Cirkadijalna disritmija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Cirkadijalna disritmija
SinonimiCircadian rhythm sleep-wake disorders
Specijalnostipsihijatrija, neurologija, hronobiologija

Cirkadijalna disritmija, podrazumeva remećenje (desinhronizaciju) normalnog biološkog časovnika, cirkadijalnog ritma, spoljnim uzrocima (npr. promenama ciklusa dan—noć, svetlo—tama), i jedan je od bitnih činilaca pojave premorenosti u gotovo svim profesijama koje svoje aktivnosti obavljaju u smenama (vozači, piloti, lekari, vojnici, policajci itd), ili u toku putovanja i rada prolaze kroz veći broj vremenskih zona (piloti, astronauti, stjuardese itd).

Jedna od široko rasprostranjenih cirkadijalnih disritmija je i džetleg, desinhronizacija biološkog časovnika u organizmu neke osobe, nastala kao posledica letenja avionom kroz više časovnih zona (najčešće nakon međukotinentalnih letova).[1]

Cirkadijalni ritam ima periodičnost od 24 do 26 časova i karakterističan je za pravilno funkcionisanje velikikog broj organskih sistema, čija desinhronizacija najčešće prvo dovodi do pojave premora.[2]

Izvesna istraživanja fiziologa i psihologa potvrđuju značaj ritmičnog ponavljanja zbivanja u čoveku na njegovo ponašanje i posebno, na njegovu radnu aktivnost. Aktuelnost tih istraživanja je došla do izražaja sa širenjem smenskog rada koji u značajnoj meri narušava uobičajene ritmove koji se odvijaju u čoveku što ima za posledicu povećanje broja povreda na radu, mentalnih poteškoća i sl., pre svega zbog izražene pojave premorenosti.[3]

Vremenska zona i njen značaj za cirkadijalnu disritmiju[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vremenska zona
Karta vrememnskih zona sveta

Spavanje, rekreacija, brojne radne aktivnosti, socijalne i društvene delatnosti, svakodnevno podležu cikličnim fluktuacijama (cirkadijalnom ritmu), koje su prilagođene geofizičkom ritmu, dan-noć ili određenoj vremenskoj ili časovnoj zoni na zemljinoj kugli.

Vremenska zona ili časovna zona je geografska regija sa istim vremenom u njoj. U svetu ima 24 časovnih zona, po jedna za svaki sat u danu. Zemlja je približno sferičnog oblika. Površina joj je izdeljena na 360 uzdužnih linija od pola do pola nazvanih podnevci ili meridijani, sa Griničkim kao nultim. Sunčeva svetlost usled rotacije Zemlje pređe put od jednog do drugog meridijana za oko 4 minuta. Zato razlika u geografskom vremenu iznosi 15 meridijana za 1 čas tj svaka zona se prostire u prostoru od severnog do južnog pola u vremenskoj zoni koja leži na meridijanima geografske dužine koji su višekratnici od 15°, što u ukupnom skoru obrazuje 24 vremenske zone na površini planete. Ipak, ponegde granica ovih zona ne odgovaraju ovom pravilu, jer stvarna širina zone zavisi od političkih i geografskih granica.[4][5]

Na Međunarodnoj konferenciji u Vašingtonu 1884. godine usvojeno je zonalno vreme, odnosno podela Zemlje na 24 vremenske ili časovne zone, a autor zonalnog vremena je Kanađanin Sandford Fleming, koji ga je osmislio i predložio na usvajanje 1878. godine.[6]

Tokom rotacije Zemlje, zora se javlja, u jednoj vremenskoj ili časovnoj zoni, zatim jedan čas kasnije u zapadnijoj časovnoj zoni neposredno do nje, i tako dalje kroz dvadessetčetvorni časovni ciklus. Tako npr. u SAD, kada je 6 časova u Istočnoj vremenskoj zoni, u Centralnoj zoni je 5, u Planinskoj zoni 4, i u Pacifičkoj zoni 3 časa.

Šta je biološki (cirkadijalni) ritam?[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Cirkadijalni ritam

Aktivnosti ljudskog organizma sinhronizovane su na ritmičke promene svetlosti i tame koje se dešavaju svakodnevno. Biološki ritmovi su fiziološki i biohemijskih procesi i obrasci ponašanja stvoreni kroz čovekovu evoluciju u odsustvu svih eksternih 24-časovnih signala iz fizičkog okruženja, sa periodom koji je oko 24 časa.

Biološki (cirkadijalni) ritam kod ljudi obezbeđuje optimalni nivo i dužinu trajanja sna i odmora tokom mračnog (noćnog) perioda, kako bi on bio spreman da optimalno obavlja sve funkcije u svetloj (dnevnoj) fazi. U organizmu postoje obrasci aktivnosti moždanih talasa, koji su pod uticajem izlučenih hormona, regeneracije ćelija, i drugih bioloških aktivnosti vezanih za 24-časovni vremesnski ciklus. Cirkadijalni ritam je je zato u organizmu svih živih bića važan fiziološki proces jer određuje obrazac spavanje, ili vreme kada spavamo i kada smo budni, svaki 24 časa. Rad normalanog cirkadijalnog časovnika određuje dvadesetčetvoročasovni ciklus smena svetla i tame (dana i noći).

Ovi fiziološki ritmovi koji se nazivaju i cirkadijalni, od latinske reči „circa diem“ '(oko dan), poseduju atribute unutrašnjeg biološkog časovnika, kojim upravlja „veliki cirkadijalni pejsmejker“ ​​u mozgu. Cirkadijalni pejsmejker u mozgu je svakodnevno pod uticajem 24-časovnog solarnog ciklusa, i u suštini je glavni tajmer (nem. major zeitgeber-или у слободном преводу давалац времена). Ostali pejsmejkeri, ili tajmeri, su unos hrane, radne i druge aktivnosti i brojni signali iz okruženja, na primer budilnik. Dobara registracija i prijem signala u mozgu omogućava organizmu čoveka optimalne performanse u pravo doba dana, jer je mozak u stanju da predvide buduće zadatke i omogući odgovarajuće fiziološku i psihološku pripremu.

Uzroci poremećaji cirkadijalnog ritma[uredi | uredi izvor]

Tokom biološkog ili cirkadijalnog ritma u određenim uslovima može nastati desinhronizacija (disritmije) ili promena biološkog ritma, ili cirkadijalni poremećaji ili promene u ponašanju, kao posledica loše adaptacije organizma na san, izazvane nesanicom ili hipersomnijom.[7] Cirkadijalni poremećaji ritma su ništa drugo do prekidi u normalnom biloškom ili cirkadijalnom ritmu neke osobe - ili promene u radu „unutrašnjeg telesnog časovnika“ koji (približno) reguliše 24-časovni ciklus bioloških procesa.[8][9]

Moderno društvo često čoveku nameće odstupanja od redovne šeme radnog i drugog angažovanja, kao što je rad u smenama, putovanje kroz više vremenskih zona, što dovodi do cirkadijalne disritmije. Neuspeh organizma da se prilagodi ekološkim i društvenim vremenskim signalima dovodi do desinhronizacije unutrašnjih bioloških časovnika. Ova disregulacija može dovessti do povećanog rizika pojave grešaka i nezgoda u radu i saobraćaju, gubitka produktivnosti i zdravstvenih problema, kao što su povećana sklonost za pojavu raka, depresije, poremećaja spavanja, gastrointestinalnih, metaboličkih i kardiovaskularnih poremećaja, smanjen imunski odgovor, pa čak i životni vek.[10]

Brojna istraživanja ukazuju da ljudi sa cirkadijalnom disritmijom izazvanom smenskim radom češće razvijaju netoleranciju na glukozu, šećernu bolest i hipertenziju, a možda i rak. Nakon nedavnog otkriće jezgra molekularnog biološkog sata, značajno je povećano interesovanje za izučavanje mehanizma uticaj cirkadijalne disregulacije na mentalno i fizičko zdravlje.

Hronobiološke promene kod čoveka najčešće nastaju uslede narušenog biološkog ritma organizma, i mogu biti uzrokovane mnogim faktorima, uključujući:

  • putovanja kroz veći broj vremenskih zona (džetleg),
  • stvaranje novih pojedinačnih navika (ostajanje do kasno tokom noći ili duže spavanje tokom dana)
  • socijalne potreba društva ili zahtevi posla (npr rad u noćnoj smeni)
  • trudnoća i briga o novorođenčetu.
  • zloupotreba ili neželjeno dejstvo nekih lekova
  • retki slučajevi poremećaja biološkog časovnika, nastali na osnovu genetske predispozicije.[11]

Kao rezultat narušenog biološkog (cirkadijalnog) ritma spavanja poremećaji mogu biti privremeni (reverzibilni) ili hronični - trajni (ireverzibilni), što remeti relaksaciju organizma, njegovo blagostanje i „performanse“ (radne i druge sposobnosti). Manifestni hronični efekti po zdravlje mogu biti najizraženiji u sistemima za varenja, metabolizmu i funkcijama srčanosudovnog sistema.[12]

Uobičajeni poremećaji cirkadijalnog ritma[uredi | uredi izvor]

Džetleg (engl. Rapid Time Zone Change Syndrome)

Ovaj sindrom čini skup simptoma koji se karakterišu prekomernom pospanošću i nedostatkom dnevne budnosti kod ljudi koji putuju kroz više vremenskih zona.

Poremećaj spavanja izavan smenskim radom (engl. Shift Work Sleep Disorder)

Poremećaj sna izazvan smenskim radom najčešće se javlja se kod osoba koje često rotiraju smene ili isključivo rade noću.

Sindrom odložene faze spavanja (engl. Delayed Sleep Phase Syndrome (DSP)

Sindrom odložene faze spavanja (nesanica na početku spavanja), karakteriše se poteškoćama uspavljivanja ili odloženim poremećajem vrmena spavanja. Ljudi sa DSP sindromom imaju tendenciju da zaspu vrlo kasno noću, i poteškoće u buđenju u zadato vreme za posao, školu, ili druge društvene aktivnosti.

Sindrom rane faze spavanja (engl. Advanced Sleep Phase Syndrome)

Sindrom rane feza spavanja je poremećaj cirkadijalnog ritma u kome neka osoba ide na spavanje ranije nego uobičajeno i budi se ranije nego što to želi. Kod ovog sindroma večernji odlazak na spavanje je raniji (na primer, između 18:00 i 21:00 časova, uveče), i buđenje ranije nego što ta osoba želi (na primer, između 01:00. i 05:00 časova ujutru)

24-časovni poremećaj spavanja (engl. Non 24-Hour Sleep Wake Disorder)

Ovaj poremećaj ciklusa spavanja često se javlja kod oosoba koje su potpuno slepe ili bez biološkog časovnika ili uticaja periodiciteta 24-časovnog ciklusa promene svetlosti i tame. Rezultat poremećaja kod ovih osoba ogleda se u drastičnom smanjenju vremena spavanja i kvaliteta noćnog sna i problemima sa pospanošću tokom dana.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Simptomi Karakteristike simptoma
Opšti
  • Teškoća iniciranja sna
  • Teškoća održavanje sna
  • Neokrepljujući san
  • Pospanost tokom dana
  • Loša koncentracija
  • Umanjen radni učinak, uključujući i smanjenja kognitivnih sposobnosti
  • Loša psihomotorna koordinacija
  • Glavobolja
  • Gastrointestinalni poremećaji
Specifični
  • Teži mentalni poremećaji
  • Depresija
  • Bipolarni poremećaji
  • Sezonski afektivni poremećaji
  • Šizofrenija i drugi srodni granični poremećaji povezani sa abnormalnostima u cirkadijalnim ritmovima
  • Imunosupresija funkcija imunskog sistema

Iskustva iz istraživanja[uredi | uredi izvor]

Cirkadijalna disritmija može imati drastične posledice na moždane funkcije. Sve brojnija istraživanja ukazuju da narušena vremenska organizacija organizma utiče na ponašanja, opažanje i afektivne reakcije.(Benca i sar., 2009).

Genetski uzrokovani poremećaji cirkadijalnom časovniku remete cikus san-budnost i ritmove ponašanja, koji mogu da budu uključene u nastanak mentalnih poremećaja. Nekoliko različitih psihijatrijskih poremećaja, uključujući depresiju, bipolarne poremećaje, sezonske afektivne poremećaje, šizofreniju i drugi srodni (granični) poremećaji obično povezani sa abnormalnostima u cirkadijalnim ritmovima.[13][14]

Posebno, biološki časovnici igraju glavnu ulogu u patofiziologiji afektivnih poremećaja. Zato usklađivanje oštećenih cirkadijalnih ritmova, poboljšanjem sna, ili paradoksalnim ostajem budnim, može biti izuzetno korisno za lečenje pacijenata sa depresijom i bipolarnim poremećajem. Hronoterapeutici u kombinaciji sa primenom svetlosti kod ovih bolesnika omogućavaju postizanje brzih rezultata i, smanjenje simptoma, ili minimiziraju recidive tokom više meseci. Pored toga, izgleda da su hronoterapeutici glavni moderatori odgovora na lekove, i, u kombinaciji sa antidepresivima, obećavajući su metod u stabilizovanju pacijenata u duži rok.

Istraživači sve više rade na proširenju saznanja o mogućim farmakološkim i nefarmakološkim načinima menjanja cirkadijalnih ritmova. Nedavna otkrića „molekularnih časovnika“ odgovornih za generisanje cirkadijalnih ritmova obezbedila su nova saznanja u ovoj oblasti i ponudila nove terapeutske oblike za lečenje afektivnih poremećaja.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Watanabe, Y. (2008). „Fatigue science for human health”. Ur.: Watanabe Y; Evengard B; Natelson BH; Jason LA; Kuratsune, H. Fatigue Science for Human Health. 2. New York: Springer. str. 5—11. .
  2. ^ Regulatory Impact and Small Business Analysis Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2008) Pristupljeno :29.06.2014.
  3. ^ Hans P. A. Van Dongen, Shift Work and Inter-Individual Differences in Sleep and Sleepiness Pristupljeno :29. 6. 2014.
  4. ^ Kulikov K. A. Kurs sferičeskoй astronomii. — 2 izd.. — M.:
  5. ^ Graham Dolan Time Zone. — Pearson Education Australia, 2001. — 31 s. 1969. ISBN 978-0-7312-3283-3.
  6. ^ Books Llc Time Zones: Time Zone, Greenwich Mean Time, Prime Meridian, Western European Summer Time, List of Tz Database Time Zones. — General Books LLC, — 482 s. 2010. ISBN 978-1-157-50693-5.
  7. ^ Mayer G, Fietze I, Fischer J, Penzel T, Riemann D, Rodenbeck A, Sitter H, Teschler H (eds.) (2009) S3-Leitlinie Nicht erholsamer Schlaf/Schlafstörungen. Somnologie 13(Suppl1):1-160
  8. ^ Ruby NF, Burns DE, Heller HC : Circadian Rhythms in the Suprachiasmatic Nucleus are Temperature-Compensated and Phase-Shifted by Heat Pulses In Vitro;. J Neurosci. 19 (19): 8630—8636. 1999.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  9. ^ Mistlberger RE, Skene DJ : Social influences on mammalian circadian rhythms: animal and human studies;Biol Rev. . 79 (3). 2004: 533—556.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  10. ^ Benca RM, Obermeyer WH, Thisted RA, Gillin JC. (1992): Sleep and psychiatric disorders: a meta analysis. Arch Gen Psych 49: 651–668
  11. ^ American Academy of Sleep Medicine (2005) The international classification of sleep disorders. 2nd edn. Diagnostic and coding manual. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
  12. ^ Iber C, Ancoli-Israel S, Chesson A, Quan SF (eds.) for the American Academy of Sleep Medicine (2007) The AASM manual for the scoring of sleep and associated events: Rules, terminology and technical specifications. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
  13. ^ Cover H, Irwin M. (1994): Immunity and depression: insomnia, retardation, and reduction of natural killer cell activity. J Beh Med 17: 217–223
  14. ^ Dinges DF, Douglas SD, Hamarman S, Zaugg L, Kapon S. (1995): Sleep deprivation and human immune function. Adv Neuroimmunol 5: 97–110

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Циркадијална_дисритмија&oldid=27441429”