Јован без Земље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован без Земље

Јован без Земље из Историја Енглеске (1200-1250)
Јован без Земље из Историја Енглеске (1200-1250)

Датум рођења 1166.
Датум смрти 1216.
Претходник/ци Ричард I Лавље Срце
Наследник/ци Хенри III Плантагенет
Порекло и породица
Отац Хенри II Плантагенет
Мајка Елеонора Аквитанска
Супружник/ци Изабела Глостерска, Изабела Анголемеска
Потомство Хенри III Плантагенет, Ричард Корнволски

Јован без Земље (24. децембар 116618. октобар 1216) је био енглески краљ (1199—1216), наследивши свог брата Ричарда I. Надимак „без земље“ (енгл. Lackland, фр. Sans Terre) је добио зато што од оца није добио земљу на управу све до смрти своје старије браће, али и због губитака територија у Француској.

Под притиском енглеских барона издаје Велику повељу слободе којом се ограничавају краљевска права. Наследио га је син Хенри III.

Рани живот[уреди]

Био је пети син Хенрика II и Елеоноре Аквитанске. Јован без Земље је био очев миљеник, али пошто је био најмлаћи син није могао очекивати наслеђе. Сва његова браћа су суделовала у побуни против оца. Његова мајка Елеонора је помагала побуну синова против оца, па је утамничена 1173, кад је Јован био мали дечак.

Јован без Земље и сам касније учествује у заверама једног брата против другога, понекад у савезу са једнима, а понекад и против свих. Током 1184. и Ричард Лављег Срца и Јован су полагали право на Аквитанију. Јован је постао владар Ирске 1185, али Ирци су га мрзели, па је напустио Ирску за осам месеци. Његов брат Ричард Лављег Срца постаје краљ 1189. године.

Одсуство Ричарда[уреди]

Када је Ричард Лављег Срца отишао да учествује у Трећем крсташком рату Јован је покушао да свргне бискупа од Елија, кога је Ричард поставио као регента током његовог одсуства. Док се враћао из крсташког рата Ричард Лавље Срце је заробљен код немачког цара Хенрика VI. Хенрик VI је тражио огроман откуп да би пустио Ричарда. Јован је наводно послао писмо у коме је тражио од Хенрика да држи Ричарда што дуже. Коначно су Ричардови следбеници платили огроман откуп, јер су се бојали да би Јован без Земље био ужасан краљ. Кад се вратио 1194. у Енглеску, Ричард је опростио Јовану и именовао га наследником.

Друга група историчара сматра да Јован није покушао да свргне Ричарда, него да је желео да опорави земљу након Ричардових претераних пореза коришћених за финансирање крсташког рата. Могуће је да су монаси оцрнили Јована, јер није учествовао у крсташком походу.

Свађа са Артуром[уреди]

Када је умро Ричард Лављег Срца Јован је одмах признат као краљ. Јованов нећак Артур Бретањски је био син Јовановог брата Жофруа Бретањског. Артур Бретањски се борио са Јованом без Земље за трон. Артур добија подршку француског краља Филипа II Августа.

У рат се меша племство Поатуа и позивају француског краља, јер над појединим територијама у Француској енглески краљ је био вазал француског краља. Француски краљ Филип II Август је позвао Јована без Земље да дође на француски двор и одговори на оптужбе против њега. Пошто то Јован није учинио француски краљ проглашава те територије краљевским територијама и одузима их Јовану без Земље. Филип II Август проглашава све територије сем Гаскоње као одузете, па напада Нормандију.

Филип II Август додељује Артуру Бретањском све територије (сем Нормандије) које је пре држао Јован без Земље. Краљ Француске је тада добио Нормандију, Анжу, Мејн и Турен. Јован је 1203. наредио свим бродоградилиштима да направе бар један брод, док су нека бродоградилишта као Портсмут била одговорна за више бродова. Портсмут је постао главна лука морнарице. До краја 1204. имао је 45 великих бродова и отада је правио 4 нова брода сваке године. Створио је и адмиралитет од 4 адмирала, који су били одговорни за различите делове нове морнарице. Створио је и први велики транспортни брод. Велика унапређења су направљена у дизајну бродова, Јован без Земље се зато понекад сматра оснивачем модерне краљевске морнарице.

Јован удаје своју ћерку за велшког принца у намери да избегне невоље код куће, док се бори да поврати француске територије. Артур Бретањски је покушао да киднапује Елеонору Аквитанску, али успешно је заробљен, па је заточен у Руану.

Бордо[уреди]

Јован је 1203. ослободио главног пореза на извоз грађане и трговце Бордоа. Због тога региони Бордо, Бајон и Дакс подупиру Јована против француског краља. По први пут гаскоњским трговцима даје отворен приступ енглеском тржишту вина. Током 1204. исте повластице даје и Ла Рошелу и Пуату.

Свађа са папом[уреди]

Када је умро надбискуп Кентерберија 13. јулa 1205. Јован без Земље ушао је у спор са папом Иноћентијем III. Кентерберијски монаси су тврдили да једино они имају право да бирају новог надбискупа. Енглески бискупи и краљ имали су свој интерес да изаберу свог кандидата за то важно место. Пошто се спор није могао решити монаси тајно бирају једнога међу њима за надбискупа. Краљ Јован је наметнуо друго гласање на коме се бира његов кандидат. Оба кандидата су отишла у Рим, а папа је поништио оба избора и изабрао свога кандидата. Папа Иноћентије III је тиме занемарио право краља да бира властите вазале. Енглеско племство и бискупи су подржавали стајалиште краља Јована без Земље и одбили су папиног кандидата за надбискупа.

Јован без Земље је протерао кентерберијске монахе 1207, а папа је ставио забрану вршења црквених служби у Енглеској. Јован је на то одузео све црквене поседе, јер су одбили да врше вазалну службу. Побожни у Енглеској су тако остали без цркви. Папа је уочио да дуги период без црквених служби може водити губитку вере, па даје дозволу 1209. неким црквама да дају службу иза затворених врата. Док је та забрана била за многе терет није довела до побуне против краља. Новембра 1209. Јован је био екскомунициран, а 1213. склапа споразум са папом, по коме Енглеска постаје готово папин вазал.

Свађа са баронима[уреди]

Угушио је побуну у Велсу 1211. и помирио се са папом, па се окренуо поново ситуацији у Француској. Јован без Земље се удружио са немачким царем Отоном IV, и грофом Фландрије Фердинандом Португалским. Заједничким наступом коалиционих снага сукобили су се са француским краљем у бици код Бувина 1214. године. Француска је остварила одлучну победу у тој првој бици између више нација у Европи. Јован без Земље је после тога био принуђен да прихвати неповољан мир, а Француска се наставила да се шири.

Пораз у Француској окренуо је племство против њега, па се састао са вођама побуне близу Лондона и 15. јуна 1215. је потписао Велику повељу слободе (лат. Magna Carta). Пошто је потписао под принудом папа му је дао одобрење да може прекршити реч. Због одбијања да призна оно што је потписао уследио је грађански рат у Енглеској зван Први баронски рат (1215—1217). Побуњени барони су позвали у помоћ француског краља. Понудили су круну Лују VIII, сину француског краља Филипа Августа. Француска војска се искрцала у Енглеској 1216. и умарширала је у Лондон. Луј VIII је накратко постао некрунисани краљ Енглеске. Био је заузео око пола Енглеске и био је признат од племства.

Смрт[уреди]

Док се повлачио испред француске инвазије Јован без Земље је пролазио кроз мочварно подручје и изгубио је највредније благо, укључујући крунске драгуље. То га је толико погодило да му се нарушило здравље и подлегао је дизентерији 18. или 19. октобра 1216. године. Постоје и бројне приче да је отрован. Наследио га је деветогодишњи син Хенри III. Иако је Луј VIII наставио да полаже право да буде краљ Енглеске, барони су признали новог краља, а Луја VIII су присилили и да потпише с њима 1217. споразум да одустаје од круне.

Репутација[уреди]

Владавина Јована без Земље традиционално се описује као највећа катастрофа, јер је почела поразом. Изгубио је Нормандију у току првих пет година власти. Завршио је са грађанским ратом у самој Енглеској. Учинио је Енглеску папиним феудом 1213. и тако решио спор са папом. Побуњени барони су га присилили да потпише Велику повељу слободе 1215.

Робин Худ га је такође сматрао непријатељем.

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Ричард Лављег Срца
Енглески краљеви
(11991216)
Наследник:
Хенрик III
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}