Crtica (znak)

Znaci interpunkcije

Glavni interpunkcijski znaci
tačka	.
upitnik	?
uzvičnik	!
zapeta	,
tačka-zarez	;
dvotačka	:
crta	—
crtica	‐
navodnici	„ ”
zagrade	( )   [ ]
Ostali pravopisni i pomoćni interpunkcijski znaci
trotačka	…
polunavodnici	’ ’
apostrof	’
kosa crta	/
zvezdica	*
sitna brojka	1
postakcenatska dužina	̄
genitivna dužina	̂
znakovi za naglaske	̏    ̀   ̑    ́
znakovi porekla	<   >
jednakost	=
plus	+
minus	−
znak množenja	×
znak deljenja	÷
vitičaste zagrade	{ }
znak ponavljanja	”
sekcija	§
stepen	°
Ostali interpunkcijski znaci
dva upitnika	⁇
dva uzvičnika	‼
upitnik‐uzvičnik	⁈
uzvičnik‐upitnik	⁉
obrnuti upitnik	¿
obrnuti uzvičnik	¡
crtica‐minus	-
obrnuta kosa crta	\
ampersand	&
et‐znak	@
paragrafski znak	¶
bulet	•
kareta	^
krstić	†   ‡
taraba	#
numero	№
procenat	%
promil	‰
bazna tačka	‱
prim	′   ″   ‴
tilda	~
donja crta	_
uspravna crta	|   ‖   ¦
zaštita autorskog prava	©
zaštita autorskog prava na tonski zapis	℗
Žig — registrovana robna marka	®
Žig — zaštićena servisna marka	℠
Žig — zaštićena robna marka	™
asterizam	⁂
fleuron	❧
indikator	☞
interobeng	‽
dijamant	◊
znak reference	※
poveznica	⁀
razmak
interpunkt	·
znak valuta	¤

Crtica [‐] (engl. hyphen, nem. Viertelgeviertstrich, rus. дефис, franc. trait d'union) je pravopisni znak istovremeno i spojnog i razdvojnog karaktera.

Upotreba

• Između delova polusloženica i u retkim slučajevima između dvostrukih i trostrukih prezimena: vagon-restoran, auto-oprema, bakar-sulfat, veš-mašina, francusko-nemački rat, rusko-srpski (rečnik), kulturno-istorijske (nauke), Šar-planina, Saltikov-Ščedrin.

• Crtica se piše kao:

1. spojni znak između drugog dela složenice ili izvedenice i prvog njenog dela koji se sastoji od broja (izraženog ciframa): 75-godišnji, 500-godišnjica, 15-godišnjak, 7-godišnjakinja;
2. kao spojni znak između gramatičkih, odnosno tvorbenih nastavaka i osnove koju čini skraćenica od prvih slova višečlanog naziva, ili od stranih imena pisanih izvorno: Vojni rok služi u SOŠ-u (u Sanitetskoj oficirskoj školi); Služe se IBM-ovim računarima.

• Crtica se piše i kao znak tehničke i formalne prirode:

1. Crtica se piše na kraju reda kad se deo reči pri pisanju (štampanju) teksta prenosi u novi red.
2. Crtica se piše uz delove reči kad ih posebno navodimo da bismo prikazali njihovu morfološku, odnosno tvorbenu strukturu. Položaj crtice je iza ili ispred dela reči koji se prikazuje.
   • Osnove i predmeci (prefiksi) označavaju se crticom iza njih: -zid (osnova imenice zid), peva- (osnova glagola pevati); pro- (prefiks u glagolu pročitati : čitati).
   • Nastavci, gramatički i tvorbeni (sufiksi, formanti) označavaju se crticom ispred njih: -a, -u, -om (nastavci gen., dat., i instr. jd. imenice m. r. na suglasnik: zid, zida, zidu, zidom); -logija (formant u imenicama tipa biologija, tehnologija i sl.).
   • Umeci (infiksi), gramatički i tvorbeni, označavaju se njihovim umetanjem među dve crtice: -ov, -ev (umetak između osnove i nastavka za oblike množine kod imenica tipa grad, sin; gradovi, sinovi, zečevi, panjevi i sl.); -o-, -e- (spojni vokal u složenicama tipa; jugoistok, severozapad, parobrod, dušebrižnik i sl.).
3. Crtica se piše i između posebnih reči, slovnih simbola ili brojeva kad treba prikazati njihovu posebnost u međusobnoj povezanosti. Tako se prikazuju
   • različiti oblici povezani istom paradigmom: glagol biti-budem-budeš-bude-budemo-budete-budu;
   • grupe cifara u telefonskim brojevima, brojevima bankovnih računa i dr.: 639-869, 24-26-371; 908-2001-18-8888-47229801.
4. Crtica se piše između reči u neknjiževnom obliku kada se one prikazuju u tekstu kao takve: beš-čuda (m. bez čuda), na-vu stranu (m. na ovu stranu).

Vidi još

• Crta (znak)
• Crtica-minus
• Interpunkcija

Literatura

• Pešikan, M., Jerković, J. & Pižurica, M. (2021). Pravopis srpskoga jezika (3. izd.). Novi Sad: Matica srpska. ISBN 978-86-7946-105-6.