Šarengradska ada
Šarengradska ada je rečno ostrvo na Dunavu, koje je trenutno sporna teritorija između Srbije i Hrvatske.[1][2] Šarengradska ada je podeljena na dva dela. Jedan koji je prokopan, i koji sada predstavlja korito reke i drugi, koji je stari tok Dunava.[3] Ostrvo je u vreme SFRJ pripadalo SR Hrvatskoj, ali je nakon raspada Jugoslavije, Srbija odbila da prizna tu granicu. Ostrvo je prokopano 1892. godine, u vreme kada je ta teritorija, sa obe strane Dunava, pripadala Austrougarskoj, pa od tada Dunav u tom delu ima dva toka.[1] Reka je u 19. veku pravila veliki meandar kojim više nije moglo da se plovi, pa je Austrougarska prokopala kanal kojim je ispravila Dunav. Šarengradska ada se prostire na manje od 1.000 hektara između starog i novog Dunava.[2]
Hrvatska strana se poziva na zemljišne karte iz vremena Austrougarske, tvrdeći da je ostrvo tada pripadalo desnoj obali Dunava.[2] Međutim srpska strana smatra da je ta mapa irelevantna jer u to vreme Hrvatska nije postojala i naglašava da je prirodna granica između dve države reka i da je to slučaj i sa drugim međudržavnim granicama na Dunavu (između Nemačke i Austrije, Austrije i Slovačke, Slovačke i Mađarske, Rumunije i Srbije, Rumunije i Bugarske).[2] Međudržavna komisija od 2002. godine nije uspela da reši sporni deo granice na Dunavu između Srbije i Hrvatske. Komisija za 13 godina nije ni približila stavove, a od 2011. godine se nije ni sastajala. U poslednje vreme pominje se i mogućnost međunarodne arbitraže.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Čija je Šarengrdska Ada ?” RTS, 7. februar 2010.
- ^ a b v g d „Šarengradska ada sve bliža arbitraži” RTS, 2. avgust 2015.
- ^ „„Sporna granica na Dunavuː Na pecanje sa pasošem” N1, 11.03.2015.”. Arhivirano iz originala 07. 11. 2016. g. Pristupljeno 06. 11. 2016.