Ureteralni stent
(interventna urologija) | |
|---|---|
 Ureteralni stent | |
| ICD-9-CM | 00.40 |
| MeSH | D015607 |
| MedlinePlus | 002303 |
Ureteralni stent je tanka cev (vrsta stenta) koja se umeće u mokraćovod ili ureter da spreči ili leči zastoje u izlučivanju mokraće iz bubrega i štiti njegove funkcije, koje mogu biti ugrožene, npr. bubrežnim kamenom, krvnim ugruškom, nakon transureteralne endoskopske litotripsije itd.[1]
Posebnu vrstu uretralnih katetera čine dvostruki - J stentovi koji se plasiraju u pijelon bubrega, a drugim krajem završavaju u mokraćnoj bešici. Nakon njihove aplikacije i vađenja mandrena, oni se svojim krajevima savijaju poput udice, što ih održava u traženom položaju. Služe za kontinuiranu derivaciju mokraće u određenom vremenskom periodu, a vade se iz mokraćne bešike radnim cistoskopom.[2]
Primena[uredi | uredi izvor]
Transureteralna endoskopska litotripsija (TUEL) je trenutno terapija izbora kod lečenja kalkulusa mokraćovoda, pogotovo onih u srednjem i distalnom delu, i smatra se prvim vidom lečenja, jer predstavlja terapijsku opciju bez specifičnih kontraindikacija. Može se izvesti bilo kao planirana ili urgentna intervencija u akutnim stanjima. TUEL brzo, jednom procedurom, efikasno i bezbedno rešava ureteralnu litijazu i njene prateće manifestacije. Sama intervencija ima mali uticaj na kvalitet života. Međutim, metod postoperativne ureteralne drenaže može imati značajno negativni efekat na kvalitet života, i zato se u cilju njenog uspostavljanja u preko 66% slučajeva nakon transureteralne endoskopske litotripsije plasira ureteralni stent.[2]
Ureteralni stent se tradicionalno primenjuje nakon uroloških intervencije (npr litotripsija) nakon koje se plasira ureteralni stent u cilju prevencije komplikacija (redukcija rizika postoperativnog ureteralnog začepljenja) i olakšane pasaže malih fragmenata kamena.
U kliničkoj praksi oko 66% urologa plasira stent u više od 50% slučajeva nakon rutinske TUEL, dok 13% urologa plasira stent nakon svake urološke procedure [Cohen SA and Sur RL].
Ne postoji saglasnost struke u pogledu potrebe za plasiranjem ureteralnog stenta nakon nekomplikovane TUEL, zbog pojave mogućih komplikacija.[3]
Opšta razmatranja[uredi | uredi izvor]
Stentovi koji se koriste kod odraslih pacijenata su različite dužine koja varira između 24 i 30 cm i različitog prečnika ili širine, kako bi svojim dimenzijama odgovarali različitim promerima lumena uretera. Ureteralni stent se obično umeće uz pomoć urološkog instrumenta cistoskopa. Jedan ili oba kraja stenta mogu biti sa „kružnim omčama“ koje treba da spreče pomeranje stenta sa mesta. Ove vrste stentova se zovu JJ stent, dupli J stent ili praseći rep stent (engl. JJ stent, double J stent or pig-tail stent).[4]
Komplikacije[uredi | uredi izvor]
Raspoložive studije ukazuju da je upotreba stenta povezana sa pojavom komplikacija u 10-85% slučajeva.[5] Dokazano je da stent doprinosi značajnom postproceduralnom morbiditetu:
- 78% bolesnika ima uznemiravajuće urinarne simptome (simptomi punjenja i pražnjenja mokraćne bešike, inkontinencija, hematurija)
- 80% bolesnika ima bol koji utiče na svakodnevne aktivnosti
- 32% se žali na seksualnu disfunkciju
- 58% ima smanjenu radnu sposobnost i posledično smanjen prihod.[6]
Inkrustacija stenta se javlja kod 15% bolesnika nakon 4 nedelje od plasiranja stenta pa do 75% nakon 3 meseca i potencijalno ugrožava funkciju bubrega.
Neki od poremećaja, kao što su fragmentacija stenta, migriranje i vezivanje (uplitanje) proksimalnog kraja stenta zahtevaju invazivne procedure u rešavanju ovih problema.
Jedna po život ugrožavajuća komplikacija, nakon ugradnje ureteralnog stenta je perforacija uretera sa formiranjem fistulozne formacije, koja može dovesti do nekontrolisanog krvarenja ili izlivanja mokraće.
Takođe, stentovi povećavaju i troškove nege i zahtevaju naknadnu cistoskopiju radi njihovog uklanjanja, što značajno povećava ukupnu cenu lečenja.[7]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Saltzman, Brian (1988). „Ureteral Stents”. Urological Clinics of North America. 15 (3): 481—491. doi:10.1016/S0094-0143(21)01594-9.
- ^ a b Stainthorpe A, MacDonagh RP, Keeley FX Jr, Timoney AG, Barry MJ., Joshi HB (2003). „Indwelling ureteral stents: evaluation of symptoms, quality of life and utility.”. The Journal of Urology. J Urol. 169 (3): 1065—9; discussion 1069. PMID 12576847. doi:10.1097/01.ju.0000048980.33855.90. Pristupljeno 22. 3. 2016.
- ^ Savić S, Lazić M, Mićić M, Vukotić-Maletić V, Paunović D: Jednogodišnji rezultati lečenja ureteralne kalkuloze endoskopskim pristupom. XV kongres urologa Jugoslavije. Beograd 1999. Urološki arhiv, 1999; 21 (Supp):66. (M64)
- ^ Having a Ureteric Stent - What to Expect and How to Manage. Authors: Mr. H. B. Joshi (Specialist Registrar in Urology, Cambridge. Formerly Research Registrar at Bristol Urological Institute), N. Newns (Staff Nurse), Mr. F. X. Keeley Jr. (Consultant Urologist), Mr. A. G. Timoney (Consultant Urologist), Bristol Urological Institute, Southmead Hospital, Westbury-on-trym, Bristol BS10 5NB, Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ El-Faqih, S. R.; Husain, I.; Ekman, P. E.; Sharma, N. D.; Chakrabarty, A.; Talic, R. (1988). „Primary choice of intervention for distal ureteric stone: Ureteroscopy or ESWL?”. British Journal of Urology. 62 (1): 13—8. PMID 3408863. doi:10.1111/j.1464-410x.1988.tb04257.x.
- ^ Bader, Markus J.; Eisner, Brian; Porpiglia, Francesco; Preminger, Glen M.; Tiselius, Hans-Goran (2012). „Contemporary management of ureteral stones”. European Urology. Eur Urol. 61 (4): 764—772. PMID 22266271. doi:10.1016/j.eururo.2012.01.009.
- ^ Savić S, Vukotić V, Lazić M, Savić N: Retrograd semirigid ureteroscopy in menangement of ureteric calculi-our experience. 7th South Eastern European Meeting (SEEM) and EAU 11th Central European Meeting (CEM), Skoplje, Macedonia 2011; Eur Urol Supll, 2011; 10:S114. (M34)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mardis HK, Kroeger RM: Ureteral stents- Materials; Urological Clinics of North America, 1988, Vol. 15, No.3, 471-479.
- Saltzman, Brian (1988). „Ureteral Stents”. Urological Clinics of North America. 15 (3): 481—491. doi:10.1016/S0094-0143(21)01594-9..
- Mardis HK: Self retained internal ureteral stents: Use and complications: 1997, Lesson 29, Volume XVI.
- MacAluso Jr, J. N. (1993). „External urinary diversion: Pathologic circumstances and available technology”. Journal of Endourology. 7 (2): 131—6. PMID 8518825. doi:10.1089/end.1993.7.131.
- Stenting the Urinary System, Second Edition. Yachia. 2004. ISBN 978-1-84184-387-2..
- Martin Dunitz, Retrieval Taylor WN, McDougall IT Minimally Invasive Ureteric Stent J UrolVol 168,2020-2013, November 2002.
- Ureteral stents- Materials; Endourology update: Mardis HK, Kroeger RM: Urological Clinics of North America, 1988, Vol. 15, No.3, 471-479.
- Saltzman, Brian (1988). „Ureteral Stents”. Urological Clinics of North America. 15 (3): 481—491. doi:10.1016/S0094-0143(21)01594-9..
- Self retained internal ureteral stents: Use and complications: Mardis HK: AUA update series, 1997, Lesson 29, Volume XVI.
- MacAluso Jr, J. N. (1993). „External urinary diversion: Pathologic circumstances and available technology”. Journal of Endourology. 7 (2): 131—6. PMID 8518825. doi:10.1089/end.1993.7.131.
- Having a Ureteric Stent - What to Expect and How to Manage. Authors: Mr. H. B. Joshi (Specialist Registrar in Urology, Cambridge. Formerly Research Registrar at Bristol Urological Institute), N. Newns (Staff Nurse), Mr. F. X. Keeley Jr. (Consultant Urologist), Mr. A. G. Timoney (Consultant Urologist), Bristol Urological Institute, Southmead Hospital, Westbury-on-trym, Bristol BS10 5NB
- Minimally invasive ureteric stent retrieval. W.N. Taylor. In "Stenting the Urinary System" 2E: Yachia. 2004. ISBN 978-1-84184-387-2. Martin Dunitz
- Minimally Invasive Ureteric Stent RetrievalTaylor WN, McDougall IT J UrolVol 168,2020-2013, November 2002
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Ureteric stenting Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2020) — www.cirse.org. (jezik: engleski)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
