Henri II Plantagenet

Za cara Svetog rimskog carstva i kralja Nemačke, pogledajte Henrik II Sveti.

Henri II Plantagenet
Lični podaci
Datum rođenja	(1133-03-05)5. mart 1133.
Mesto rođenja	Le Man, Francuska
Datum smrti	6. jul 1189.(1189-07-06) (56 god.)
Mesto smrti	Dvorac Šinon, Francuska
Porodica
Supružnik	Eleonora od Akvitanije
Potomstvo	Geoffrey, William IX, Count of Poitiers, Henri Mladi Kralj, Ričard I Lavlje Srce, Džefri II, vojvoda Bretanje, Matilda od Engleske, vojvotkinja Saksonije, Eleonora Engleska, Džoana od Engleske, kraljica Sicilije, Jovan bez Zemlje, Vilijam Dugi Mač, treći grof od Solsberija, Morgan
Roditelji	Žofrua od Anžuja Matilda od Engleske
Dinastija	Plantagenet, Anžujci, Normanska dinastija
Kralj Engleske
Period	19. decembar 1154 − 6. jul 1189.
Prethodnik	Stiven od Engleske
Naslednik	Ričard I Lavlje Srce

Henri II (engl. Henry II; Le Man, 5. mart 1133 — Dvorac Šinon, 6. jul 1189) je bio kralj Engleske (1154—1189), vojvoda Normandije i grof Anžua. Prvi je kralj iz dinastije Plantagenet. Na engleski presto dolazi 1154. posle smrti kralja Stivena. Vladao je Engleskom, Normandijom, Akvitanijom, Gaskonjom, a uspeo je i Irsku da stavi pod svoju vlast. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve. Za kancelara je 1155. postavio Tomasa Beketa, sa kojim kasnije dolazi u sukob. Nasledio ga je sin Ričard Lavlje Srce.

Detinjstvo i mladost

Glavni članak: Bezakonje

Rođen je u Le Manu, otac mu je bio Žofrua od Anžuja, a majka Matilda, ćerka engleskog kralja Henrija I, koja je trebalo da ga i nasledi, ali je presto preuzeo njen rođak Stiven od Bloa. Odrastao je u grofoviji Anžu, a Englesku posećuje 1149. da pomogne majci u pokušaju da se domogne trona.

Pre nego što je došao na tron, on je kontrolisao Normandiju i Anžu. Ženidbom sa Eleonorom Akvitanskom dobija Akvitaniju (danas Garonu i Gaskonju). Na taj način postaje u Francuskoj moćniji od kralja Francuske. Kao kralj, uspeo je da pridoda Irsku svojim posedima.

Vladavina

Tokom vladavine Stefana Bloa baroni su uspeli da smanje kraljevu moć, pa je to Henri video kao prvi problem, koji treba da reši. Baroni su sagradili brojne zamkove bez kraljevog odobrenja. Henri je uveo sistem plaćanja poreza umesto vojne službe. Vazali bi bili obavezni da budu u vojnoj službi, ili da plate porez umesto toga.

Henri II je osnovao sudove u različitim delovima Engleske i dao im veliku moć, da mogu da donose mnoge odluke u ime krune. Tokom njegove vladavine izašao je prvi štampani zakonik. Suđenje pomoću porote postalo je norma. Od normanskog osvajanja suđenje pomoću porote zamenjivala su suđenja pomoću borbi, ili suđenja u kojima bi neko dokazivao nevinost prolaskom kroz bolni proces ozleđivanja.

Henri II - slika iz Kaselove Istorije Engleske iz 1092.

Borbe u Irskoj

Čim je Henri krunisan, poslao je izaslanstvo novom papi Hadrijanu IV, od koga je tražio dozvolu za invaziju Irske. Papskom bulom iz 1155. Henri je dobio pravo na invaziju Irske.

Kenterberijsko sveštenstvo je želelo da pokaže hijerarhijsku nadmoć nad irskim sveštenstvom. Prema nekim istoričarima Henri je izvršio invaziju Irske, da bi osigurao teritorije za svog mlađeg brata Vilijama.

Ubrzo posle toga Henri je imao problema u Francuskoj, a njegov brat Vilijam je umro, pa je jedno vreme zanemario Irsku.

Henri se sa velikom flotom iskrcao 1171. u Irskoj i postao je prvi engleski kralj, koji je stupio na irsko tlo. Voterford i Dablin su postali kraljevski gradovi. Papa Aleksandar III je 1172. ratifikovao da Irska pripada Henriju II. Normani i većina irskih plemića priznaje Henrija kao gospodara Irske. Henri je dodelio Irsku svom mlađem sinu Jovanu bez Zemlje, koga je nazivao gospodarem Irske. Kada je Jovan bez Zemlje postao kralj kraljevstvo Irska je postala deo engleskog kraljevstva.

Henrija su priznali svi irski kraljevi, koji su ga videli kao šansu da zaustave ekspanziju Lentera i Hierno-Normana. To dovodi do ratifikacije Sporazuma u Vindzoru 1175, koji nije bio dugog veka.

Borbe sa crkvom i Tomasom Beketom

Ubistvo Tomasa Beketa

Pošto je unapređen pravni sistem, moć crkvenih sudova je opala. Crkva se tome suprostavljala. Jedan od najvažniih međunarodnih pitanja koje se ticlo Henrija tokom 1160. je bio sukob sa Tomasom Beketom. Kada je nabiskup kenterberijski Teobald od Beka preminuo 1161. Henri je to video to kao priliku da nametne svoj prava nad Crkvom u Engleskoj. Zato je postavio Tomasa Beketa, svog kancelara, za nadbiskupa 1162. verovatno verujući da će Beket, pored toga što mu je bio dugogodišnji prijtelj, biti politički oslabljen u Crkvi zbog svoje ranije dužnosti kancelara i da će se zato morati oslanjati na Henrijevu podršku. Čini se da su se i Matilda i Eleonora izražavale sumnju povodom njegovog imenovanja, ali je Henri ipak nastavio sa svojim planom. Međutim, njegov plan nije dao željeni rezultat, jer je Beket brzo promenio svoj način života, presekao sve veze sa kraljem i predstavljao sebe kao čvrstog zaštitnika prava Crkve.

Konflikt je počeo sa sporom oko pitanja mogu li civilni sekularni sudovi suditi sveštenstvu za povrede sekularnih necrkvenih običaja. Henri je pokušao da pokori sveštenstvo zahtevajući da se zakunu da će poštovati običaje kraljevstva. To je dovelo do pitanja što su to običaji kraljevstva. Crkva nije bila spremna da se pokori.

Tomas Beket je otišao 1164. u Francusku da traži podršku od pape Aleksandra III, koji je u to doba bio u izbeglištvu u Francuskoj zbog neslaganja sa kardinalima. Tražio je podršku i od francuskog kralja Luja VII. Papa Aleksandar III se u to doba nalazio u veoma nezgodnom položaju, pa je ostao neutralan, iako je faktički štitio Tomasa Beketa. Tomas Beket se u Francuskoj nalazio pod zaštitom pape i kralja Luja VII sve do 1170.

Kralj Henri II i Tomas Beket su se pomirili, pa se Tomas Beket 1170. vraća u Englesku. Ponovo se sukobio sa kraljem Henrijem II oko krunisanja Henrija Mladog Kralja. Henri II se naljutio pa je rekao „zar me niko neće osloboditi ovoga sveštenika“. Četiri viteza su bukvalno shvatili kraljeve reči, pa su ubili 29. decembra 1170. Tomasa Beketa u Kenterberijskoj katedrali. Tomas Beket se smatra mučenikom i svecem.

Henri II je bio ekskomuniciran, ali kasnije je rehabilitovan zahvaljujući opatu manastira Sen Mišel. Kao pokajanje, Henri se ponizio odlaskom na hodočašće u odeći od vreće na Beketov grob. Osim toga morao je da šalje novac krstaškim državama u Palestini. Novac će templari ili vitezovi hospitalci čuvati dok Henri ne dođe u krstaški pohod ili hodočašće. Osim toga javno je išiban 21. maja 1172. na ulazu u katedralu u glavnom gradu Normandije. Henri je odlagao odlazak u krstaški rat, tako da nikad nije otišao. Tokom 1184. ponuđena mu je čak kruna kralja Jerusalima, a 1188. je uveo Saladinski porez, da bi se platio novi krstaški rat.

Nasledna kriza

Njegovi sinovi su se više puta bunili protiv njega. Posebno je snažna bila pobuna tokom 1173—1174. godine. Sva tri starija sina podržana od strane majke pobunila su se protiv Henrija II. Henri je podelio kraljevstvo sinovima, ali nije im još dao da upravljaju, tako da nisu imali vlastitih sredstava, nego koliko im otac odobri. Henri je uspeo pokoriti sinove i oprostio im je. Dok su se sinovi bunili dobijali bi pomoć od francuskog kralja Luja VII.

Mladi kralj Henri je trebalo da postane novi kralj, ali Ričard Lavljeg Srca ne pristaje na to pa se braća udružuju protiv Ričarda i napadaju Akvitaniju da ga privedu pameti.

Henri Mladi Kralj je umro 1183, pa nakon njegove smrti nastaje borba tri preostala sina. Henri je želeo da Jovan bez Zemlje bude novi kralj, a Eleonora da to bude Ričard Lavljeg Srca. Ponovo napadaju Ričarda, sve do 1186, kada je poginuo Henrijev sin Žofrua, vojvoda Bretanje.

Ričard je postao najstariji sin i time naslednik krune, ali još uvek se borio sa ocem Henrijem II.

Henri II je nameravao 1188. da preda Akvitaniju najmlađem sinu Jovanu bez Zemlje. Ričard je bio prinuđen da se udruži sa francuskim kraljem Filipom II Avgustom. U zamenu za Filipovu pomoć Ričard je obećao da će predati Normandiju i Anžu Filipu. Ričard je takođe dao zakletvu o vazalnom položaju Filipu novembra 1188. godine. Ričard je pokušao da 1189. sam preuzme tron uz Filipovu pomoć. Pobedio je Henrija II 4. jula 1189, pa je Henri II imenovao Ričarda naslednikom. Henri je umro 6. jula 1189. a Ričard Lavlje Srce postaje kralj 3. septembra 1189.

Porodično stablo

16. Geoffrey II, Count of Gâtinais

8. Fulk IV Anžujski

17. Ermengarda Anžujska, vojvotkinja Burgundije

4. Fulk I Jerusalimski

18. Simon de Monfort

9. Bertrada od Monforta

19. Agnes, Countess of Evreux

2. Žofrua Plantagenet, grof Anžua

20. John de Beaugency

10. Elias I of Maine

21. Paula of Maine

5. Ermengarda Anžujska, grofica Mena

22. Gervais II, Lord of Château-du-Loir

11. Matilda of Château-du-Loir

23. Éremburge

1. Henri II Plantagenet

24. Robert I Normandijski

12. Vilijam Osvajač

25. Herleva

6. Henri I

26. Balduin V Flandrijski

13. Matilda Flandrijska

27. Adela od Francuske, grofica Flandrije

3. Matilda od Engleske

28. Dankan I Škotski

14. Malkolm III Škotski

29. Suthen

7. Matilda od Škotske

30. Edvard Izgnanik

15. Margareta Škotska

31. Agata

Literatura

• Encyclopedia Britannica. 
• Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka I. Beograd. 
• Alexander, James W. (1970). „The Becket Controversy in Recent Historiography”. The Journal of British Studies. 9 (2): 1—26. JSTOR 175153. doi:10.1086/385589. 
• Allen, Martin (2007). „Henry II and the English Coinage”. Ur.: Harper-Bill, Christopher; Vincent, Nicholas. Henry II: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-340-6. 
• Amt, Emilie (1993). The Accession of Henry II in England: Royal Government Restored, 1149–1159. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-0-85115-348-3. 
• Anouilh, Jean (2005). Antigone. London: Methuen. ISBN 978-0-413-69540-6. 
• Aurell, Martin (2003). L'Empire de Plantagenêt, 1154–1224 (na jeziku: francuski). Paris: Tempus. ISBN 978-2-262-02282-2. 
• Bachrach, Bernard S. (1978). „The Idea of the Angevin Empire”. Albion: A Quarterly Journal Concerned with British Studies. 10 (4): 293—299. JSTOR 4048161. 
• Bachrach, Bernard S. (1984). „Henry II and the Angevin Tradition of Family Hostility”. Albion: A Quarterly Journal Concerned with British Studies. 16 (2): 111—130. JSTOR 4049284. 
• Barlow, Frank (1936). „The English, Norman and French Councils Called to Deal with the Papal Schism of 1159”. The English Historical Review. 51 (202): 264—268. JSTOR 553521. doi:10.1093/ehr/li.ccii.264. 
• Barlow, Frank (1986). Thomas Becket. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-79189-8. 
• Barlow, Frank (1999). The Feudal Kingdom of England, 1042–1216 (5th izd.). Harlow, UK: Pearson Education. ISBN 0-582-38117-7. 
• Barratt, Nick (2007). „Finance and the Economy in the Reign of Henry II”. Ur.: Harper-Bill, Christopher; Vincent, Nicholas. Henry II: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-340-6. 
• Bates, David (1994). „The Rise and Fall of Normandy, c. 911–1204”. Ur.: Bates, David; Curry, Anne. England and Normandy in the Middle Ages. London: Hambledon Press. ISBN 978-1-85285-083-8. 
• Bates, David (1997). „The Prosopographical Study of Anglo-Norman Royal Charters”. Ur.: Keats-Rohan, K. S. B. Family Trees and the Roots of Politics: The Prosopography of Britain and France From the Tenth to the Twelfth Century. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-0-85115-625-5. 
• Bates, David (1994). „Introduction: La Normandie et l'Angleterre de 900 à 1204”. Ur.: Bouet, Pierre; Gazeau, Véronique. La Normandie et l’Angleterre au Moyen Âge (na jeziku: francuski). Caen, France: Publications du CRAHM. ISBN 978-2-902685-14-1. 
• Biancalana, Joseph (1988). „For Want of Justice: Legal Reforms of Henry II”. Columbia Law Review. 88 (3): 433—536. JSTOR 1122686. 
• Blackburn, Mark (1994). „Coinage and Currency”. Ur.: King, Edmund. The Anarchy of King Stephen's Reign. Oxford, UK: Clarendon Press. ISBN 0-19-820364-0. 
• Blockmans, Wim; Hoppenbrouwers, Mark (2014). Introduction to Medieval Europe, 300–1500 (2nd izd.). Abingdon, UK: Routledge. ISBN 978-1317934257. 
• Boussard, Jacques (1956). Le Gouvernement d'Henri II Plantagenêt (na jeziku: francuski). Paris: F. Paillart. OCLC 489829937. 
• Bradbury, Jim (2009). Stephen and Matilda: the Civil War of 1139–53. Stroud, UK: The History Press. ISBN 978-0-7509-3793-1. 
• Brand, Paul (2007). „Henry II and the Creation of the English Common Law”. Ur.: Harper-Bill, Christopher; Vincent, Nicholas. Henry II: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-340-6. 
• Brooke, Z. N.; Brooke, C. N. L. (1946). „Henry II, Duke of Normandy and Aquitaine”. The English Historical Review. 61 (239): 81—89. JSTOR 554838. doi:10.1093/ehr/lxi.ccxxxix.81. 
• Bull, Marcus (2007). „Criticism of Henry II's Expedition to Ireland in William of Canterbury's Miracles of St Thomas Becket”. Journal of Medieval History. 33: 107—129. doi:10.1016/j.jmedhist.2007.04.001. Arhivirano iz originala 14. 10. 2008. g. 
• Carpenter, David (2004). The Struggle for Mastery: The Penguin History of Britain 1066–1284. London: Penguin. ISBN 978-0-14-014824-4. 
• Chibnall, Marjorie (1993). The Empress Matilda: Queen Consort, Queen Mother and Lady of the English. Oxford, UK: Blackwell. ISBN 978-0-631-19028-8. 
• Coulson, Charles (1994). „The Castles of the Anarchy”. Ur.: King, Edmund. The Anarchy of King Stephen's Reign. Oxford, UK: Clarendon Press. ISBN 0-19-820364-0. 
• Crouch, David (2002). The Normans: The History of a Dynasty. London: Hambledon. ISBN 978-1-85285-595-6. 
• Davis, Ralph Henry Carless (1977). King Stephen (1st izd.). London: Longman. ISBN 0-582-48727-7. 
• Davies, R. R. (1990). Domination and Conquest: The Experience of Ireland, Scotland and Wales, 1100–1300. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-02977-3. 
• Duggan, Charles (1962). „The Becket Dispute and the Criminous Clerks”. Bulletin of the Institute of Historical Research. 35 (91): 1—28. doi:10.1111/j.1468-2281.1962.tb01411.x. 
• Duggan, Charles (1965). „From the Conquest to the Reign of John”. Ur.: Lawrence, Clifford Hughes. The English Church and the Papacy in the Middle Ages. London: Burns and Oates. OCLC 271420497. 
• Dunbabin, Jean (2007). „Henry II and Louis VII”. Ur.: Harper-Bill, Christopher; Vincent, Nicholas. Henry II: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-340-6. 
• Eyton, Robert William (1878). Court, Household, and Itinerary of King Henry II. London: Taylor and Company. OCLC 5121556. 
• Everard, Judith A. (2000). Brittany and the Angevins: Province and Empire 1158–1203. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66071-6. 
• Gillingham, John (1984). The Angevin Empire (1st izd.). London: Edward Arnold. ISBN 0-7131-6249-X. 
• Gillingham, John (2007a). „Doing Homage to the King of France”. Ur.: Harper-Bill, Christopher; Vincent, Nicholas. Henry II: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-340-6. 
• Gillingham, John (2007b). „The Cultivation of History, Legend and Courtesy at the Court of Henry II”. Ur.: Kennedy, Ruth; Meechan-Jones, Simon. Writers in the Reign of Henry II. London: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6644-5. 
• Hallam, Elizabeth M.; Everard, Judith A. (2001). Capetian France, 987–1328 (2nd izd.). Harlow, England: Longman. ISBN 978-0-582-40428-1. 
• Hosler, John D. (2007). Henry II: A Medieval Soldier at War, 1147–1189. Leiden, Netherlands: Koninklijke Brill. ISBN 978-90-04-15724-8. 
• Holt, J. C. (1994). „1153: The Treaty of Westminster”. Ur.: King, Edmund. The Anarchy of King Stephen's Reign. Oxford, UK: Clarendon Press. ISBN 0-19-820364-0. 
• Huscroft, Richard (2005). Ruling England, 1042–1217. Harlow, UK: Pearson. ISBN 0-582-84882-2. 
• Jolliffe, John Edward (1963). Angevin Kingship (2nd izd.). London: Black. OCLC 10520929. 
• Jones, Thomas M. (1973). „The Generation Gap of 1173–74: The War Between the Two Henrys”. Albion: A Quarterly Journal Concerned with British Studies. 5 (1): 24—40. JSTOR 4048355. 
• Kastovsky, Dieter (2008). „Vocabulary”. Ur.: Hogg, Richard; Denison, David. A History of the English Language. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-71799-1. 
• King, Edmund (2007). „The Accession of Henry II”. Ur.: Harper-Bill, Christopher; Vincent, Nicholas. Henry II: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-340-6. 
• King, Edmund (2010). King Stephen. New Haven, US: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11223-8. 
• Martindale, Jane (1999). „Eleanor of Aquitaine: The Last Years”. Ur.: Church, Stephen D. King John: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-0-85115-947-8. 
• Martinson, Amanda A. (2007). The Monastic Patronage of King Henry II in England, 1154–1189 (Teza). St Andrews, UK: University of St Andrews. 
• Musset, Lucien (1986). „Une aristocratie d'affaires anglo-normande après la conquête”. Etudes normande (na jeziku: francuski). 35 (3). 
• Nightingale, P. (1982). „Some London Moneyers, and Reflections on the Organization of English Mints in the Eleventh and Twelfth Centuries”. Numismatic Chronicle. 142: 34—50. 
• Palmer, R. Barton (2007). „Queering the Lion Heart: Richard I in The Lion in Winter on Stage and Screen”. Ur.: Kelly, Kathleen Coyne; Pugh, Tison. Queer Movie Medievalisms. Farnham, UK: Ashgate. ISBN 978-0-7546-7592-1. 
• Peltzer, Jörg (2004). „Henry II and the Norman Bishops”. The English Historical Review. 119 (484): 1202—1229. doi:10.1093/ehr/119.484.1202. 
• Poole, Reginald L. (1927). „Henry II, Duke of Normandy”. The English Historical Review. 42 (168): 569—572. JSTOR 552415. doi:10.1093/ehr/xlii.clxviii.569. 
• Power, Daniel (2007). „Henry, Duke of the Normans (1149/50-1189)”. Ur.: Harper-Bill, Christopher; Vincent, Nicholas. Henry II: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-340-6. 
• Round, John H. (1888). „Danegeld and the Finance of Domesday”. Ur.: Dove, P. E. Domesday Studies. London: Longmans, Green, and Company. OCLC 25186487. 
• Strickland, Matthew (2007). „On the Instruction of a Prince: The Upbringing of Henry, the Young King”. Ur.: Harper-Bill, Christopher; Vincent, Nicholas. Henry II: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-340-6. 
• Stringer, Keith J. (1993). The Reign of Stephen: Kingship, Warfare and Government in Twelfth-Century England. London: Routledge. ISBN 978-0-415-01415-1. 
• Stubbs, William (1874). The Constitutional History of England, in its Origin and Development. Oxford, UK: Clarendon Press. OCLC 2653225. 
• Tiwawi, Subha; Tiwawi, Maneesha (2007). The Plays of T.S. Eliot. New Delhi: Atlantic. ISBN 978-81-269-0649-9. 
• Turner, Ralph (2009). King John: England's Evil King?. Stroud, UK: History Press. ISBN 978-0-7524-4850-3. 
• Turner, Ralph (2011). Eleanor of Aquitaine. New Haven, US: Yale University Press. ISBN 978-0-300-17820-3. 
• Vincent, Nicholas (2007a). „Introduction: Henry II and the Historians”. Ur.: Harper-Bill, Christopher; Vincent, Nicholas. Henry II: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-340-6. 
• Vincent, Nicholas (2007b). „The Court of Henry II”. Ur.: Harper-Bill, Christopher; Vincent, Nicholas. Henry II: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-340-6. 
• Warren, W. L. (1991). King John. London: Methuen. ISBN 0-413-45520-3. 
• Warren, W. L. (2000). Henry II (Yale izd.). New Haven, U.S.: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08474-0. 
• Weiler, Björn (2007). „Kings and Sons: Princely Rebellions and the Structures of Revolt in Western Europe, c.1170-c.1280”. Historical Research. 82 (215): 17—40. doi:10.1111/j.1468-2281.2007.00450.x. Arhivirano iz originala 11. 10. 2011. g. Pristupljeno 12. 10. 2019. 
• White, Graeme J. (2000). Restoration and Reform, 1153–1165: Recovery From Civil War in England. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-55459-6. 

Spoljašnje veze

• Medieval Sourcebook: Angevin England Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jul 2012)