Čikungunja groznica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čikungunja groznica
Ospa kod Čikungunja groznice
Izgovor
Specijalnostiinfektologija
Simptomitemperatura, artralgija
Komplikacijedugotrajni bolovi u zglobovima
Vreme pojave2 do 14 dan nakon infekcije
UzrociČikungua virus
Slična oboljenjaDenga, Zika groznica
Prevencijakontrola komaraca
Lečenjesimptomatski
Prognozasmrtnost ~ 1 na 1.000
Frekvencija>1 milion (2014)

Čikungunja groznica (Chikungunya fever) je virusno oboljenje koje uzrokuje virus roda Alphavirus Na čoveka ga prenose isključivo zaraženi komarci iz roda Aedes. Glavni simptomi bolesti su visoka temperatura i bolovi po celom telu, glavobolja, bolovi u mišićima, ospa i stomačne tegobe koje mogu trajati i do nekoliko meseci. Teški simptomi i smrtni slučajevi od čikungunje su retki i obično su povezani sa drugim udruženim zdravstvenim problemima.[2]

Naziv[uredi | uredi izvor]

Ime groznice potiče od reči chikungunya (čikungunja) koja na jeziku Kimakonde (Svahili) u prevodu znači „postati izobličen“.[2]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Geografska distribucija Čikungunja groznica 2006.

Epidemije groznice, osipa i artritisa, koje podsećaju na čikungunja groznicu, zabeležene su još 1824. godine u Indiji i drugde. Međutim, virus je prvi put izolovan kod ljudi i kod komaraca tokom epidemije groznice za koju se smatralo da se klinički ne razlikuje od denga groznice.[3] u Ujedinjenoj Republici Tanzaniji 1952. godine, a potom i u drugim zemljama Afrike i Azije.[4]

Geografska distribucija Čikungunja groznica 2020.

Čikungunja groznica je kroz istoriju pokazala zanimljive epidemiološke profile: velike epidemije se pojavljuju i nestaju ciklično, obično sa međuepidemijskim periodom od 7-8 godina, a ponekad i do 20 godina. Urbane epidemije su prvi put zabeležene na Tajlandu 1967. i u Indiji 1970-ih.[5] Nakon dužeg perioda odsustva, epidemija čikungunja groznice pojavila se u Indoneziji 1999. godine.

Od 2004. godine, epidemije Čikungunja groznice postale su sve češće i rasprostranjenije, delimično uzrokovane virusnim adaptacijama koje omogućavaju lakše širenje virusa od komaraca Aedes albopiktus

Novi slučajevi Čikungunja groznice registrovani su krajem 2013. godine na ostrvu Sveti Martin (Francuska) i do 19. juna. 2014. godine prijavljeno je ukupno 180.000 slučajeva ovog oboljenja, sa 19 smrtnih ishoda, u preko 60 zemalja širom sveta. Najviše obolelih prijavljila je Dominikanska Republika (77.320), ostrva Gvadalupe (40.400) i Martinik (37.600).

U Evropi su prijavljeni slučajevi u Francuskoj (3.430), Holandiji (325), Velikoj Britaniji (20), Italiji i Španiji.

Do sada je bolest identifikovan u preko 110 zemalja u Aziji, Africi, Evropi i Americi. Prenos je prekinut na ostrvima gde je veliki deo populacije prvo zaražen, a zatim postao imun. Prenošenje virusa često duže traje u zemljama u kojima veliki delovi stanovništva još uvek nisu zaraženi. Svi regioni sa uspostavljenom populacijom komaraca Aedes aegipti ili Aedes albopictus do sada su prošli kroz lokalni prenos komaraca.

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Čikungunja groznica je virusna bolest koju najčešće prenose komarci Aedes (Stegomyia) aegypti i Aedes (Stegomyia) albopictus zaraženi Čikungunja virusom (CHIKV), RNK virusom iz roda alfavirusa iz porodice Togaviridae.[2] Ovi komarci takođe mogu preneti viruse denga i Zika virusa. Ovi komarci koji ujedaju prvenstveno tokom dana, polažu jaja u posude sa stajaćom vodom, a hrane se na otvorenom, izuzev Aedes (Stegomyia) aegypti koji se hrani iu zatvorenom prostoru.

Kada se neinficirani komarac hrani krvlju osobom koja ima u sebi Čikungunja virus koji cirkuliše u krvi, komarac može progutati virus. Virus se zatim umnožava u komarcu tokom nekoliko dana, i potom dolazi do njegovih pljuvačnih žlezda i može se preneti na novog ljudskog domaćina kada ih komarac ubode. Virus ponovo počinje da se umnožava u ovoj novozaraženoj osobi i dostiže visoke koncentracije u njegovoj krvi, i u kom trenutku i ta osoba može dalje da inficira druge komarce i time produži ciklus prenosa bolesti.[6]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Većina ljudi zaraženih Čikungunja virusom razvija simptome vairusne infekcije,koji obično počinju 3-7 dana nakon uboda od strane zaraženi komarac.

Najčešći simptomi su groznica i bol u zglobovima. Ostali simptomi mogu uključivati glavobolju, bol u mišićima, oticanje zglobova ili osip.

Ljudi u riziku od težeg oblika bolesti uključuju:[7]

  • novorođenčad zaraženu oko vremena rođenja,
  • starije odrasle osobe (≥65 godina)
  • osobe sa zdravstvenim stanjima kao što su visok krvni pritisak, šećerna bolest ili srčana oboljenja.

Većina pacijenata se oseća bolje u roku od nedelju dana. Međutim, bol u zglobovima koji je često jak i onesposobljavajući i može trajati mesecima.

Smrt izazvana Čikungunja groznicom je retka. Izutak čine novorođenčad zaražena tokom porođaja i stariji ljudi sa osnovnim zdravstvenim stanjima koji se mogu se ozbiljno razboleti i kod njih infekcija može povećati rizik od smrti.[8]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Karakterističan klinički znak je jaka osetljivost u jednom ili dva zgloba.  U rutinskim laboratorijskim testovima nalaze se nespecifične promene kao što su:[9]

  • smanjenje broja limfocita (limfopenija),
  • smanjenje broja broja trombocita (trombocitopenija),
  • smanjenje brojabroja crvenih krvnih zrnaca (anemija)
  • povećanje različitih enzima u serum (naročito LDH, ASAT, ALAT i CK).
  • blago povišena vrednost C-reaktivnog proteina (CRP)
  • prisutvo IgMU antitela (u većini slučajeva), nekoliko dana nakon pojave bolesti,
  • porast IgG antitela (često).

Za otkrivanje antitela dostupne su različite serološke metode kao što su ELISA, imunofluorescencija, neutralizacija i testovi inhibicije hemaglutinacije.  

U prvim danima bolesti, virusna RNK se takođe može otkriti direktno u krvi pomoću RT-PCR ili kultivacije virusa u ćelijskoj kulturi.[10]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Posebno, razlika od denga groznice može izazvati probleme, pošto se geografsko širenje obe bolesti u velikoj meri preklapa i obe bolesti se ne mogu jasno razlikovati na osnovu simptoma.[11]  

Simptome slične čikungunja groznici može izazvati i ređa O'niong-niong groznica, koja je posebno ograničena na istočnu Afriku.[12]

U progresivnom obliku sa dugotrajnim tegobama u zglobovima u predelu šaka, bolest se može pogrešno protumačiti kao reumatoidni artritis .

Terapija[uredi | uredi izvor]

Trenutno ne postoji vakcina za prevenciju ili lek za lečenje čikungunije.tako da je terapija primarno simptomatska:

  • odmor,
  • unos dosta tečnosti,
  • lekovi protiv bolova koji mogu ublažiti neke od simptoma,
  • antipiretici (npr acetaminofen ili paracetamol) za smanjenje povišene telesne temperature i bololova u mišićima.

Ne preporučuju se uzimanje aspirina i druge nesteroidne antiinflamatornih lekova (NSAIDS) dok se ne isključi denga groznica kako bi se smanjio rizik od krvarenja.[7]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Čikungungunja groznica nije infekcija opasna po život. Obično je dovoljan simptomatski tretman za ublažavanje bola i groznice upotrebom antiinflamatornih lekova uz odmor, za potpuni oporavak.[3]

Međutim dok je oporavak od čikungunje očekivani ishod bolesti, rekonvalescencija može biti produžena (do godinu dana ili više), u obliku upornog bola u zglobovima, što može zahtevati dužu upotrebu analgetika (lekovi protiv bolova) i dugotrajnu antiinflamatornu terapiju.[3]

Većina pacijenata se potpuno oporavlja od infekcije; međutim, prijavljeni su povremeni slučajevi očnih, srčanih i neuroloških komplikacija infekcija virusom.

Kada se pojedinac oporavi, dostupni dokazi sugerišu da će verovatno biti imuni na buduće infekcije.[8]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Osobe obolele od Čikungunja groznice treba zaštitititi od uboda komaraca tokom prve nedelje bolesti, jer se u tom periodu virus Čikungunja groznice koji se nalazi u krvi može preneti sa zaražene osobe na komarce putem ujeda, a potom tako zaraženi komarac može preneti virus na druge ljude.

Jedine preventivne protivmere koje su do sada bile efikasne su borba protiv komaraca, zatvorena odeća, sprej protiv komaraca i mreže protiv komaraca. Borba protiv komaraca u tropskim regionima je teška, jer se ovi insekti pojavljuju posebno tokom kišne sezone gde je hemijska kontrola teško moguća bez nanošenja trajne štete fauni .

U kućama je moguća prevencija uklanjanjem stajaćih akumulacija vode, jer to otežava razmnožavanje komaraca kao vektora.[13]

Vakcina[uredi | uredi izvor]

Trenutno ne postoji odobrena vakcina za prevenciju ove bolesti. Međutim, francuski istraživači su planirali da počnu da testiraju rezus majmune 2008. godine koristeći postojeću vakcinu američke vojske. Institut za medicinska istraživanja infektivnih bolesti vojske Sjedinjenih Američkih Država već je razvio vakcinu 1980-ih i skladištio zamrznute desetine miliona jedinica. Međutim, američki istraživači više nisu tražili zvanično odobrenje nakon što su se prioriteti njihovog rada promenili.[14]

Valneva, francuski epidemiološki istraživački institut sa sedištem u Sent Erblenu, objavio je početkom marta 2022. da je uspešno završena faze 3 ključnog ispitivanja njenog kandidat za vakcinu čikungunja VLA1553 . Konačna analiza je pokazala željenu imunološku zaštitu kod 98,9% od više od 4.000 učesnika studije nakon mesec dana i 96,3% šest meseci nakon pojedinačne vakcinacije. Valneva sada predviđa da će proces podnošenja zahteva za Američku administraciju za hranu i lekove (FDA) početi u drugom kvartalu 2022.[3]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „chikungunya”. Oxford Learner's Dictionary. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 4. 11. 2014. g. Pristupljeno 4. 11. 2014. 
  2. ^ a b v „Chikungunya fact sheet”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-18. 
  3. ^ a b v g „Chikungunya Fever - Information Sheet”. web.archive.org. 2006-11-09. Arhivirano iz originala 09. 11. 2006. g. Pristupljeno 2022-12-18. 
  4. ^ Staples JE, Breiman RF, Powers AM. Chikungunya fever: an epidemiological review of a re-emerging infectious disease. Clin Infect Dis. 2009;49(6):942-948.
  5. ^ Wimalasiri-Yapa BMCR, Stassen L, Huang X, et al. Chikungunya virus in Asia - Pacific: a systematic review. Emerg Microbes Infect. 2019;8(1):70-79.
  6. ^ Russo G., et al., Chikungunya fever in Africa: a systematic review. Pathog Glob Health. 2020;114(3):136-144.
  7. ^ a b „Symptoms, Diagnosis, & Treatment | Chikungunya virus | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2022-10-11. Pristupljeno 2022-12-18. 
  8. ^ a b Auerswald H, Boussioux C, In S, et al. Broad and long-lasting immune protection against various Chikungunya genotypes demonstrated by participants in a cross-sectional study in a Cambodian rural community. Emerg Microbes Infect. 2018;7(1):13.
  9. ^ Parola, Philippe; de Lamballerie, Xavier; Jourdan, Jacques; Rovery, Clarisse; Vaillant, Veronique; Minodier, Philippe; Brouqui, Philippe; Flahault, Antoine; Raoult, Didier (2006). „Novel Chikungunya Virus Variant in Travelers Returning from Indian Ocean Islands”. Emerging Infectious Diseases. 12 (10): 1493—1499. ISSN 1080-6040. doi:10.3201/eid1210.060610. 
  10. ^ „Chikungunya point sur les connaissances et la conduite à tenir” (PDF). web.archive.org. 2011-01-13. Arhivirano iz originala 13. 01. 2011. g. Pristupljeno 2022-12-18. 
  11. ^ Patrick Hochedez u. a.: Chikungunya Infection in Travelers. In: Emerging Infectious Diseases. Band 12, Nr. 10, 2006, S. 1565–1567, ISSN 1080-6040 (Volltext (PDF; 128 kB)).
  12. ^ „O'nyong'nyong Virus - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2022-12-18. 
  13. ^ Martin Enserink: Chikungunya: No Longer a Third World Disease. In: Science. Band 318, Nr. 5858, 2007, S. 1860–1861, . doi:10.1126/science.318.5858.1860.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  14. ^ „Valneva Successfully Completes Pivotal Phase 3 Trial of Single-Shot Chikungunya Vaccine Candidate”. Valneva (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-18. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чикунгуња_грозница&oldid=27442512”