Šanac (prva linija odbrane)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Šanac (višeznačna odrednica).
Tvrđava okružena šancem ispunjenim vodom, Taraskon, Francuska

Šanac (prva linija odbrane), vojna odbrana jedne tvrđave i mogao je biti suv ili ispunjen vodom. On je predstavljao duboko i široko udubljenje u tlu ispred samih bedema. Njegova osnovna uloga bila je da se onemogući pristup bedemima odnosno da se onemogući direktan napad na njih. Ova vrsta fortifikacione arhitekture je dosta retka na našim prostorima zbog brdovitog terena koji je onemogućavao njihovu izgradnju i upotrebu, mada postoje i takvi primeri (vidi Smederevska tvrđava).

Osnovna uloga šanca[uredi | uredi izvor]

Dimenzije šanca onemogućavale su opsadnim spravama (pokretna kula i borbeni ovan) prilaz bedemima, čime su one postale nemoćne za delovanje. Dubina suvog šanca otežavala je pristup pešadije utvrdi kako za upad kroz rupe u bedemima koje su nastale bombardovanjem (Katapultima, trebušetima, a kasnije i topovima), tako i za pokušaje da se uz pomoć lestvi domognu vrha bedema. Naravno, šanac ispunjen vodom potpuno je onemogućavao pešadiji pristup bedemima. Dubina šanca dodatno je otežavala pokušaje da se prokopovanjem tunela do bedema i urušavanjem njegovih temelja napravi rupa kroz koju bi se moglo prodreti u utvrdu. Dodatni problem bio je sa tvrđavama koje su oko sebe imale šanac sa vodom, jer se lošim proračunom moglo oštetiti dno šanca, nakon čega bi voda pokuljala u tunel i podavila radnike u njemu.

Šanac ispunjen vodom[uredi | uredi izvor]

Kameni most i kapija ojačana kulama, Taraskon, Francuska

Posebna vrsta šanaca bili su oni koji su ispunjeni vodom. Najčešće su u suvi šanac skretani potoci ili rečice koji bi ga ispunili i kasnije snabdevali vodom u slučaju potrebe. Kao dodatna mera zaštite u takvim šancima su ispod površine vode postavljani drveni šiljci koji su ugrožavali život svakom ko bi pokušao da prepliva šanac. Međutim ovakvi šančevi su zahtevali stalno održavanje i čišćenje da bi se sprečilo nagomilavanje materijala koji bi mogao stvoriti prelaz.

Premošćavanje šanca[uredi | uredi izvor]

Šanac je svoju zaštitnu ulogu imao u toku borbi, ali se preko njega moralo prelaziti zbog čega je preko šanca građen most koji se nadovezivao na kapiju. Postojalo je više različitih mostova koji su korišćeni, ali su najčešće tri vrste:

Borba protiv šanca[uredi | uredi izvor]

Jedini način borbe protiv šanca odnosno uklanjanja njegove zaštitne sposobnosti tokom opsada bilo je punjenje i zatrpavanje šanca raznim materijalom. Zbog toga se često tokom opsada dešavalo da napadači tokom obdanice zatrpavaju šanac, da bi ga opsađeni tokom noći otrpavali.

Istorijska upotreba[uredi | uredi izvor]

Drevna[uredi | uredi izvor]

Pogled sa severa na tvrđavu Buhen u starom Egiptu.

Neki od najranijih dokaza o jarcima otkriveni su oko drevnih egipatskih zamkova. Jedan primer je u Buhenu, zamku iskopanom u Nubiji. Drugi dokazi o drevnim jarcima nalaze se u ruševinama Vavilona, kao i na reljefima iz starog Egipta, Asirije i drugih kultura u regionu.[1][2]

Dokazi o ranim jarcima oko naselja otkriveni su na mnogim arheološkim nalazištima širom jugoistočne Azije, uključujući Noen U-Lok, Ban Non Krua Čut, Ban Makam Ta i Ban Non Vat. Šančevi su mogli da se koriste u odbrambene ili poljoprivredne svrhe.[3]

Srednjevekovni[uredi | uredi izvor]

Srednjovekovni zamak sa jarkom u Štajnfurtu, Nemačka

Iskopani su opkopi oko dvoraca i drugih utvrđenja kao deo odbrambenog sistema kao prepreka neposredno izvan zidina. Na odgovarajućim mestima mogu se napuniti vodom. Jarak je otežavao pristup zidovima za opsadno oružje kao što su opsadne kule i udarni ovnovi, koji su morali da se prislone na zid da bi bili efikasni. Jarak ispunjen vodom činio je veoma teškom i praksu rudarenja - kopanja tunela ispod zamkova kako bi došlo do urušavanja odbrane. Segmentirani jarci imaju jedan suvi i jedan deo ispunjen vodom. Suvi šančevi koji presecaju uski deo ostruge ili poluostrva nazivaju se vratni rovovi. Šančevi koji razdvajaju različite elemente zamka, kao što su unutrašnje i spoljašnje odeljenje, su poprečni rovovi.

Reč je prilagođena na srednjeengleskom iz starofrancuskog motte „humka, brežuljak“ i prvo je primenjena na centralnu humku na kojoj je podignut zamak (vidi zamak sa nasipom i dvorištem), a zatim je primenjena na iskopani prsten, a 'suvi rov'. Zajedničko izvođenje implicira da su ove dve karakteristike bile blisko povezane i da su verovatno konstruisane u isto vreme.[4] Termin jarak se takođe primenjuje na prirodne formacije koje podsećaju na veštačku strukturu i na slične moderne arhitektonske karakteristike.

Kasnije zapadno utvrđenje[uredi | uredi izvor]

Utvrđeni grad Narden u Holandiji iz 17. veka, sa bastionima koji strše u vlažni jarak

Sa uvođenjem opsadne artiljerije, u 16. veku se pojavio novi stil utvrđenja koji je koristio niske zidove i isturene jake tačke zvane bastioni, koji je bio poznat kao trace italienne. Zidovi su dodatno zaštićeni od napada pešadije mokrim ili suvim jarcima, ponekad u složenim sistemima.[5] Kada je sredinom 19. veka ovaj stil utvrđenja zamenio niz poligonalnih utvrđenja, šančevi su nastavili da se koriste za blisku zaštitu.[6]

Moderna upotreba[uredi | uredi izvor]

Arhitektonska upotreba[uredi | uredi izvor]

Suvi jarak u pošti Džejms Farli u Njujorku.

Suvi jarci su bili ključni element koji se koristio u stambenim zgradama francuskog klasicizma i beauk-arts bozar arhitekture, i kao dekorativni dizajn i da bi se obezbedio diskretan pristup službi. Odlični primeri za njih mogu se naći u Njuportu, Roud Ajland, u vili Miramar i Elms, kao i u Karolendu, u blizini San Franciska, Kalifornija, i na Junion stanici u Torontu, Ontario, Kanada. Pored toga, suvi jarak može da omogući svetlosti i svežem vazduhu da dopre do podrumskih radnih prostora, kao na primer u pošti Džejms Farli u Njujorku.

Antiteroristički šannjevi[uredi | uredi izvor]

Dok šančevi više nisu značajno oruđe ratovanja, savremeni arhitektonski dizajn zgrada ih i dalje koristi kao odbranu od određenih savremenih pretnji, kao što su teroristički napadi iz automobilskih bombi i oklopnih borbenih vozila. Na primer, nova lokacija Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Londonu, otvorena 2018. godine, među bezbednosnim obeležjima uključuje i šanac – prvi takav jarak izgrađen u Engleskoj nakon više od jednog veka.[7] Moderni šančevi se takođe mogu koristiti u estetske ili ergonomske svrhe.

Nuklearna stanica Katavba ima betonski jarak oko dela svojih postrojenja. (Druge strane postrojenja graniče se sa jezerom.) Jarak je deo mera predostrožnosti koje su dodate takvim lokacijama nakon napada 11. septembra 2001. godine.[8]

Bezbedonosni šančevi[uredi | uredi izvor]

Šančevi, a ne ograde, odvajaju životinje od gledalaca u mnogim modernim zoološkim vrtovima. ŠančevE je na ovaj način prvi upotrebio Karl Hagenbek u svom Tirparku u Hamburgu, Nemačka.[9] Struktura, sa vertikalnim spoljnim potpornim zidom koji se uzdiže direktno iz jarka, je proširena upotreba ha-ha engleskog baštovanstva.

Granični odbrambeni rovovi[uredi | uredi izvor]

Godine 2004, predloženi su planovi za jarak od dve milje preko južne granice pojasa Gaze kako bi se sprečilo probijanje tunela od egipatske teritorije do pograničnog grada Rafa.[10]

Godine 2008, gradski zvaničnici u Jumi, Arizona, planirali su da iskopaju dve milje dugu deonicu na 180 hektara (440 akra) močvare poznate kao Hanters Hol kako bi kontrolisali imigrante koji dolaze iz Meksika.[11]

Jarci za kontrolu štetočina[uredi | uredi izvor]

Istraživači pauka skakača, koji imaju odličnu viziju i prilagodljivu taktiku,[12] izgradili su minijaturne jarkove ispunjene vodom, preširoke da bi pauci mogli da preskaču. Neki primerci su nagrađivani za skakanje pa za plivanje, a drugi samo za plivanje. Portia fimbriata iz Kvinslenda je uglavnom uspevala, za koji god metod su bivali nagrađeni.[13] Kada su primerci iz dve različite populacije Portia labiata dobili isti zadatak, pripadnici jedne populacije su odredili koji metod im je doneo nagradu, dok su pripadnici druge nastavili da koriste metod koji su prvo pokušali i nisu pokušavali da se prilagode.[14]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Archaeology in Syria Tell Sabi Abyad, Arhivirano iz originala 21. 3. 2007. g.  article on Netherlands National Museum of Antiquities website
  2. ^ Oredsson, Dag (novembar 2000). „Moats in Ancient Palestine”. Almqvist & Wiksell International. Arhivirano iz originala 2015-09-23. g. 
  3. ^ McGrath, R., & Boyd, W. (2001). The chronology of the Iron Age'moats' of Northeast Thailand. Antiquity, 75(288)
  4. ^ Friar, Stephen (2003), The Sutton Companion to Castles, Stroud: Sutton Publishing, str. 214, ISBN 978-0-7509-3994-2 
  5. ^ Lepage, Jean-Denis G. G. (21. 12. 2009). French Fortifications, 1715-1815: An Illustrated History. McFarland. ISBN 9780786458073. Arhivirano iz originala 3. 1. 2016. g. — preko Google Books. 
  6. ^ „Fortress Study Group: Simon Barrass, An Introduction to Artillery Fortification, 2011” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. 
  7. ^ Architecture Correspondent, Jonathan Morrison (2017-12-14). „US embassy: America shows off its Thames fortress”. The Times (na jeziku: engleski). ISSN 0140-0460. Pristupljeno 2018-04-26. 
  8. ^ „Nuclear Power Plants to Continue MOX Program”. Nuclear Threat Initiative. 13. 10. 2004. Arhivirano iz originala 1. 9. 2009. g. 
  9. ^ Rene S. Ebersole (novembar 2001). „The New Zoo”. Audubon Magazine. National Audubon Society. Arhivirano iz originala 2007-09-06. g. Pristupljeno 2007-12-18. 
  10. ^ Urquhart, Conal (18. 6. 2004). „Two-mile Gaza moat to foil tunnels to Egypt”. The Guardian. London. Pristupljeno 12. 5. 2010. 
  11. ^ Glaister, Dan (14. 3. 2008). „US city plans moat to keep out migrants”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 2. 9. 2013. g. Pristupljeno 12. 5. 2010. 
  12. ^ Harland, D.P.; Jackson, R.R. (2000). „"Eight-legged cats" and how they see: a review of recent research on jumping spiders (Araneae: Salticidae)” (PDF). Cimbebasia. 16: 231—240. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 9. 2006. g. Pristupljeno 5. 5. 2011. 
  13. ^ Jackson, Robert R.; Chris M. Carter; Michael S. Tarsitano (2001). „Trial-and-error solving of a confinement problem by a jumping spider, Portia fimbriata”. Behaviour. Leiden: Koninklijke Brill. 138 (10): 1215—1234. ISSN 0005-7959. JSTOR 4535886. doi:10.1163/15685390152822184. 
  14. ^ Jackson, Robert R.; Fiona R. Cross; Chris M. Carter (2006). „Geographic Variation in a Spider's Ability to Solve a Confinement Problem by Trial and Error”. International Journal of Comparative Psychology. 19: 282—296. Arhivirano iz originala 6. 4. 2012. g. Pristupljeno 8. 6. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Šanac na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шанац_(прва_линија_одбране)&oldid=27774171”