Tej-Saksova bolest

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tej-Saksova bolest
SinonimiGM2 gangliosidosis, hexosaminidase A deficiency
Trešnja-crvena tačka na retini kod Tej-Saksove bolesti. Središte fovea izgleda svetlo crveno jer je okruženo belim delom od uobičajenog.
Specijalnostigenetika

Tej-Saksova bolest jedna je od najčešćih gangliozidoza sa karakterističnom motoričkom slabošću u prvih 6 meseci života novorođenčeta. Glavno obeležje bolesti je akumulacija GM2 gangliozida[a] u centralnom nervnom sistemu, zabeleženi su i dokazi zahvatanja perifernog i autonomnog nervnog sistema kod pacijenata sa hroničnom bolešću.[1]

Kliničku sliku karakteriše progresivno motorno i mentalno pogoršanje, sa konvulzijama, spastičnošću i rigidnošću decerebracije i licem lutke. Smrt obično nastupa u dobi od 3 godine, a najčešći uzrok je bronhopneumonija. Pregledom mrežnjače se vidi tipična trešnja crvena makula, koja kasnije postaju braon boje. Akumulacija supstrata u srcu je uobičajena. Osim produženog Q-T intervala i nespecifičnih promena T talasa na EKG, srčane manifestacije su retke.[2]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Osnivački efekti nastaju kada mali broj pojedinaca iz veće populacije uspostavi novu populaciju. Na ovoj ilustraciji, originalna populacija je na levoj strani sa tri moguće populacije osnivača na desnoj strani. Dve od tri populacije osnivača su genetski različite od prvobitne populacije.

[3]Aškenaski Jevreji imaju visoku incidencu Tej-Saksova bolest i drugih bolesti skladištenja lipida. U Sjedinjenim Američkim Državama, oko 1 od 27 do 1 od 30 aškenaskih Jevreja je recesivni nosilac. Incidenca bolesti je oko 1 na svakih 3.500 novorođenčadi među Aškenazi Jevrejima.[4]

Zajednica Frankokanađana i zajednica Kajun u Luizijani imaju pojavu sličnu Aškenazi Jevrejima. Irski Amerikanci imaju šanse 1 prema 50 da budu nosioci.[5] U opštoj populaciji, incidencija nosilaca kao heterozigota je oko 1 na 300.[2]

Incidencija je otprilike 1 na 320.000 novorođenčadi u opštoj populaciji u Sjedinjenim Američkim Državama.[6]

U jevrejskoj populaciji Aškenaza najveći je broj nosilaca Tej-Saksove bolesti

Predložene su tri opšte klase teorija koje objašnjavaju visoku učestalost Tej-Saksovih nosilaca u jevrejskoj populaciji Aškenaza:[7]

  • Prednost heterozigota. Kada se primeni na određeni alel, ova teorija tvrdi da nosioci mutacije imaju selektivnu prednost, možda u određenom okruženju.[8]
  • Reproduktivna kompenzacija. Roditelji koji izgube dete zbog bolesti imaju tendenciju da "nadoknade" tako što imaju dodatnu decu nakon gubitka. Ovaj fenomen može održati, a možda čak i povećati učestalost autozomno recesivnih bolesti.[9]
  • Efekat osnivača. Ova hipoteza kaže da je visoka učestalost hromozoma 1278insTATC,[8] rezultat povišene frekvencije alela koja je slučajno postojala u ranoj populaciji osnivača.[8]

Tej-Saksova bolest je bila jedan od prvih genetskih poremećaja koje je epidemiologija proučavana korišćenjem molekularnih podataka. Studije Tej-Saksovih mutacija korišćenjem novih molekularnih tehnika kao što su neravnoteža veze i analiza koalescencije donele su konsenzus među istraživačima koji podržavaju teoriju efekta osnivača.[8][8]

Genetika[uredi | uredi izvor]

Tej-Saksova bolest koja se nasleđuje po autozomno recesivnom obrascu.

Tej-Saksova bolest je autozomno recesivni genetički poremećaj, što znači da kada su oba roditelja nosioci, postoji 25% rizik od rođenja obolelog deteta sa svakom trudnoćom, jer obolelo dete dobija mutiranu kopiju gena od svakog roditelja.[10] Ako jedan roditelj ima ovaj genetički poremećaj i prenese ga na dete, tada i dete postaje nosilac poremećaja. [11]

Tej-Saksova bolest je posledica je mutacije u genu HEXA na hromosomu 15, koji kodira alfa-podjedinicu beta-N-acetilheksosaminidaze A, lizozomalni enzim.

Do 2000. godine identifikovano je više od 100 različitih mutacija u ljudskom HEXA genu.[12] Ove mutacije su uključivale insercije i delecije jedne baze, mutacije na mestu prerade, misens mutacije i drugog složenijeg obrasca. Svaka od ovih mutacija menja genski proteinski proizvod (enzim), ponekad ozbiljno inhibirajući njegovu funkciju.[1]

Poslednjih godina, populacione studije i analiza rodoslova pokazale su kako takve mutacije nastaju i šire se unutar malih populacija. Prvo istraživanje je bilo fokusirano na nekoliko takvih populacija:

  • Aškenazi Jevreji - Insercija četiri bazna para u egzon 11 (1278insTATC) rezultuje izmienjenim OTR-om za gen HEXA. Ova mutacija je najrasprostranjenija mutacija u jevrejskoj populaciji Aškenaza i dovodi do dojenačkog oblika Tej-Saklsove bolesti.[13]
  • Kajuni - imaju istu 1278insTATC mutaciju, koja je pronađena među Aškenazi Jevrejima javlja se u populaciji Kajuna u južnoj Luizijani. Istraživači su pratili poreklo nosioc iz lujzijanskih porodica do jednog para osnivača – za koje se ne zna da su Jevreji – koji su živeli u Francuskoj u 18. veku.[14]
  • Frankokanađani - poseduju dve mutacije, koje nisu povezane s mutacijom Aškenazi/Kajun, odsutne su u Francuskoj, ali su uobičajene među određenim Frankokanađanskim zajednicama koje žive u jugoistočnom Kvebeku i Akađanima iz provincije New Brunswick. Analiza porekla sugeriše da su mutacije bile neuobičajene pre kraja 17. veka.[15][16]

U 1960-im i ranim 1970-im, kada je otkrivena biohemijska osnova Tej-Sakssove bolesti prvi put je postalo poznato, da nijedna mutacija nije sekvencirana direktno za genetičke bolesti. Istraživači tog doba još nisu znali koliko će se polimorfizmi pokazati čestim. Hipoteza o jevrejskom trgovcu krznom, sa svojim implikacijama da se jedna mutacija morala proširiti iz jedne populacije u drugu, odražavala je nivo tadašnjeg znanje.[17]

Kasnija istraživanja su, međutim, dokazala da veliki broj različitih HEXA mutacija može uzrokovati bolest. Budući da je Tej-Saksova bolest bila jedan od prvih genetičkih poremećaja za koje je bio moguć široko rasprostranjen genetički skrining, ona je postala jedan od prvih genetičkih poremećaja kod kojih je dokazana prevalencija heterozigotnosti spoja.[18]

Složena heterozigotnost na kraju objašnjava varijabilnost bolesti, uključujući kasne oblike. Bolest potencijalno može biti posledica nasleđivanja dve nepovezane mutacije u genu HEXA po jednu kod svakog roditelja.

Klasična novorođenačka Tay-Sakcova bolest nastaje kada je dete nasledilo mutacije od oba roditelja, u njegovom telu potpuno se zaustavlja biorazgradnja gangliozida. Oblici kasnog početka javljaju se zbog raznolike baze mutacija – pa tako ljudi sa Tej-Saksovom bolesti tehnički mogu biti heterozigoti, sa dve različite HEXA-mutacije koje obe inaktiviraju, menjaju ili inhibiraju aktivnost enzima.

Kada pacijent ima barem jednu HEXA kopiju koja još uvek omogućava određeni nivo aktivnosti heksosaminidaze A, javlja se kasniji oblik bolesti.

Kada se bolest pojavi zbog dve nepovezane mutacije, tada je pacijent složeni heterozigot.[19] Heterozigotni nosilac (koji nasledi jedan mutantni alel) pokazuju abnormalnu aktivnost enzima, ali pacijent nema simptome bolesti. Ovaj fenomen naziva se dominacija; biohemijski razlog za dominaciju alela divljeg tipa nad nefunkcionalnim mutantnim alelima u urođenim greškama metabolizma dolazi od načina na koji enzimi funkcionišu.

Enzimi su proteinski katalizatori za hemijske reakcije; kao katalizatori, oni ubrzavaju reakcije, a da se pritom ne troše u procesu, tako da su potrebne samo male količine enzima za izvođenje reakcije. Neko ko je homozigot za nefunkcionalnu mutaciju u genu koji kodira enzim ima malu ili nikakvu aktivnost enzima, pa će manifestovati abnormalni fenotip. Heterozigot (heterozigotna osoba) ima najmanje polovinu normalnog nivoa aktivnosti enzima, zbog ekspresije alela divljeg tipa. Ovaj nivo je dovoljan da omogući normalnu funkciju i na taj način spreči fenotipsku ekspresiju.[20]

Varijante[uredi | uredi izvor]

Tej-Saksova bolest (TSB) i njene varijante su uzrokovane odsustvom ili defektima alfa podjedinice HEXA gena:[21][2]

  • Tip I GM2 gangliozidoza je takođe poznat kao klasični infantilni akutni TSB, B varijanta, pseudo-AB varijanta ili HEXA nedostatak.
  • Tip III GM2 gangliozidoza je takođe poznata kao juvenilni subakutni oblik TSB.
  • B1 varijanta GM2 gangliozidoze je takođe poznata kao kasni infantilni subakutni do hronični oblik TSB; karakteriše ga defekt u formiranju i stabilizaciji aktivnog mesta alfa podjedinice.
  • GM2 gangliozidoze, takođe poznate kao Tej-Saksova bolest hroničnog tipa odraslih, karakteriše se mutacijom pseudodeficijencije u jednom ili oba HEXA alela.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Tej-Saksova bolest uzrokovana je nedovoljnom aktivnošću enzima heksosaminidaza A. Heksosaminidaza A je vitalni hidrolitiski enzim, koji se nalazi u lizozomima, u kojima razgrađuje sfingolipide. Kada heksosaminidaza A više ne funkcionira ispravno, lipidi se akumuliraju u mozgu i ometaju normalne biološke procese.

Heksosaminidaza A posebno razgrađuje derivate masnih kiselina zvane gangliozidi; koji se stvaraju i biološki razgrađuju brzo u ranom životu kako se mozak razvija.

Pacijenti sa Tej-Saksovom bolešću i nosioci mogu se identificirati jednostavnim testom krvi koji meri aktivnost heksosaminidaze A.[22]

Hidroliza GM2-gangliozida zahteva tri proteina. Dva od njih su podjedinice heksosaminidaze A; treći je mali glikolipidni transportni protein, protein aktivator GM2 (GM2A), koji deluje kao supstrat-specifičan kofaktor za enzim. Nedostatak bilo kojeg od ovih proteina dovodi do skladištenja gangliozida, prvenstveno u lizozomu ima neuronu.

Tej–Saaksova bolest (zajedno sa AB-varijantom GM2-gangliozidoze i Sandhofovom bolesti) nastaje jer mutacija nasleđena od oba roditelja deaktivira ili inhibira ovaj proces. Većina mutacija u Tej-Saksovoj bolesti verovatno ne utiče direktno na funkcionalne elemente proteina (npr. aktivno mesto). Umesto toga, oni uzrokuju pogrešno savijanje (ometaju funkciju) ili onemogućuju unutarćelijski transport.[23]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Tej-Saksova bolest se obično prvi put primećuje kod novorođenčadi starosti oko 6 meseci koja pokazuju nenormalno jak odgovor na iznenadne zvukove ili druge stimulanse, poznat kao „reakcija strepnje“. Takođe može doći do bezvoljnosti ili ukočenosti mišića (hipertonija). Bolest je klasifikovana u nekoliko oblika, koji se razlikuju na osnovu starosti nastanka neuroloških simptoma.[24][25]

Klasična Tej-Saksova bolest se karakteriše pojavom zaostajanja u razvoju u detinjstvu, praćenom paralizom, demencijom i slepilom, sa smrću u drugoj ili trećoj godini života. Sivo-bela oblast oko retinalne fovea centralis, zbog ganglijskih ćelija opterećenih lipidima, formira centralnu „trešnja-crvenu” tačku tipičan nalaz funduskopskog dna. Patološka verifikacija je obezbeđena nalazom tipično baloniranih neurona u centralnom nervnom sistemu. Rana i uporna reakcija produženja na zvuk („reakcija uzbune“) je korisna za prepoznavanje poremećaja.[26]

Čini se da se deca sa Tej-Saksovom bolešću normalno razvijaju prvih šest meseci nakon rođenja. Zatim, kako se neuroni rastežu sa GM2 gangliozidima, počinje nemilosrdno pogoršanje mentalnih i fizičkih sposobnosti. Dete može postati slepo, gluvo, nesposobno da guta, atrofirano i paralitično. Smrt obično nastupa pre četvrte godine.[24]

Maloletnički oblik[uredi | uredi izvor]

Juvenilni oblik Tej-Saksove bolest je ređa od drugih oblika Tej-Saksove bolesti i obično se u početku viđa kod dece između dve i deset godina. Ljudi sa Tej-Saksovom bolešću doživljavaju pogoršanje kognitivnih i motoričkih sposobnosti, dizartriju, disfagiju, ataksiju i spastičnost.[27] Smrt se obično javlja u dobi između pet i petnaest godina.[28]

Kasni početak[uredi | uredi izvor]

Retki oblik ove bolesti, poznat kao Tej-Saksova bolest sa kasnim početkom, obično ima prve simptome tokom 30-ih ili 40-ih godina. Za razliku od drugih oblika, Tej-Saksove bolesti sa kasnim početkom obično nije fatalna jer efekti mogu prestati da napreduju. Često se pogrešno dijagnostikuje.

Karakteriše ga nestabilnost hoda i progresivno neurološko pogoršanje. Simptomi kasnog početka Tej-Saksove bolesti – koji obično počinju da se viđaju u adolescenciji ili ranom odraslom dobu – uključuju:

  • poteškoće u govoru i gutanju,
  • nestabilnost hoda,
  • spastičnost,
  • kognitivni pad i
  • psihijatrijsku bolest, posebno psihozu nalik šizofreniji.[29]

Ljudi sa kasnim oblikom Tej-Saksove bolesti mogu postati stalni korisnici invalidskih kolica u odraslom dobu.

Sve do 1970-ih i 1980-ih, kada je postala poznata molekularna genetika bolesti, juvenilni i odrasli oblici bolesti nisu uvek bili prepoznati kao varijante Tej-Saksove bolesti. Post-infantilni oblik Tej-Saksove bolesti je često pogrešno dijagnostikovan kao još jedan neurološki poremećaj, kao što je npr. Friedreihova ataksija.[30]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Kod pacijenata sa kliničkom sumnjom na Tej-Saksovu bolest, u bilo kojoj dobi od početka bolest, početno testiranje uključuje enzimski test za merenje aktivnosti heksosaminidaze u serumu, fibroblastima ili leukocitima.

Ukupna aktivnost enzima heksosaminidaze smanjena je kod osoba sa Tej-Saksovom bolesti, kako njen učink tako i njen procenat heksosaminidaze A. Nakon potvrde smanjene aktivnosti enzima, može se tražiti potvrda molekulskom analizom.[31]

Sva dojenčad sa Tej-Saksova bolest imaju "trešnja crvenu" makulu u retini, koju lekar lako može uočiti pomoću oftalmoskopa.[32] Ova crvena mrlja je područje mrežnjače koje izgleda crveno zbog gangliozida u njenim okolnim ganglijskim ćelijama. Cirkulacija mrežnjače ispoljava se kroz "crvenilo" u ovoj foveinoj regiji, gde su sve mrežnjačne ganglijske ćelije potisnute u stranu da bi se povećala oštrina vida. Dakle, ova trešnjastocrvena mrlja je jedini normalni deo mrežnjače; koji se pojavljuje u suprotnosti sa ostatkom mrežnjače. Mikroskopska analiza neurona mrežnjače pokazuje da su oni prošireni zbog viška skladištenja gangliozida.[33]

Za razliku od drugih lizosomnih bolesti skladištenja (npr Gošeove boleste, Niman-Pikove bolesti i Sandhofove bolest), hepatosplenomegalija (povećanje jetre i slezene) kod Tej-Saksove bolesti se ne vidi.[34]

Skrining i savetovanje porodice u riziku od Tej-Saksove bolesti[uredi | uredi izvor]

Testiranje nosioca na Tej-Saksovu bolest u idealnom slučaju, treba ponuditi pre začeća parovima kada je bar jedna osoba iz grupe Aškenaza Jevreja (kod koje je učestalost nosioca 1/30), holandskog porekla iz:[35]

  • Pensilvanije,
  • južne Luizijane
  • Cajuna,
  • istočnog Kvebeka (francusko kanadskog porekla).

Za Jevreje Aškenaze, kod kojih DNK testiranje identifikuje 99,9% nosilaca, DNK testiranje je poželjna metoda za utvrđivanje nosilaca. Za pojedince koji nisu Jevreji koji traže testiranje na nosioce, na početku treba uraditi enzimski test, a pozitivne ili neodredene rezultate treba potvrditi analizom DNK mutacije.

Ako samo jedan partner potiče iz grupe visokog rizika, tu osobu prvo treba testirati; samo ako je on/ona nosilac treba testirati i drugog partnera. Ako je par trudan u vreme kada se zahteva testiranje nosioca, oba partnera treba da imaju enzimsko testiranje (test leukocita za trudnicu i test seruma za oca) i DNK testiranje koje se šalje istovremeno kako bi se ubrzalo savetovanje i akcija.

Nosioci su pojedinci sa bolešću koja uzrokuje mutaciju DNK ili rezultati analize enzima opsega nosioca na serumu i leukocitima bez detektivne mutacije i bez alela pseudodeficijencije.

Nenosioci su osobe sa normalnim rezultatima enzima ili rezultatima enzima opsega nosioca i alelom pseudodeficijencije u analizi DNK mutacije.

Ako se utvrdi da su oba partnera nosioci, trebalo bi ih obavestiti o riziku od 25% da će imati obolelo dete u svakoj trudnoći.

Opcije za modifikovanje ovog rizika uključuju prenatalnu dijagnozu amniocentezom ili uzorkovanjem horionskih resica, donaciju jajnih ćelija ili sperme, preimplantacionu dijagnozu ili usvajanje. Nosioci su pojedinci sa bolešću koja uzrokuje mutaciju DNK ili rezultati analize enzima opsega nosioca na serumu i leukocitima bez detektivne mutacije i bez alela pseudodeficijencije.

Nenosioci su osobe sa normalnim rezultatima enzima ili rezultatima enzima opsega nosioca i alelom pseudodeficijencije u analizi DNK mutacije.[36][37][38][39][40]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Trenutno postoji mogućnost lečenja Tej-Saksove bolesti zahvaljujući napretku u genskoj terapiji. Transplantiranjem matičnih ćelija omogućila se inkorporacija zdravih ćelija u defektni genom, pa se krv iz pupčane vrpce zdravih novorođenčadi transplantira u obolelo novorođenče.

Da bi se problem rešio, mnogi pacijenti i dalje imaju samo lekove i palijativnu terapiju, u koju soadaju i antikonvulzanti koji mogu u početku da kontrolišu napade.

Ostali tretmani podrške uključuju pravilnu ishranu i hidrataciju i tehnike za održavanje disajnih puteva otvorenim. Deci su na kraju potrebne sonde za hranjenje.

Transplantacija krvi iz pupčanika[uredi | uredi izvor]

Ovo je veoma invazivna procedura koja uključuje uništavanje krvnog sistema pacijenta hemoterapijom, davanje krvi iz pupčanika. Od petoro ljudi koji su bili na lečenju od 2008. godine, dvoje su još uvek bili živi nakon pet godina i još uvek su imali dosta zdravstvenih problema.[41]

Kritičari ukazuju na oštru prirodu procedure—i činjenicu da nije odobrena. Drugi značajni problemi uključuju poteškoće u prelasku krvno-moždane barijere, kao i velike troškove, jer svaka jedinica krvi iz pupčanika košta 25.000 dolara, a odraslim primaocima je potrebno mnogo jedinica.[42]

Genska terapija[uredi | uredi izvor]

Prva genska terapija koja koristi adeno-povezani virus (AAV) za isporuku ispravnih instrukcija za HEKSA gen na moždanim ćelijama koji izazivaju bolest, primenjena je 10. februara 2022. godine, na samo dvoje dece, koja su pokazala poboljšanja u odnosu na prirodni tok bolesti i nisu imali neželjenih događaja vezanih za vektore.[43][44][45]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Tej-Saksova bolest je progresivni neurodegenerativni poremećaj.[26]

  • Klasični infantilni oblik obično je fatalan u uzrastu od 2 ili 3 godine.[26] Smrt obično nastaje usled interkurentne infekcije.
  • Kod juvenilnog oblika smrt se obično javlja u dobi od 10-15 godina; kome je prethodilo nekoliko godina vegetativnog stanja sa decerebratnom rigidnošću. Smrt je obično posledica infekcije.
  • U odraslom obliku, većina pacijenata ima normalan životni vek.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ G označava gangliozid, M monosijalinsku kiselinu (koja pripada grupi sialinskih kiselina), i broj 2 označava da je ovo bio drugi monosijalinski gangliozid po redu otkrića.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Myerowitz, Rachel (1997). „Tay-Sachs disease-causing mutations and neutral polymorphisms in the Hex a gene”. Human Mutation. 9 (3): 195—208. PMID 9090523. S2CID 22587938. doi:10.1002/(SICI)1098-1004(1997)9:3<195::AID-HUMU1>3.0.CO;2-7. .
  2. ^ a b v „GM2 Gangliosidoses: Introduction And Epidemiology, Tay-Sachs Disease - GM2 Gangliosidosis Type I, Type III, Chronic, And B1 Variant, Sandhoff Disease - GM2 Gangliosidosis Type II”. 2021-11-24. 
  3. ^ Lazarin, G. A.; Haque, I. S.; Nazareth, S.; Iori, K.; Patterson, A. S.; Jacobson, J. L.; Marshall, J. R.; Seltzer, W. K.; Patrizio, P.; Evans, E. A.; Srinivasan, B. S. (2013). „An empirical estimate of carrier frequencies for 400+ causal Mendelian variants: Results from an ethnically diverse clinical sample of 23,453 individuals”. Genetics in Medicine : Official Journal of the American College of Medical Genetics. 15 (3): 178—186. PMC 3908551 Slobodan pristup. PMID 22975760. doi:10.1038/gim.2012.114. 
  4. ^ Rozenberg, Roberto; Pereira, Lygia da Veiga (2001). „The frequency of Tay-Sachs disease causing mutations in the Brazilian Jewish population justifies a carrier screening program”. Sao Paulo Medical Journal. 119 (4): 146—149. PMID 11500789. doi:10.1590/s1516-31802001000400007. .
  5. ^ „NY community warned to get tested for Irish curse of Tay Sachs”. IrishCentral.com (na jeziku: engleski). 2014-08-13. Pristupljeno 2022-02-28. 
  6. ^ Lane, A. B., Young, E., Jenkins, T. Segregation of Tay-Sachs and Sandhoff alleles in a non-Jewish family. Lane, A. B.; Young, E.; Jenkins, T. (1980). „Segregation of Tay-Sachs and Sandhoff alleles in a non-Jewish family”. Am. J. Hum Genet. 32 (6): 920—926. PMC 1686159 Slobodan pristup. PMID 7446530. 
  7. ^ Myerowitz, R.; Costigan, F. C. (1988). „The major defect in Ashkenazi Jews with Tay-Sachs disease is an insertion in the gene for the alpha-chain of beta-hexosaminidase”. The Journal of Biological Chemistry. 263 (35): 18587—18589. PMID 2848800. doi:10.1016/S0021-9258(18)37323-X Slobodan pristup. 
  8. ^ a b v g d Frisch, Amos; Colombo, Roberto; Michaelovsky, Elena; Karpati, Mazal; Goldman, Boleslaw; Peleg, Leah (2004). „Origin and spread of the 1278insTATC mutation causing Tay-Sachs disease in Ashkenazi Jews: Genetic drift as a robust and parsimonious hypothesis”. Human Genetics. 114 (4): 366—376. PMID 14727180. S2CID 10768286. doi:10.1007/s00439-003-1072-8. 
  9. ^ Kaback MM, Desnick RJ. Tay-Sachs disease: from clinical description to molecular defect. Adv Genet. 2001. 44:1-9
  10. ^ Nolan D, Carlson M. Whole Exome Sequencing in Pediatric Neurology Patients: Clinical Implications and Estimated Cost Analysis. Nolan, D.; Carlson, M. (2016 Jun). „Whole Exome Sequencing in Pediatric Neurology Patients: Clinical Implications and Estimated Cost Analysis”. J Child Neurol. 31 (7): 887—94. PMID 26863999. S2CID 206552341. doi:10.1177/0883073815627880.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć).
  11. ^ Barritt AW, Anderson SJ, Leigh PN, Ridha BH. Late-onset Tay-Sachs disease. Barritt, A. W.; Anderson, S. J.; Leigh, P. N.; Ridha, B. H. (2017 Oct). „Late-onset Tay-Sachs disease” (PDF). Pract Neurol. 17 (5): 396—399. PMID 28739864. S2CID 7351651. doi:10.1136/practneurol-2017-001665.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć).
  12. ^ Kaback, Michael M. (2000). „Population-based genetic screening for reproductive counseling: The Tay-Sachs disease model”. European Journal of Pediatrics. 159: S192—S195. ISSN 1432-1076. PMID 11216898. S2CID 5808156. doi:10.1007/PL00014401. 
  13. ^ Myerowitz, R.; Costigan, F. C. (1988). „The major defect in Ashkenazi Jews with Tay-Sachs disease is an insertion in the gene for the alpha-chain of beta-hexosaminidase”. Journal of Biological Chemistry. 263 (35): 18587—18589. PMID 2848800. doi:10.1016/S0021-9258(18)37323-X Slobodan pristup. 
  14. ^ McDowell, G. A.; Mules, E. H.; Fabacher, P.; Shapira, E.; Blitzer, M. G. (1992). „The presence of two different infantile Tay-Sachs disease mutations in a Cajun population”. American Journal of Human Genetics. 51 (5): 1071—1077. PMC 1682822 Slobodan pristup. PMID 1307230. 
  15. ^ Keats, Bronya J. B.; Elston, Robert C.; Andermann, Eva; Rao, D. C. (1987). „Pedigree discriminant analysis of two French Canadian Tay-Sachs families”. Genetic Epidemiology. 4 (2): 77—85. PMID 2953646. S2CID 23770703. doi:10.1002/gepi.1370040203. 
  16. ^ De Braekeleer, M.; Hechtman, P.; Andermann, E.; Kaplan, F. (1992). „The French Canadian Tay-Sachs disease deletion mutation: Identification of probable founders”. Human Genetics. 89 (1): 83—87. PMID 1577470. S2CID 19278804. doi:10.1007/BF00207048. 
  17. ^ Fraikor, Arlene L. (1977). „Tay‐Sachs disease: Genetic drift among the Ashkenazim Jews”. Social Biology. 24 (2): 117—134. PMID 897699. doi:10.1080/19485565.1977.9988272. .
  18. ^ Ohno, K.; Suzuki, K. (1988). „Multiple abnormal beta-hexosaminidase alpha chain mRNAs in a compound-heterozygous Ashkenazi Jewish patient with Tay-Sachs disease”. Journal of Biological Chemistry. 263 (34): 18563—18567. PMID 2973464. doi:10.1016/S0021-9258(19)81396-0 Slobodan pristup. .
  19. ^ Adam, M. P.; Mirzaa, G. M.; Pagon, R. A.; Wallace, S. E.; Bean LJH; Gripp, K. W.; Amemiya, A.; Toro, C.; Shirvan, L.; Tifft, C. (1993). „HEXA Disorders”. PMID 20301397. .
  20. ^ Korf, Bruce R. (2000). Human Genetics: A Problem-Based Approach (2nd izd.). Wiley-Blackwell. str. 11–12. ISBN 978-0-632-04425-2. 
  21. ^ Chin E, Bean L, Coffee B, Hegde MR. Novel human pathological mutations. Gene symbol: HEXA. Disease: Tay-Sachs disease. Chin, E.; Bean, L.; Coffee, B.; Hegde, M. R. (2009 Aug). „Novel human pathological mutations. Gene symbol: HEXA. Disease: Tay-Sachs disease”. Hum Genet. 126 (2): 329. PMID 19644708. S2CID 37396984. doi:10.1007/s00439-009-0717-7.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć).
  22. ^ Marinetti, G. V. (2012-12-06). Disorders of Lipid Metabolism (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. ISBN 978-1-4615-9564-9. 
  23. ^ Mahuran, Don J. (1999). „Biochemical consequences of mutations causing the GM2 gangliosidoses”. Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Molecular Basis of Disease. 1455 (2–3): 105—138. PMID 10571007. doi:10.1016/S0925-4439(99)00074-5. .
  24. ^ a b „Tay-Sachs Disease Information Page: National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS)”. 2011-11-27. Arhivirano iz originala 28. 12. 2011. g. Pristupljeno 2022-03-01. 
  25. ^ „OMIM Entry - # 272800 - TAY-SACHS DISEASE; TSD”. omim.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-01. 
  26. ^ a b v „OMIM Entry - # 272800 - TAY-SACHS DISEASE; TSD”. omim.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-27. 
  27. ^ Specola, N.; Vanier, M. T.; Goutieres, F.; Mikol, J.; Aicardi, J. (1990). „The juvenile and chronic forms of GM2 gangliosidosis: Clinical and enzymatic heterogeneity”. Neurology. 40 (1): 145—150. PMID 2136940. S2CID 19301606. doi:10.1212/wnl.40.1.145. 
  28. ^ Kurreck, Jens; Stein, Cy Aaron (2016). Molecular Medicine: An Introduction. John Wiley & Sons. ISBN 978-3-527-33189-5. str. 71.
  29. ^ Saleh, Osama; MacQueen, G. M.; Clarke, J. T.; Callahan, J. W.; Strasberg, P. M.; Mazurek, M. F. (2000). „Late Onset Tay-Sachs Disease Presenting as a Brief Psychotic Disorder with Catatonia: A Case Report and Review of the Literature”. Jefferson Journal of Psychiatry. 15 (8): 347—353. PMID 7635850. doi:10.29046/JJP.015.1.006. 
  30. ^ Willner, J. P.; Grabowski, G. A.; Gordon, R. E.; Bender, A. N.; Desnick, R. J. (1981). „Chronic GM2 gangliosidosis masquerading as atypical Friedreich ataxia: Clinical, morphologic, and biochemical studies of nine cases”. Neurology. 31 (7): 787—798. PMID 6454083. S2CID 27305940. doi:10.1212/wnl.31.7.787. 
  31. ^ Hechtman, Peter; Kaplan, Feige (1993). „Tay–Sachs Disease Screening and Diagnosis: Evolving Technologies”. DNA and Cell Biology. 12 (8): 651—665. PMID 8397824. doi:10.1089/dna.1993.12.651. .
  32. ^ Tittarelli, R.; Giagheddu, M.; Spadetta, V. (1966). „Typical ophthalmoscopic picture of "cherry-red spot" in an adult with the myoclonic syndrome”. British Journal of Ophthalmology. 50 (7): 414—420. PMC 506244 Slobodan pristup. PMID 5947589. doi:10.1136/bjo.50.7.414. 
  33. ^ Aragão, Ricardo Evangelista Marrocos de; Ramos, Régia Maria Gondim; Pereira, Felipe Bezerra Alves; Bezerra, Andreya Ferreira Rodrigues; Fernandes, Daniel Nogueira (2009). „"Cherry red spot" in a patient with Tay-Sachs disease: Case report”. Arquivos Brasileiros de Oftalmologia. 72 (4): 537—539. PMID 19820796. doi:10.1590/S0004-27492009000400019. .
  34. ^ Seshadri, R.; Christopher, R.; Arvinda, H. R. (2011). „Teaching Neuro Images: MRI in infantile Sandhoff disease”. Neurology. 77 (5): e34. PMID 21810694. S2CID 40494692. doi:10.1212/WNL.0b013e318227b215. .
  35. ^ Sutton, V. Reid (2002). „Tay-Sachs disease screening and counseling families at risk for metabolic disease”. Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 29 (2): 287—296. ISSN 0889-8545. PMID 12108829. doi:10.1016/s0889-8545(01)00002-x. 
  36. ^ Kronn, D.; Jansen, V.; Ostrer, H. (1998). „Carrier screening for cystic fibrosis, Gaucher disease, and Tay-Sachs disease in the Ashkenazi Jewish population: The first 1000 cases at New York University Medical Center, New York, NY”. Archives of Internal Medicine. 158 (7): 777—781. PMID 9554684. doi:10.1001/archinte.158.7.777. 
  37. ^ Rozenberg, R.; Pereira Lda, V. (2001). „The frequency of Tay-Sachs disease causing mutations in the Brazilian Jewish population justifies a carrier screening program”. Sao Paulo Medical Journal = Revista Paulista de Medicina. 119 (4): 146—149. PMID 11500789. doi:10.1590/s1516-31802001000400007. 
  38. ^ ACOG Committee on Genetics (2005). „ACOG committee opinion. Number 318, October 2005. Screening for Tay-Sachs disease”. Obstetrics and Gynecology. 106 (4): 893—894. PMID 16199656. doi:10.1097/00006250-200510000-00054. 
  39. ^ Lew, R. M.; Burnett, L.; Proos, A. L.; Barlow-Stewart, K.; Delatycki, M. B.; Bankier, A.; Aizenberg, H.; Field, M. J.; Berman, Y.; Fleischer, R.; Fietz, M. (2015). „Ashkenazi Jewish population screening for Tay-Sachs disease: The international and Australian experience”. Journal of Paediatrics and Child Health. 51 (3): 271—279. PMID 24923490. S2CID 206133450. doi:10.1111/jpc.12632. 
  40. ^ Natowicz, M. R.; Prence, E. M. (1996). „Heterozygote screening for Tay-Sachs disease: Past successes and future challenges”. Current Opinion in Pediatrics. 8 (6): 625—629. PMID 9018448. doi:10.1097/00008480-199612000-00014. 
  41. ^ Prasad, Vinod K.; Mendizabal, Adam; Parikh, Suhag H.; Szabolcs, Paul; Driscoll, Timothy A.; Page, Kristin; Lakshminarayanan, Sonali; Allison, June; Wood, Susan; Semmel, Deborah; Escolar, Maria L.; Martin, Paul L.; Carter, Shelly; Kurtzberg, Joanne (2008). „Unrelated donor umbilical cord blood transplantation for inherited metabolic disorders in 159 pediatric patients from a single center: Influence of cellular composition of the graft on transplantation outcomes”. Blood. 112 (7): 2979—2989. ISSN 0006-4971. PMC 2556628 Slobodan pristup. PMID 18587012. doi:10.1182/blood-2008-03-140830. 
  42. ^ William Hathaway (May 16, 2006). "Umbilical Cord Blood Is Child's Last Hope, Stem Cells Could Halt Tay–Sachs Damage". Hartford Courant.
  43. ^ Flotte, Terence R.; Cataltepe, Oguz; Puri, Ajit; Batista, Ana Rita; Moser, Richard; McKenna-Yasek, Diane; Douthwright, Catherine; Gernoux, Gwladys; Blackwood, Meghan; Mueller, Christian; Tai, Phillip W. L.; Jiang, Xuntian; Bateman, Scot; Spanakis, Spiro G.; Parzych, Julia; Keeler, Allison M.; Abayazeed, Aly; Rohatgi, Saurabh; Gibson, Laura; Finberg, Robert; Barton, Bruce A.; Vardar, Zeynep; Shazeeb, Mohammed Salman; Gounis, Matthew; Tifft, Cynthia J.; Eichler, Florian S.; Brown, Robert H.; Martin, Douglas R.; Gray-Edwards, Heather L.; Sena-Esteves, Miguel (2022). „AAV gene therapy for Tay-Sachs disease”. Nature Medicine. 28 (2): 251—259. ISSN 1078-8956. PMID 35145305. S2CID 246748772. doi:10.1038/s41591-021-01664-4. 
  44. ^ Sena-Esteves, Miguel (14. 2. 2022). „First gene therapy for Tay-Sachs disease successfully given to two children”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-26. 
  45. ^ „Parents spark breakthrough gene therapy for children with Tay-Sachs disease”. The Independent (na jeziku: engleski). 2022-02-18. Pristupljeno 2022-05-26. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теј-Саксова_болест&oldid=27543673”