Џетлег

Из Википедије, слободне енциклопедије
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Болест кретања
Џетлег
Класификација и спољашњи ресурси

Летом око земљине кугле пролази се кроз 24 часовне зоне
ICD-10 G47.2
ICD-9 307.45, 780.50 327.35
MeSH D021081

Џетлег (енгл. Jet lag) је десинхронизација [a], (дисритмија) у организму човека, настала као последица летења авионом кроз више часовних зона, најчешће након међуконтиненталних летова. Тако је за врло кратко време путник изложен другачијем циклусу дан-ноћ у поређењу с оним у месту поласка, и у складу са тим различитом физиолошком циклусу дан-ноћ на који је навикао. Последица тога је промена или обртање фаза између географског и физиолошког циклуса који је праћен привременим, клиничким синдромом који се јавља као одговор на ремећење физиолошких, биолошких (циркадијалних) ритмова у организму и најчешће је праћен неспецифичним симптомима као што су умор, несаница, губитак апетита, раздражљивост и други поремећаји. Приликом летења у источном правцу циклус напредује, а када се лети у правцу запада, он се одлаже. Зато је за адаптацију на ново локално време организму потребно неколико дана од завршетка путовања - све док се два циклуса физички и физиолошки не ресинхронизују.[1][2]

Неки аутори џетлег називају „болест путовања“, што је погрешно. Џетлег је привремено клиничко-физиолошко стање, а не болест. Ако овај термин применимо на пилоте и остало летачко особље, које у преко 90% случајева наводи да пати од овог поремећаја, могли би погрешно закључити да су животи путника у авионима у рукама „болесних пилота“.[3]

Историјат[уреди]

Тешко је рећи, са сигурношћу, када је настао и ко је осмислио појам, али, џетлег је први пут коришћен у новинама Лос Анђелес тајмс у чланку објављеном 13. фебруара 1966. од стране америчког колумнисте Хораса Сатона;[4]

Ако сте члан џет сета, и одлетите у Катманду на кафу са краљем Махендром, можете рачунати на појаву џетлега, неки облик изнурености до мамурлука. Џетлег настаје из једноставне чињенице да „млазњаци“ путују тако брзо да је ритам вашег тела у заостатку „писао је Хорас Сатон (Horace Sutton)“,[5].

У овом и другим све бројнијим написима, појам џетлег коришћен је више или мање иронично него што се тада сматрало да је он једна од нових „савремених болести“ која ће овладати светом. Колумнисти су често овој поремећај свртсавали у „групу шик болести“ (енгл. One of the chic new ailments) светског џетсета.[6]

Прва озбиљнија истраживања овог поремећаја започета су у САД 1965. и 1966. године, дванаест година након увођења првих млазних авиона у путнички саобраћај Боинга-707 (1954.), Каравеле SE-210 (1955.),[7] Тупољева-104 (1956.) итд. Нажалост први експерименти спроведени на летовима у смеру исток—запад, север—југ и обратно довели су до објављивања погрешних резултата, па се тада тврдило да путовања према западу стварају веће поремећаје у организму током летења према истоку, док су накнадне студије, спроведене неколико година касније у истим условима, доказале управо супротно.

У англо-америчкој литератури, историјски гледано, примена појма џетлег везује се за 1983. годину, када се глобално ширење појма (у облику који се и дана користи) везује за име Чарлса Ерта (19232007) америчког хронобиолога, који је 1983. објавио књигу, заједно са Лином Валером „Превазилажење џетлега“, захваљухући којој са овим појмом први пут упозната шира јавност. Књига је продата у 200.000 примерака. Не само да је њено објављивање привукло пажњу бројних музичара, спортиста, пословних људи, дипломата и сменских радника, већ и америчког председника Роналда Регана и америчку војску, у којој су се специјалисти ваздухопловне медицине већ увелико бавили изучавањем овог проблема.[8]

Истраживања џетлега се настављају и до данашњих дана у којима се непрестано трага за што успешнијим начинама превазилажења овог проблема.

Шта је временска зона?[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Временска зона
Карта времемнских зона света

Временска зона или часовна зона је географска регија са истим временом у њој. У свету има 24 часовних зона, по једна за сваки сат у дану. Земља је приближно сферичног облика. Површина јој је издељена на 360 уздужних линија од пола до пола названих подневци или меридијани, са Гриничким као нултим. Сунчева светлост услед ротације Земље пређе пут од једног до другог меридијана за око 4 минута. Зато разлика у географском времену износи 15 меридијана за 1 час тј свака зона се простире у простору од северног до јужног пола у временској зони која лежи на меридијанима географске дужине који су вишекратници од 15°, што у укупном скору образује 24 временске зоне на површини планете. Ипак, понегде граница ових зона не одговарају овом правилу, јер стварна ширина зоне зависи од политичких и географских граница.[9][10]

На Међународној конференцији у Вашингтону 1884. године усвојено је зонално време, односно подела Земље на 24 временске или часовне зоне, а аутор зоналног времена је Канађанин Сандфорд Флеминг, који га је осмислио и предложио на усвајање 1878. године.[11]

Током ротације Земље, зора се јавља, у једној временској или часовној зони, затим један час касније у западнијој часовној зони непосредно до ње, и тако даље кроз двадессетчетворни часовни циклус. Тако нпр. у САД-у, када је 6 часова у Источној временској зони, у Централној зони је 5, у Планинској зони 4, и у Пацифичкој зони 3 часа.

Шта је биолошки (циркадијални) ритам?[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Биолошки часовник

Спавање, рекреација, радне активности, социјалне и друштвене делатности, свакодневно подлежу цикличним флуктуацијама (циркадијалном ритму), које су прилагођене геофизичком ритму, дан-ноћ. Термин циркадијални долази од латинске речи circa која у слободном преводу значи „око дан“.

Биолошки (циркадијални) ритам код људи обезбеђује оптимални ниво и дужину трајања сна и одмора током мрачног (ноћног) периода, како би он био спреман да оптимално обавља све функције у светлој (дневној) фази. У организму постоје обрасци активности можданих таласа, који су под утицајем излучених хормона, регенерације ћелија, и других биолошких активности везаних за 24-часовни времеснски циклус. Циркадијални ритам је је зато у организму свих живих бића важан физиолошки процес јер одређује образац спавање, или време када спавамо и када смо будни, сваки 24 часа. Рад нормаланог циркадијалног часовника одређује двадесетчетворочасовни циклус смена светла и таме (дана и ноћи).

Шта су то поремећаји циркадијалног ритма?[уреди]

Током биолошког или циркадијалног ритма у одређеним условима може настати десинхронизација (дисритмије) или промена биолошког ритма, или циркадијални поремећаји или промене у понашању, као последица лоше адаптације организма на сан, изазване несаницом или хиперсомнијом.[12] Циркадијални поремећаји ритма су ништа друго до прекиди у нормалном билошком или циркадијалном ритму неке особе - или промене у раду „унутрашњег телесног часовника“ који (приближно) регулише 24-часовни циклус биолошких процеса. [13][14]

Хронобиолошке промене код човека најчешће настају уследе нарушеног биолошког ритма организма, и могу бити узроковане многим факторима, укључујући:

  • путовања кроз већи број временских зона (џетлег),
  • стварање нових појединачних навика (остајање до касно током ноћи или дуже спавање током дана)
  • социјалне потреба друштва или захтеви посла (нпр рад у ноћној смени)
  • трудноћа и брига о новорођенчету.
  • злоупотреба или нежељено дејство неких лекова
  • ретки случајеви поремећаја биолошког часовника, настали на основу генетске предиспозиције.[15]

Као резултат нарушеног биолошког (циркадијалног) ритма спавања поремећаји могу бити привремени (реверзибилни) или хронични - трајни (иреверзибилни), што ремети релаксацију организма, његово благостање и „перформансе“ (радне и друге способности). Манифестни хронични ефекти по здравље могу бити најизраженији у системима за варења, метаболизму и функцијама срчаносудовног система.[16]

Уобичајени поремећаји циркадијалног ритма[уреди]

Џетлег (енгл. Rapid Time Zone Change Syndrome)

Овај синдром чини скуп симптома који се карактеришу прекомерном поспаношћу и недостатком дневне будности код људи који путују кроз више временских зона.

Поремећај спавања изаван сменским радом (енгл. Shift Work Sleep Disorder)

Поремећај сна изазван сменским радом најчешће се јавља се код особа које често ротирају смене или искључиво раде ноћу.

Синдром одложене фазе спавања (енгл. Delayed Sleep Phase Syndrome (DSP)

Синдром одложене фазе спавања (несаница на почетку спавања), карактерише се потешкоћама успављивања или одложеним поремећајем врмена спавања. Људи са DSP синдромом имају тенденцију да заспу врло касно ноћу, и потешкоће у буђењу у задато време за посао, школу, или друге друштвене активности.

Синдром ране фазе спавања (енгл. Advanced Sleep Phase Syndrome)

Синдром ране феза спавања је поремећај циркадијалног ритма у коме нека особа иде на спавање раније него уобичајено и буди се раније него што то жели. Код овог синдрома вечерњи одлазак на спавање је ранији (на пример, између 18:00 и 21:00 часова, увече), и буђење раније него што та особа жели (на пример, између 01:00. и 05:00 часова ујутру)

24-часовни поремећај спавања (енгл. Non 24-Hour Sleep Wake Disorder)

Овај поремећај циклуса спавања често се јавља код оособа које су потпуно слепе или без биолошког часовника или утицаја периодицитета 24-часовног циклуса промене светлости и таме. Резултат поремећаја код ових особа огледа се у драстичном смањењу времена спавања и квалитета ноћног сна и проблемима са поспаношћу током дана.

Епидемиологија[уреди]

У студији објављеној септембра 2000. у британском часопису медицине рада и заштите животне средине, o истраживањима спроведеним у Аустралији и Новом Зеланду, наводи се;

Ускраћивање сна, може да има неке од опасних последица сличних пијанству. Спавање мање од 6 часова у току ноћи може да утиче на координацију, време реакције и расуђивање и представља „врло озбиљан ризик“. Возачи су посебно угрожени, упозоравају истраживачи. Људи који су будни 17 до 19 часова, након спавања, лошије функционишу од оних са нивоом алкохола у крви од 0.05 ‰, што је законски лимит за вожњу у пијаном стању у већини западно европских земаља. Студија наводи да је 16 до 60 % несрећа на путевима изазвано лишавањем сна.

Британска медицинска асоцијација упозорава, да постоје и други проблеми у вези са лишавањем сна осим оштећења моторике. Људи који су недовољно спавали могу да имају већи ниво стреса, анксиозности и депресије, а склони су и другим непотребним ризицима. Опсаности нису ограничене само на возаче. Људи који раде у ваздухопловним компанијама (пилоти и друго помоћно особље у авиону), путници на интерконтиненталним летовима (који лете кроз више часовних зона) и дуга лица која раде у ноћним сменама (медицинско особље, полиција, војска, таксисти итд) или особље других професија (које по природи посла рад обавља ноћу), може имати сличне проблема.

Од џетлега, на интер-континенталним летовима авиона, привремено пати 90% пилота и осталог летачког особља, без обзира што се по њиховом насмејаном изгледу то често не може закључити

Велика студија коју је спровела фирма Апџон (енгл. Upjohn) у сарадњи са Јунајтид ерлајнс (енгл. United Airlines) и Бритиш ервејз (енгл. British Airways) показала је да 94% путника након летења на дугим релацијама (интерконтинентални летови) пати од ефеката џетлега, а 45% сматра да су њихови симптоми тешки и узнемиравајући.

Једна анкета из 1994. спроведена са летачким особљем (међу 228 стјуардеса) на међународним летовима, показала је сличну слику, у којој је 96% испитаника изјавило да пати од џетлега упркос навици на честа и дуга путовања.[17]

Најзаступљенији поремећаји, наведени у њиховим одговорима у анкети били су;

  • 90% умор првих пет дана након доласка на одредиште путовања,
  • 32% отицање удова,
  • 73% појава дехидрације,
  • 53% дезоријентација,
  • 94% недостатак енергије и пад мотивације,
  • 93% поремећаје спавања након доласка на одредиште путовања
  • 70% проблеми са увом, носом, грлом, изазвани прехладом или грипом, 70%
Циркадијарну дисритмију у истој сразмери у току летења доживљавају професионалаци као и путници. Ово изгледа као да противуречи често навођеним тврдњама да учестала путовања развијају способност за превазилажење овог проблема. Такође, изненађујуће податак да код 32% искусних стјуардесе долази до отицања удова. Ови симптоми обично се приписују путницима због дуготрајне непокретност у току лета. То може да значи да неки други фактори као што су промене притиска ваздуха или дехидрација доприносе отицању удова.

Према извештају Светске здравствене организације до 50% путника пати у току или после летења од овог поремећаја, и наводи „џетлег као отежавајући фактор“, у случају појаве пролива изазваних микробиолошком контаминацијом воде и хране, (која је честа на путовањима), код 20% до 50% путника.[18]. Бројни докази такође подржавају ове студије у којима показују да џетлег код већег броја путника ствара услове за појаву прехладе, грипa и желудачних и других пробавних сметњи.[19]

Многе студије показују да је летење на исток горе него летење на запад. Једно од таквих је истраживање које је спровела Војска САД, код војника који су прекомандовани из САД у Немачку. Око три дана је било потребно војницима који су се враћали кући у САД да се прилагоде часовним променама и промени животне средине. Онима који су путовали на исток у Немачку било је потребно осам дана да се прилагоде новим условима.[20]

Потенцијално негативни ефекат интерконтинентална путовања авионом и џетлег имају и на такмичарске способности спортиста, као одговор на ремећење физиолошких процеса у организму;

У једној од најобимнијих научних студија на ову тему, показано је да путовања у правцу запад—исток, преко 6 часовних зона доводе до смањења конкурентске способности за око 10%. У овој студији испитивано је смањење такмичарске способности за одређене облике физичке активности; тако је смањење брзине у спринту на 270 метара износило 8 до 12%, односно за трку на 2,8 km смањење је износило 8 до 9%, смањење изокинетичке снаге мишића износило је 6 до 11%, односно 13% за изокинетичку издржљивост мишића.[21]

Џетлег у космосу[уреди]

Највећи проблем са џетлегом имају астронаути. У шатлу дан и ноћ се мењају сваких 45 минута, што значи да Сунце излази сваких 90 минута. Ово брзо мењање дана и ноћи уноси збрку у организам астронаута. Астронаути у просеку спавају око два сата у поређењу са спавањем које би имали на Земљи, а недостатак сна проузрокује тензију, успорено време реакције, смањену концентрацију, умањује квалитет рада и повећава вероватноћу за настанак несрећа.

Да би ублажили тегобе више од 50% астронаута употребљава пилуле за спавање, које чине више од 50% свих залиха лекова које астронаути употребљавају за време космичких летова. Да би олакшали спавање астронаути користе и црне маске за очи.

Механизам настанка[уреди]

Синдром џетлега се јавља код већине особа које путују авионом кроз три или више часовних зона. Карактеришу га две фазе (десинхронизација и ресинхронизација):

Циркадијална дисритмија (десинхронизација)[уреди]

Са великом сигурношћу је утврђено да је џетлег изазван циркадијалном дисритмијом. Циркадијална дисритмија подразумева ремећење (десинхронизацију) нормалног биолошког сата, циркадијалног ритма, спољним узроцима (нпр. циклус дан—ноћ, светло—тама). Циркадијални ритам има периодичност од 24 до 26 часова и карактеристичан је за велики број органских система.

Адаптација на нову временску зону (ресинхронизација)[уреди]

Прилагођавање на нову временску зону подудара се са губитком симптома џетлега. На период потребан да дође до ресинхронизације утиче велики број фактора. Утврђено је да што се више времеснких зона пређе, потребно је дуже време да се ресинхронизују циркадијалних ритмова. Правило „палца“ гласи: потребно је отприлике један дан по пређеној часовној зони за ресинхронизацију.

Ови ритмови представљају „унутрашњи часовник“ организма и важни су у регулацији психичких и физиолошких параметара као што су телесна температура, ниво кортизола у крви и ниво будности (циклус будност—сан). Ради упоређења, дата су два типична примера часовних промена за један лет путничким авионом, на исток и на запад:

Пример бр.1;

Лет западно од Лондона за Лос Анђелеса, ВИА БА0279, 29. јануар 2008. Временска разлика 8 часова.
Лети на запад Биолошки сат Лос Анђелес (лок. време)
Полазак 29. јануара у 10:05 29. јануара у 02:05
Долазак 29. јануара у 21:10 29. јануара у 13:10
Време спавања 30. јануара у 06:00 29. јануара у 22:00

У првом примеру, сценарио лета је еквивалентан неспавању целе ноћи и одласку у кревет у 6 сати сутрадан—9 сати касније него обично.

Пример бр.2;

Лет источно од Лос Ангелеса за Лондон, ВИА БА0278, 29. јануар 2008.
Лети на исток Биолошки сат Лондон (локално време)
Полазак 29. јануара у 10:05 29. јануара у 18:05
Долазак 29. јануара у 18:11 30. јануара у 02:11
Време спавања 30. јануара у 14:00 30. јануара у 22:00

У другом примеру, сценарио лета је еквивалентан неспавању целе ноћи и одласку у кревет у наредних 2 дана—14 сати након времена када би иначе отишли на спавање.

Етиологија[уреди]

  • Правац авионског лета има важан утицај на број сати потребних за адаптацију. Летови у правцу север—југ код којих се не прелазе часовне зоне не захтевају прилагођавање ритмова. Подаци показују да је за 30 до 50% краћи период за адаптацију ако је лет у правцу исток—запад (фаза уназад) поредећи са правцем запад—исток (фаза унапред). Ова разлика постоји јер циркадијални ритам траје око 25,2 сати, што омогућава лакше прилагођавање у ситуацијама које продужавају дан (летови исток—запад).
  • Индивидуалне разлике у броју сати потребних за адаптацију. Ноћобдије тзв. „ноћне птице“, обично екстровертне особе имају врх свог циркадијалног ритма у другом делу дана и зато се лакше прилагођавају летовима запад—исток (фаза унапред). Насупрот њима, „дневни типови“ обично интровертне особе, лакше ће се прилагођавају летовима исток—запад (фаза уназад). [b]
  • Животна доб је повезана са обрасцем спавања, јер са старењем, лица иду раније на спавање и раније устају. Ова навика ће погодовати прилагођавању на путовања у правцу запад—исток.
  • Услови средине. Време потребно за прилагођавање умногоме зависити и од тога колико брзо ће се лице изложити новим условима средине, посебно сунчевој свјетлости. Раније излагање новом циклусу дан-ноћ довешће до брже ресинхронизације.
  • Споредни фактори који могу утицати на ресинхронизацију времена укључују;
    • Врста и садржај оброка
    • Хронобиотски лекови (мелатонин). Ефекти хронобиотских лекова на ресинхронизацију захтевају додатна истраживања, јер ниједна од ових супстанци није испитана у реалним условима код људ. Ипак, велика су очекивања од њихове улоге у превенцији џетлега.

Симптоматологија[уреди]

Симптоми џетлега могу бити врло разнолики, зависно о броју промењених часовних зона и најчешће их карактеришу;

Постоје и други симптоми, који неки приписују џетлегу, као што су мучнина, кисеоничко уво, грчеви у ногама мада су они више проузроковани начином путовања него промени временских зона.[19]

Превенција и лечење[уреди]

За превенцију и лечење џетлега користе се следеће препоруке које помажу да се организам човека што брже и лакше прилагоди часовним променама.

Опште мере[уреди]

Како би се избегао џетлег, важно је да се организам што пре прилагоди условима који владају у временској зони задате дестинације. У томе могу помоћи следеће препоруке, које спадају у опште мере засноване су на искуству и нису подржане обимнијим медицинским истраживањима; [23]

  • Неколико дана пре путовања, покушајте да постепено прилагоди своје навике спавању које одговара временској зони на одредишну.
  • Пијте доста течности дакако би избегли дехидрацију. Дехидратација отежава прилагођавање тела новом временском ритму.
  • Како дневна светлост може да помогне ресетартовање унутрашњег часовника, треба применити једночасовну јутарњу шетњу одмах након устајања.
  • Избегавати претеран унос кофеин, алкохола и дувана.
  • Избегавати социјалну изолацију, а са укућанима код којих сте у гостима треба прихатити њихове добре навике спавања.
  • Већ у авиону треба на часовнику подесити време земље у коју се путује, у циљу психичког навикавања на ритам нове временске зоне.
  • По доласку у нову временску зону што више времена треба провести напољу.
  • По доласку на одредиште, прве ноћи треба обезбедити довољно трајање спавања.
  • Прва два дана након слетања треба избегавати напорне активности.
  • Кад год је то могуће избегавати употребу таблета за спавање и алкохола.
  • Путник који намерава да остане дуже време у новој временској зони, у што краћем времену треба да покуша да подеси свој циклус спавања, исхране и активности тој зони.
  • Не препоручује се унос високих вредности угљених хидрата или масне хране непосредно пре спавања, јер њихов унос може пореметити сан.
  • Топле купке могу ублажити упалу мишића насталу у току путовања и довести до њихове релкаксације, а хладније купке могу утицати на снижење телесне температуре што такође може позитивно утицати на процес спавања.

Исхрана[уреди]

Адекватан унос течности током лета може спречити дехидрацију и побољшати опште стање организма после лета. Нажалост режим исхране и његов позитивни утицај на симптоме џетлега, захтева даља истраживања, да поуздано потврде, недавне студије које наговештавају тај утицај.[24]

Примена светлости[уреди]

Бројна истраживања спроведена на животињским моделима у лабораторијским условима, утврдила су да време излагања светлости (у времену од 3 до 5 часова, када је телесна температура најнижа) – има утицај на адаптацију и понашање. Примена светлости шест часова раније, шест сати касније подстиче или одлаже промене у организму везане за промену часовних зона.

Зато код летења на исток, до девет часовних зона (када се крећемо према делу дана без светлости), организам треба излагати светлости шест часова, након достизања најниже телесне температуре тела. Овом конверзијом добијамо да организам остварује субјективни доживљај, „видног дела дана“, којим компензује часовне разлике (на око 5 часова излагања светлу организам избегава 3 часовну промену). Излагање светлости треба избегавати унапред, јер доводи до одлагања промена.

За све летове на запад кроз више од девет часовних зона, треба избегавати излагање светлости шест сати након 5 часова од полетања, јер се при овом путовању перманентно крећемо ка видном делу дана, како се не би нарушио ритам сна. Овај концепт објашњава зашто се путовања на запад боље толерише од путовања на исток.[25]

Као средства за спровођење овог концепта, у авионима се примењују; маске за очи, заштитне ролетне за замрачивање прозора, извори за напајање светлом прозорских стакала и сточића које користе путници, како би се светлост и тама користиле превентивно.[26]

Лекови[уреди]

Хронобиотски лекови;

Ефекти хронобиотских лекова у превенцији џетлега нису у потпуности познати и захтевају додатна истраживања. Ипак, велика су очекивања од њихове улоге у превенцији џетлега. Постоје два основна механизма дејства ових лекова на процес ресинхронизације.

  • Прво, делују као спољашњи фактори или синхронизатори биолошких ритмова (аденокортикотропни хормон (АЦТХ), лево допа и парахлорофенилаланин). Ако се дају рано током циклуса они изазивају померање унапред у односу на нормални циклус и на тај начин помажу особама које путују у правцу запад—исток (фаза унапред). Насупрот томе ако се дају касније у току нормалног циклуса, ови лекови одлажу циклус и користе особама које путују у правцу исток—запад (фаза уназад).
  • Други механизам дејства ових лекова је интензивирање ефеката спољашњих надражаја;

Лекови као што су литијум или хлоргилин олакшавају ресинхронизацију после путовања у правцу исток-запад.

Трициклични антидепресиви, мелатонин и естрадиол су лекови који се узимају да убрзају ресинхронизацију након летова у правцу запад—исток. Мелатонин се излучује из епифизе између 9 ујутру и 7 увече. Капсуле мелатонина које се узимају увече неколико дана пре путовања (по локалном времену) и по доласку (по локалном времену), могу значајно да олакшају ресинхронизацију. Када се узима по овом распореду, показано је да мелатонин смањује симптоме џетлега код мушкараца и код жена, и код путовања у правцу запад—исток и исток—запад. Ипак тачан механизам којим мелатонин олакшава ресинхронизацију није утврђен.

Ево запажања Том Белдена, једног од путника који је корисио хронобиотску терапију у превенцији џетлега;

Викицитати „На дан мог доласка у Лондон, ја сам функционисао скоро нормално, и без потешкоћа сам радио и разговара са људима. Следећег јутра, ја сам се пробудио у 8:30 часова, потпуно одморан. Заиста изузетан део „стоп џетлег програма“ је одиграо улогу да моје 12-часовно путовање до Енглеске и Шкотске, обавим без симптома џетлега, и осећао сам се као да сам увек живео у времену по Гриничу.. На повратку кући, моје искуство је било готово потпуно супротно. Нисам применио „стоп џетлег програм“, јер сам заборавио да понесем упутства, и сматрао сам да трансатлантско путовање током дана, проузрокује мање џетлег симптома него путовање према истоку. Та претпоставка је била велика грешка. Три дана након повратка кући, мој сан, и време буђења је поремећено, поспаност ме тера у кревет раније него обично, а ја сам доживљавао умор у разним периодима дана.“
({{{2}}})

Остали лекови;

  • Кратко-делујући бензодиазепини могу да се користе да олакшају сан у првој ноћи или неколико наредних ноћи у новој часовној зони. Међутим треба имати у виду и потенцијално негативан ефекат ових лекова на ефикасност когнитивних способности.[27]
  • Неки хормони попут инсулина, затим Виагра итд могу се применити пре путовања кроз временске зоне, али пре њихова примене треба обавезно консултовати лекара.

Нове студије o џетлегу[уреди]

Проналажење узрока, зашто путници на трансмеридијалним летовима пате од нелагодности која настаје укрштањем неколико часовних зона, покренуло је многа истраживања које би евентуално довела до развоја лекова који би „ресетовали“ биолошки сат у организму како би се он могао прилагодити путницима да много брже савладају промене часовних зона.

Код већине људи постоји потреба око два и по дана да се прилагоди шесточасовном лету из Европе у САД, а знатно више након трансатлантског лета према истоку. Сличне проблеме спавања, имају и сменски радници — здравствених установа, многих фабрика, возачи камиона, итд. — који често мењају свој ритам рада кроз дневно—ноћне смене.

Нове студије показују да је мозак централни хронометар — биолошког сата који регулише циклусе буђења и спавање — и има два дела која испадају из синхронизације током промена интензитета светлости у току рада у сменама од шест сати, или времена које је потребно да прелетимо преко Атлантика.

Супрахијазматично језгро се налази у области укрштања оптичких путева (лат. Chiasma)
Дијаграм илуструје утицај промене светла и таме, преко супрахиазматичног језгра на промене циркадијалног ритма, физиолошке промене и понашање

Тим истраживача са Универзитетског центра у Вирџинији и Универзитетског Медицинског центра у Холандији објавио је своје истраживања о утицају џетлега на организам, спроведеном од 24. маја до 6. јуна 2005, у часопису Current Biology.

  • Истраживања су показала да је дорзални и вентрални део супрахиазматичног језгра (СХЈ), мозга, централни хронометар, прилагођавања различитим нивоима сменских промена светлости, који потенцијално узрокује потешкоће у периоду прилагођавања, од којих људи највише пате након летења кроз неколико часовних зона. (СХЈ) садржи око 20.000 нервних ћелија и налази се у хипоталамусу, делу мозга, управо изнад места где се укрштају оптички живци очију.
  • Истраживачи су открили да се вентрални део супрахиазматичног језгра (СХЈ), који је директно повезан нервним завршецима за очитавање светла на ретини ока, брзо синхронизује са новим распоредом светла, чак и радикално мења распоред прилагођавања. Али дорзални део супрахиазматичног језгра (СХЈ), захтева неколико додатних дана за прилагођавање. То резултује сложеним импулсима који имају штетан утицај на функционисање ткива и органа у организму у периоду од неколико дана.
  • Студија идентификује неуротрансмитер ГАБА (гама—аминобутерну киселину), као везу између та два дела биолошког часовника који их евентуално враћа натраг и синхронизује.
  • Ко истраживач Гене Д. Блокирај, професор биологије и ректор Универзитета наводи;
Викицитати „Кључна ствар је да овде, ми сада знамо шта је „ластиш“: неуротрансмитер ГАБА који у коначници враћа сат назад у хармонизацију. То би могло да доведе до будуће терапије за џетлег. Ово је први пут да имамо сазнање о механзму веза између различитих делова (унутрашњег) сата. Ми се, надамо, да смо на путу према предлогу стратегије бржег померања сата, брже реакције на неприродне циклусе промене светла.“
({{{2}}})
  • Уз помоћ евентуалне терапије која би била заснована на овим истраживањима, значајно би се помогло не само путницима и посади ваздухоплова већ и радницима који раде у сменама, што би од посебног значаја било за старије људе који пате од поремећаја спавања.

Већина хемијских и биљних лекова, укључујући и хормон мелатонин, нису тестиране ни одобрене од стране службених агенција већине земаља. У неколико студија тестирано је коришћење мелатонина и других лекова за превенцију џетлега али су оне дале различите резултате, вероватно зато што нису биле свеобухватне, довољно прецизне и индивидуализоване.

Недавна студија спроведена у Аргентини, од стране истраживача са Националног Универзитета у Quilmesu, на пацовима применом малих доза лека, силденафила (познатог под комерцијалним називом Виагра), помогла је у 50% случајева бржи опоравак експерименталних животиња код којих је шесточасовно путовање на исток, симулирано применом собне лампе која је паљена 6 сати раније него уобичајено.

  • У истом том истраживању у коме је путовање на запад симулирано гашењем светла раније од уобичајеног нису добијени позитивни учинци лека, што значи да је Вијагра деловала само у једном смеру.[28]
  • Професор Robert Lucas, са Универзитета у Манчестеру, поводом ове студије, рекао је да би нова истраживања могла да наговесте могућност коришћења Виагре у превенцији џет лага али и недвосмислено изјавио;
Викицитати „Ми ћемо морати сачекати још истраживања да сазнамо да ли ће то радити у људима.“
({{{2}}})

У студији Jennifer A. Evans и сар., спроведеној на Универзитету у Калифорнији, осветљавањем просторије ниским нивоом светлости ноћу, постигнут је убрзан опоравак код пацова свих узраста до 50%, симулацијом обе врсте путовања (источном и западном хемисфером). Ову појаву истраживачи тумаче тиме да она симулира месечину.[29]

Напомене[уреди]

  1. ^ Десинхронизација је неприродни однос унутрашњег времена организма путника према локалном географском времену.
  2. ^ У бројним експериментима утврђено је: а) у експериментима извођења неке активности интроверти преферирају тише мање подражљиве околине са мање светла и мање се могу носити са социјализацијом од екстраверата и зато бирају учити у библиотекама са мањим нивоима видног и слушног надражаја (Campbell i Hawley, 1982.); б) интроверти су осетљивији и имају нижу толеранцију на надражаје од екстраверата (Campbell, 1983., 1992.; Dornic i Ehehammar, 1990.); ц) екстроверти подешавају већи интензитет звука чак и за више од 20dB и интензиотет светлости од интровертних ако имају могућност избора у том смислу.(Geen, 1984.) Због постојања разлике у реакцији на светлосне, звучне и друге подражаје заснива се и различито реаговање на промену временских зона.[22]

Извори[уреди]

  1. ^ Waterhouse J, et al. (2007). Jet lag: Trends and coping strategies. Lancet, 369(9567): 1117–1129.
  2. ^ Herxheimer A (2008). Jet lag, search date June 2008. Online version of BMJ Clinical Evidence: [1] Приступљено 18. 6. 2014.
  3. ^ Okawa M, Uchiyama M (December 2007). „Circadian rhythm sleep disorders: characteristics and entrainment pathology in delayed sleep phase and non-24-h sleep–wake syndrome“. Sleep Med Rev 11 (6): 485–96. DOI:10.1016/j.smrv.2007.08.001. PMID 17964201.  as PDF
  4. ^ ((en)) Од када се користи појам jet lag? Прступљено 1. 6. 2009.
  5. ^ ((en)) FRANK J.PRIAL Horace Sutton, 72,Magazine Columnist And Travel Author, Приступљено 1. 9. 2009.
  6. ^ D. A. Rockwell: The "Jet Lag" syndrome. In: West J Med 122 (5). Mai 1975, S. 419 pdf
  7. ^ ((fr)) Caravelle SE-210, Приступљено 1. 9. 2009.
  8. ^ ((en)) Patricia Sullivan: Charles F. Ehret; Devised Method to Fight Jet Lag. In: Washington Post, 4. März 2007, Seite C07. hier online Приступљено 18. 9. 2009.
  9. ^ Куликов К. А. Курс сферической астрономии. — 2 изд.. — М.: 1969.
  10. ^ Graham Dolan Time Zone. — Pearson Education Australia, 2001. — 31 с. — ISBN 9780731232833
  11. ^ Books Llc Time Zones: Time Zone, Greenwich Mean Time, Prime Meridian, Western European Summer Time, List of Tz Database Time Zones. — General Books LLC, 2010. — 482 с. — ISBN 9781157506935
  12. ^ Mayer G, Fietze I, Fischer J, Penzel T, Riemann D, Rodenbeck A, Sitter H, Teschler H (Hrsg.) (2009) S3-Leitlinie Nicht erholsamer Schlaf/Schlafstörungen. Somnologie 13(Suppl1):1-160
  13. ^ Ruby NF, Burns DE, Heller HC (1999): Circadian Rhythms in the Suprachiasmatic Nucleus are Temperature-Compensated and Phase-Shifted by Heat Pulses In Vitro; J Neurosci 19(19):8630-8636
  14. ^ Mistlberger RE, Skene DJ (2004): Social influences on mammalian circadian rhythms: animal and human studies;Biol Rev 79(3):533-556
  15. ^ American Academy of Sleep Medicine (2005) The international classification of sleep disorders. 2nd edn. Diagnostic and coding manual. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
  16. ^ Iber C, Ancoli-Israel S, Chesson A, Quan SF (eds.) for the American Academy of Sleep Medicine (2007) The AASM manual for the scoring of sleep and associated events: Rules, terminology and technical specifications. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
  17. ^ Да ли патите од Jet laga? анкета Преузето јул 2009. ((en))
  18. ^ ((en)) Светска здравствена организација, Женева. Безбедна храна за путнике: Препоруке СЗО (брошура). 28. јун 1994.
  19. ^ а б NO-JET-LAG BROCHURE Преузето:јул 2009.((en))
  20. ^ ((en))Утицај летења на исток на џетлег Преузето: јул 2009. ((en))
  21. ^ Болест путовања и спорт Преузето: јул 2009.((sr))
  22. ^ Tatalović V. PRIMJENA METODE EVOCIRANIH MOŽDANIH POTENCIJALA U ISTRAŽIVANJU EKSTRAVERZIJE, Društvo istraživača,ZAGREB god. 17 (2008),BR. 1-2 (93-94),str. 247-265
  23. ^ ((en)) Committee to Advise on Tropical Medicine and Travel (CATMAT): Travel Statement on Jet Lag. In: Canada Communicable Disease Report. Band 29. ACS-3, 1. April 2003. pdf Приступљено 18. 6. 2014.
  24. ^ Reynolds, Montgo: Using the Argonne diet in jet lag prevention: deployment of troops across nine time zones. Mil Med. 2002, 167(6), S. 451–453
  25. ^ J. Waterhouse: Jet-lag and shift work: (1). Circadian rhythms. In: J R Soc Med. August 1999, 92(8), S. 398–401
  26. ^ Charmane: Advancing Circadian Rhythms Before Eastward Flight: A Strategy to Prevent or Reduce Jetlag In: Sleep. 1. Januar 2005, 28(1), S. 33–44.
  27. ^ Психодепресори Преузето, 02. јануара 2010.
  28. ^ ((en)) Да ли Вијагра може помоћи опоравку од џетлега? Преузето, 01. августа 2009. ((en))
  29. ^ ((en)) Jennifer A. Evans Ноћна расвета убрзава прилагођавање анималног модела на путовање кроз часовне зоне. Преузето;01. августа 2009.((en))

Литература[уреди]

  • Aschoff J Handbook of behavioral neurobiology: biological rhythms, vol. 4. 1981 Plenum New York
  • Brown FA: Response to pervasive geophysical factors and the biological clock problem. Cold Spring Harbor Symp Quant Biol. 25:57-72 1960
  • Dunlap JC, Loros JJ, Colot HV, Mehra A, et al.: A circadian clock in Neurospora: how genes and proteins cooperate to produce a sustained, entrainable, and compensated biological oscillator with a period of about a day. Cold Spring Harbor Symp Quant Biol. 72:57-68 2007
  • Sulzman FM, Ellman D, Fuller CA, Moone-Ede MC, et al.: Neurospora circadian rhythms in space: a reexamination of the endogenous-exogenous question. Science. 225:232-234 1984 11540800
  • Enright JT: Data analysis. Aschoff J Handbook of behavioral neurobiology: biological rhythms, vol. 4. 1981 Plenum New York 21-40


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).