Miševi i pacovi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Muridae)

Miševi i pacovi
Vremenski raspon: rani miocen – današnjica[1]
Kućni miš, Mus musculus
Crni pacov
(Rattus rattus)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Rodentia
Natporodica: Muroidea
Porodica: Muridae
Illiger, 1811
Tipski rod
Mus
Linnaeus, 1758
Podfamilije

Miševi ili miševi i pacovi (lat. Muridae) je porodica koja uključuje veliki broj vrsta miševa i pacova.[2]

Najbrojnija je porodica sisara.[3] Obuhvata oko 140 rodova sa preko 650 vrsta prirodno rasprostranjenih u Starom svetu i Australiji, dok su pojedine vrste uvedene i na američke kontinente.[4] Ponekad se porodica posmatra u širem smislu, kada obuhvata sve mišolike glodare.

Ime Muridae potiče od latinskog mus (genitiv muris), što znači „miš”, pošto svi pravi miševi pripadaju porodici, a tipičniji miševi pripadaju rodu Mus.

Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]

Muridi se nalaze skoro svuda u svetu, iako mnoge podporodice imaju uži raspon. Muridi se ne nalaze na Antarktiku ili na mnogim okeanskim ostrvima. Iako nijedan od njih nije poreklom iz Amerike, nekoliko vrsta, posebno kućni miš i crni pacov, uvedeni su širom sveta. Muridi zauzimaju širok spektar ekosistema od tropskih šuma do tundre. Javljaju se fosoralne, drvene i poluvodene vrste murida, iako su većinom kopnene životinje.[5] Obimna lista niša ispunjenih muridima pomaže da se objasni njihovo relativno obilje.

Ishrana i zubi[uredi | uredi izvor]

Kod murida postoji širok spektar navika u ishrani, od biljojeda i svejeda do specijalista koji jedu isključivo kišne gliste, određene vrste gljiva ili vodene insekte.[5] Većina rodova konzumira biljnu materiju i male beskičmenjake, često čuvajući seme i drugu biljnu materiju za zimsku potrošnju. Muridi imaju šironatasne čeljusti (predačko svojstvo kod glodara) i prisutna je dijastema.[6] Muridima nedostaju očnjaci i pretkutnjaci. Generalno, nalaze se tri kutnjaka (iako ponekad samo jedan ili dva), a priroda kutnjaka varira u zavisnosti od roda i navika hranjenja.

Reprodukcija[uredi | uredi izvor]

Neki muridi su veoma društveni, dok su drugi usamljeni. Ženke obično proizvode nekoliko legla godišnje. U toplim krajevima, razmnožavanje se može odvijati tokom cele godine. Iako je životni vek većine rodova generalno manji od dve godine, muridi imaju visok reproduktivni potencijal i njihova populacija ima tendenciju da se brzo povećava, a zatim drastično opada kada su resursi hrane iscrpljeni. Ovo se često vidi u ciklusu od tri do četiri godine.[7]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Muridi su mali sisari, tipično dugi oko 10 cm (3,9 in) bez repa, ali u rasponu od 4,5 do 8 cm (1.8 do 3.1 in) kod afričkog pigmejskog miša do 48 cm (19 in) kod južnog džinovskog pacova sa vitkim repom. Oni obično imaju vitka tela sa ljuskastim repovima dužim od tela, i šiljate njuške sa istaknutim brkovima, ali sa velikim varijacijama u ovim opštim osobinama. Neki muridi imaju izdužene noge i stopala, što im omogućava da se kreću skakućućim pokretima, dok drugi imaju široka stopala i hvatajući rep kako bi poboljšali svoju sposobnost penjanja, a treći nemaju nijedno prilagođavanje. Oni su najčešće neke nijanse braon boje, iako mnogi imaju crne, sive ili bele oznake.[8]

Muridi uglavnom imaju odlična čula sluha i mirisa. Žive u širokom spektru staništa od šuma do travnjaka i planinskih lanaca. Brojne vrste, posebno gerbili, prilagođeni su pustinjskim uslovima i mogu dugo da prežive sa minimalnom količinom vode. Oni konzumiraju širok spektar hrane u zavisnosti od vrste, uz pomoć snažnih mišića vilice i grizućih sekutića koji rastu tokom života. Zubna formula murida je 1.0.0.1-31.0.0.1-3.

Muridi se često razmnožavaju, često stvarajući velika legla nekoliko puta godišnje. Obično rađaju između dvadeset i četrdeset dana nakon parenja, iako se to u velikoj meri razlikuje među vrstama. Mladi se obično rađaju slepi, bez dlake i bespomoćni, iako se dešavaju izuzeci, kao što je kod šiljastih miševa.[8]

Evolucija[uredi | uredi izvor]

Kao i kod mnogih drugih malih sisara, evolucija murida nije dobro poznata, jer je malo fosila preživelo. Verovatno su evoluirali od životinja sličnih hrčku u tropskoj Aziji u ranom miocenu, i tek su kasnije nastale vrste sposobne da prežive u hladnijim klimama. Oni su postali posebno uobičajene širom sveta tokom trenutne geološke epohe, kao rezultat povezivanja sa ljudskim migracijama.[9][10][11][12]

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Muridi su klasifikovani u pet potfamilija, oko 150 rodova i oko 834 vrste.[13]

Potporodice[14][uredi | uredi izvor]

U literaturi[uredi | uredi izvor]

Otisak koji prikazuje mačke i miševe iz nemačkog izdanja Ezopovih basni iz 1501.

Muridi se pojavljuju u književnosti, uključujući narodne priče i bajke. U Šarenom frulašu iz Hamelina, prepričavanoj u mnogim verzijama od 14. veka, uključujući i onu braće Grim, hvatač pacova namami gradske pacove u reku, ali gradonačelnik odbija da mu plati. U znak osvete, hvatač pacova namami svu decu iz grada, da se nikada ne vrate.[15] Miševi se pojavljuju u nekim malim knjigama Beatriks Poter, uključujući Priču o dva loša miša (1904), Priču o gospođi Titlmaus (1910), Priču o Džoniju gradskom-mišu (1918) i Krojaču iz Glostera (1903), koju je opisao J. R. R. Tolkien kao možda najbližu njegovoj ideji bajke, a ostalo su „basne o zverima“.[16] Među Ezopovim basnama su Mačka i miševi i Žaba i miš.[17] U prvom romanu Džejmsa Herberta, Pacovi, (1974), jednu skitnicu napada i živog pojede čopor džinovskih pacova; slede dalji napadi.[18]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Aghova, Tatiana; Kimura, Yuri; Bryja, Josef; Dobigny, Gauthier; Granjon, Laurent; Kergoat, Gael J. (2017). „Fossils know it best: using a new set of fossil calibrations to improve the temporal phylogenetic framework of murid rodents (Rodentia: Myomorpha: Muroidea: Muridae)” (PDF): 16. S2CID 38794026. doi:10.1101/180398. Pristupljeno 29. 8. 2018. 
  2. ^ „Prilog VII Strogo zaštićene divlje vrste na teritoriji Republike Srbije”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  3. ^ „Muridae”. Encyclopaedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  4. ^ Basic Biology (2015). „Rodents”. 
  5. ^ a b „ADW: Subfamilies of Muridae”. animaldiversity.org. Pristupljeno 2015-11-08. 
  6. ^ „Muridae (Old World mice and rats, gerbils, whistling rats, and relatives)”. Animal Diversity Web. Pristupljeno 2015-11-08. 
  7. ^ Nowak, Ronald M. (1999-04-07). Walker's Mammals of the World. JHU Press. ISBN 9780801857898. 
  8. ^ a b Berry, R. J.; Årgren, G. (1984), Macdonald, D., ur., The Encyclopedia of MammalsNeophodna slobodna registracija, New York: Facts on File, str. 658–663 & 674–677, ISBN 0-87196-871-1 
  9. ^ Savage, R. J. G.; Long, M. R. (1986), Mammal Evolution: an Illustrated Guide, New York: Facts on File, str. 124, ISBN 0-8160-1194-X 
  10. ^ Jansa, Sharon. A.; Weksler, Marcelo (2004), „Phylogeny of muroid rodents: relationships within and among major lineages as determined by IRBP gene sequences” (PDF), Molecular Phylogenetics and Evolution, 31 (1): 256—276, PMID 15019624, doi:10.1016/j.ympev.2003.07.002, Arhivirano iz originala (PDF) 2008-12-17. g. 
  11. ^ Michaux, Johan; Reyes, Aurelio; Catzeflis, François (1. 11. 2001), „Evolutionary history of the most speciose mammals: molecular phylogeny of muroid rodents”, Molecular Biology and Evolution, 18 (11): 2017—2031, ISSN 0737-4038, PMID 11606698, doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a003743 Slobodan pristup, Arhivirano iz originala 27. 11. 2005. g. 
  12. ^ Steppan, Scott; Adkins, Ronald; Anderson, Joel (2004), „Phylogeny and divergence-date estimates of rapid radiations in muroid rodents based on multiple nuclear genes” (PDF), Systematic Biology, 53 (4): 533—553, PMID 15371245, doi:10.1080/10635150490468701 
  13. ^ Burgin, C. J., Colella, J. P., Kahn, P. L. & Upham, N. S. How many species of mammals are there? J. Mammal. 99, 1–14 (2018)
  14. ^ Steppan, S. J. & Schenk, J. J. Muroid rodent phylogenetics: 900-Species tree reveals increasing diversification rates. PLoS One 12, e0183070 (2017)
  15. ^ Mieder, Wolfgang (2007). The Pied Piper: A Handbook. Greenwood. str. 71 and passim. ISBN 978-0-313-33464-1. [mrtva veza]
  16. ^ Tolkien, J. R. R. (2001). On Fairy-Stories. Tree and Leaf. HarperCollins. str. 16. ISBN 0-007-10504-5. 
  17. ^ Gibbs, Laura (2002—2008). „Aesopica”. MythFolklore.net. Pristupljeno 21. 6. 2014. 
  18. ^ Holland, Steve (21. 3. 2013). „James Herbert obituary”. The Guardian. Pristupljeno 21. 6. 2014. 

Reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Miševi i pacovi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мишеви_и_пацови&oldid=27681252”