brigadu. Predstavnici DNR sugerisali su da je cilj vazdušnog udara prikrivanje istine o stanju stvari u zoni oružanog sukoba i sprečavanje prebacivanja vojnog osoblja na rusku teritoriju[30].

7. avgusta, Aleksandar Zaharčenko, predsednik Saveta ministara DNR, rekao je: „Snage bezbednosti opkoljene u „južnom kotlu“ su se skoro predale. Tamo je ostalo 800 ljudi[31].

Posledice[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Bitka kod Ilovajska

Pobunjenici su 8. avgusta tvrdili da su zaplenili 67 jedinica ukrajinske vojne opreme različitog stepena korisnosti, uključujući 18 Grad MLRS, sisteme protivvazdušne odbrane Osa, MANPADS, 15 tenkova i oklopnih transportera, borbena vozila pešadije, borbena vozila u vazduhu, haubice[13][32]. Poraz Oružanih snaga Ukrajine kod sektora D doveo je do stvaranja i još težeg poraza kod Ilovajskog kotla čiji je krajnji epilog bio prvo višemesečno primirje rezultirano Minski protokolom.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Юžnый kotel" Petra Porošenko / SNG / Nezavisimaя gazeta
  2. ^ Vladimir Gundarov (11. 8. 2014). „"Юžnый kotel" Petra Porošenko”. Nezavisimoe voennoe obozrenie. 
  3. ^ Resurs zablokirovan - Resource is blocked
  4. ^ ATO na Donbasse: 5 odesskih pograničnikov pogibli pri prorыve iz «dolžanskogo kotla»
  5. ^ Pressa Rossii: čto ždёt perešedših iz Ukrainы voennыh // Russkaя služba Bi-bi-si, 5. 8. 2014.
  6. ^ „Opolčencы prevratili polosu vdolь rossiйskoй granicы v «юžnый kotёl»”. Vesti.ru. 27. 7. 2014. 
  7. ^ Opolčencы zamыkaюt «kotёl» vokrug okružёnnoй gruppirovki ukrainskih voennыh // Telekanal «Zvezda», 17. 7. 2014.
  8. ^ Doneckie opolčencы zanяli Marinovku i «zahlopnuli юžnый kotёl». Vzglяd.ru, 16. 7. 2014.
  9. ^ Ukrainskie voennыe ponesli serьёznыe poteri v «Izvarinskom kotle» // Pervый kanal, 9. 8. 2014.
  10. ^ V «izvarinskom kotle» uničtoženы sotni ukrainskih voennыh // NTV, 17. 7. 2014.
  11. ^ Ukrainskie Su-24 bombяt svoih okružёnnыh silovikov // Pravda.ru, 7. 8. 2014.
  12. ^ „Izvarinskiй kotёl: strategičeskaя ošibka Genštaba Ukrainы” (na jeziku: ruski). Graždanskaя prokuratura Ukrainы. Arhivirano iz originala 29. 07. 2014. g. Pristupljeno 31. 7. 2014. 
  13. ^ a b v „DNR zaяvlяet o zahvate okolo 70 edinic voennoй tehniki silovikov].”. RIA Novosti. 2014-08-08. 
  14. ^ a b v g Armiя nedoocenila riski v operacii po ustanovleniю kontrolя na granice // RIA Novosti Ukraina
  15. ^ http://rusvesna.su/news/1408260881
  16. ^ a b v OFICER IZ SEKTORA «D»: «PRIČINA PORAŽENIЯ NAŠIH VOЙSK — PROFNEPRIGODNOSTЬ RUKOVODSTVA GENŠTABA»
  17. ^ Doneckie opolčencы zanяli Marinovku i «zahlopnuli юžnый kotel»
  18. ^ SMI: opolčenie LNR okružilo podrazdeleniя ukrainskoй armii v Luganskoй oblasti
  19. ^ „Opolčencы oprovergli zaяvlenie Porošenko o vzяtii strategičeskoй vыsotы Saur-Mogila”. Pervый kanal. 2014-07-28. 
  20. ^ „Poslednie novosti Ukrainы 17 iюlя: armiя terpit poraženie na granice” (na jeziku: ruski). Kievskaя pravda. Arhivirano iz originala 2014-07-29. g. Pristupljeno 2014-07-31. 
  21. ^ Fedčenko, A., Čepurko, V. (28 iюlя 2014). „Ukrainskaя «9 rota» polučila nadeždu”. Komsomolьskaя pravda v Ukraine. Pristupljeno 2014-07-31.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  22. ^ Pod Marinovkoй boйcov 79-oй i 72-oй brigad okružili tanki terroristov, rodstvenniki voennыh umolяюt o pomoщi (obnovleno)
  23. ^ Sidorčik, A. (28 iюlя 2014). „Nikto ne hotel umiratь. Ukraina priznala begstvo v RF 40 ukrainskih voennыh” (gazeta) (Argumentы i faktы izd.).  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |year=, |date= (pomoć)
  24. ^ „Oficer opravdal perehod ukrainskih voennыh v RF”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. jul 2014) // vesti.ua
  25. ^ „Prosьba ukrainskih voennыh ob ubežiщe v Rossii”. RIA Novosti. 4. 8. 2014. Pristupljeno 2014-08-04. „Okolo 400 ukrainskih voennыh obratilisь k Rossii s prosьboй ob ubežiщe. Dlя nih bыl otkrыt gumanitarnый koridor, čerez kotorый oni perešli na territoriю Rossii” 
  26. ^ „Zablokovanі v Rosії bійcі 72-ї brigadi ogolosili goloduvannя”. Zerkalo nedeli. 6. 8. 2014. Arhivirano iz originala 08. 08. 2014. g. Pristupljeno 2014-08-06. 
  27. ^ „OBSE: Na territoriю RF vыnuždenno otstupili bolee 440 ukrainskih soldat”. Deutsche Welle. Pristupljeno 2014-08-06. „Zaprosы na predostavlenie ubežiщa v Rossii so storonы ukrainskih voennoslužaщih ne postupali, soobщaюt nablюdateli OBSE.” 
  28. ^ Nekontroliruemый ATO učastok granicы vыros počti v 2 raza
  29. ^ „Nekontroliruemый ATO učastok granicы vыros počti v 2 raza”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. avgust 2014) // vesti.ua
  30. ^ „Svodka s mest boevыh deйstviй ot Štaba opolčeniя MO DNR”. Press-centr DNR. 07. 08. 2014. Arhivirano iz originala 2014-08-10. g. 
  31. ^ Novый premьer DNR: obstrel Donecka silovikami nelьzя nazvatь podgotovkoй k šturmu // ITAR-TASS, 08.08.2014
  32. ^ Iz Donecka soobщaюt o nočnыh vzrыvah na fone sluhov o prorыve «kotla» ukrainskimi silovikami u granicы s RF // NEWSru.com, 8.08.2014

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sukobi na ukrajinsko-ruskoj granici na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za ratove i bitke je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сукоби_на_украјинско-руској_граници_(2014)&oldid=27773674”