Džon Kabot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Džon Kabot
Džon Kabot
Datum rođenja1450.
Mesto rođenjaĐenova[1]
Datum smrti1499.
Mesto smrtiEngleska

Džon Kabot (engl. John Cabot; oko 1450 — oko 1499), odnosno Đovani Kaboto (ital. Giovanni Caboto), kako mu je bilo pravo ime, bio je mletački moreplovac u engleskoj službi za koga se smatra da je bio jedan od prvih Evropljana koji su stupili na tlo Severne Amerike.[2]

Ime i poreklo[uredi | uredi izvor]

Bista Džona Kabota

Kabot je danas poznat kao Đovani Kaboto na italijanskom, Zuan Kaboto na venecijanskom, Žan Kabot na francuskom i Džon Kabot na engleskom. Ovo je bio rezultat nekada sveprisutne evropske tradicije nativizacije imena u lokalnim dokumentima, čega se često pridržavaju i same osobe. U Veneciji je Kabot potpisao svoje ime kao „Zuan Kaboto”, Zuan je oblik Jovana tipičan za Veneciju.[3] Ovaj oblik je nastavio da koristi u Engleskoj, barem među Italijanima. Njegov italijanski bankar u Londonu ga je nazvao 'Điovani', u jedinom poznatom dokumentu iz tog vremena koji je koristio ovu verziju njegovog imena.[4]

Kabot je rođen u Italiji, sin Đulija Kabota i njegove supruge. Imao je brata Pjera.[5] Gaeta (u provinciji Latina) i Kastiljone Čavareze (u Provinciji Đenova) su predloženi kao rodna mesta.[5][6] Glavni dokaz za Gaetu su zapisi o porodici Kaboto koja je tamo boravila do sredine 15. veka, ali je zapisi o njima presahli nakon 1443. godine.[7]

Pedro de Ajala, španski izaslanik i Kabotov savremenik u Londonu, opisao ga je u pismu španskoj kruni 1498. godine kao „još jednog Đenovljana poput Kolumba“.[8] Sin Džona Kabota, Sebastijan, rekao je da je njegov otac poreklom iz Đenove. Godine 1476, Kabot je postao građanin Venecijanske Republike, što je zahtevalo najmanje petnaest godina boravka u gradu; te je morao da živi u Veneciji najmanje od 1461.[9]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Džon Kabotova kuća u Veneciji

Kabot je možda rođen nešto ranije od 1450. godine, što je približni datum koji se najčešće navodi za njegovo rođenje.[10] Godine 1471, Kabot je primljen u versko bratstvo Skuola Grande di San Điovani Evangelista. Pošto je ovo bilo jedno od prestižnih gradskih bratstava, njegovo prihvatanje sugeriše da je već bio poštovan član zajednice.

Kada je 1476. stekao puno venecijansko državljanstvo, Kabot je imao pravo da se bavi pomorskom trgovinom, uključujući trgovinu u istočnom Mediteranu koja je bila izvor velikog dela bogatstva Venecije. Pretpostavlja se da je ušao u ovaj zanat ubrzo nakon toga. Jedan dokument iz 1483. govori o njegovoj prodaji roba na Kritu kojeg je stekao dok je bio na teritoriji egipatskog sultana, koja je tada činila većinu današnjeg Izraela, Sirije i Libana.[11] Ovo nije dovoljno da dokaže Kabotovu kasniju tvrdnju da je posetio Meku, što je rekao 1497. milanskom ambasadoru u Londonu.[12] U ovoj mediteranskoj trgovini, možda je stekao bolje znanje o poreklu istočnjačke robe kojom bi se bavio (kao što su začini i svila) nego većina Evropljana u to vreme.

„Zuan Kaboto“ (Džon Kabot) se pominje u raznim venecijanskim zapisima kasnih 1480-ih. Ovo ukazuje da je do 1484. godine bio oženjen Mateom i da je već imao više sinova.[13] Kabotovi sinovi su bili Ludoviko, Sebastijan i Sankto.[10] Venecijanski izvori sadrže reference da je Kabot bio uključen u izgradnju kuća u gradu. Možda se oslanjao na ovo iskustvo kada je kasnije tražio posao u Španiji kao građevinski inženjer.[14]

Kabotova putovanja po Evropi, 1488–95, nakon bekstva iz Venecije

Izgleda da je Kabot upao u finansijske probleme tokom kasnih 1480-ih i napustio Veneciju kao nesolventni dužnik do 5. novembra 1488. Preselio se u Valensiju, Španija, gde su njegovi poverioci pokušali da ga uhapse slanjem lettera di raccomandazione a giustizia („pismo preporuke pravoduđu“) vlastima.[15] Dok je bio u Valensiji, „Džon Kabot Montekalunja” (kako se on naziva u lokalnim dokumentima) predložio je planove za poboljšanje luke. Ovi predlozi su, međutim, odbijeni.[16] Početkom 1494. preselio se u Sevilju, gde je predložio, dobio je ugovor za izgradnju i pet meseci radio na izgradnji kamenog mosta preko reke Gvadalkivir. Od ovog projekta se odustalo odlukom Gradskog veća od 24. decembra 1494. godine.[17] Nakon ovoga izgleda da je Kabot tražio podršku u Sevilji i Lisabonu za ekspediciju na Atlantiku, pre nego što se preselio u London da traži finansiranje i političku podršku.[18] Verovatno je stigao u Englesku sredinom 1495. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Kaboto je rođen u Firenci, ali se preselio u Veneciju čije je građansko pravo stekao 28. marta 1478. godine. Zbog toga se obično i vodi kao mletački moreplovac. Pod zastavom Republike sv. Marka putovao je u Arabiju i tu je upućen u tadašnja geografska razmatranja da se do Ostrva začina može stići (imaginarnim) Severnim prolazom.

Sa svoja tri sina: Lodovikom, Sebastijanom i Sanktom, Kabot je 1490. otišao u Englesku i naselio se u luci Bristol koja mu je ostala dom do smrti. Nakon što je stigla vest o uspehu Kolumbovog putovanja iz 1492, Kabot je svoje usluge ponudio engleskom kralju Henriju VII Tjudoru. Moreplovac je svoje planove i izglede predočio engleskom monarhu, a ne italijanskim državicama iz kojih je došao.

Posle neuspešnog pokušaja iz 1496, Kabot je u maju 1497. isplovio iz luke Bristol na brodu Matija (engl. Matthew). Sama plovidba je prošla bez većih događaja, ali se Kabot posle jednomesečne plovidbe 24. juna iskrcao na istočnoj obali današnje Kanade. Iako mesto prvog iskrcavanja nije u potpunosti poznato, u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi je opšteprihvaćeno da je u pitanju zaliv Bonavista u Njufaundlendu. Pošto je video tragove naseljenih mesta, Kabot je istražio obalu i ucrtao je u prvu kartu severnoameričke obale od Nove Škotske do Njufaundlenda.[19]

Kabot je, slično Kolumbu, verovao da je stigao do severnoistočne obale Azije. Vratio se u Englesku 6. avgusta 1497. gde je njegovo putovanje ocenjeno kao uspešno. Planirao je novo putovanje koje je trebalo da rezultuje posetom Japanu i 3. februara 1498. je dobio pisana odobrenja za drugo putovanje. Kabot je iste godine isplovio za Njufaundlend sa pet brodova. Usput, jedan od brodova se vratio pošto je oštećen u oluji, dok se za ostalih četiri više nikada nije čulo.

Kabotova putovanja su predstavljala osnovu za kasnije engleske pretenzije na teritoriju buduće kolonije Kanade.[19]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Cabato”. Treccani Italy. Treccani Italy. 
  2. ^ Frederic C., Lane (1978). Storia di Venezia (na jeziku: italijanski). Turin: Einaudi. 
  3. ^ Edoardo Giuffrida, "New documents on Giovanni Caboto" in R. Mamoli Zorzi (ed.), Attraversare gli Oceani: Da Giovanni Caboto al Canada Multiculturale (Venice, 1999), 61. Juliana de Luna, Names from Sixteenth-Century Venice (2008).
  4. ^ "Cabot Project", Bristol Website
  5. ^ a b Skelton, R.A. (1979) [1966]. „Cabot, John”. Ur.: Brown, George Williams. Dictionary of Canadian Biography. I (1000–1700) (online izd.). University of Toronto Press. 
  6. ^ „Scheda Tecnica Documentario "Caboto": I Caboto E Il Nuovo Mondo” (PDF) (Saopštenje) (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 3. 6. 2008.  Technical Documentary "Caboto": I and Catalan origins have been proved to be without foundation.
  7. ^ Roberto Almagiá, Commemorazione di Sebastiano Caboto nel IV centenario della morte (Venice, 1958), pp. 37–38.
  8. ^ „Pedro de Ayala letter 1498 to the Spanish Crown”. The Smugglers' City. Department of Historical Studies, University of Bristol. Pristupljeno 20. 2. 2011. 
  9. ^ J.A. Williamson, The Cabot Voyages and Bristol Discovery Under Henry VII (Hakluyt Society, Second Series, No. 120, CUP, 1962), pp. 33–34.
  10. ^ a b „Catholic Encyclopedia "John & Sebastian Cabot"”. newadvent. 2007. Pristupljeno 17. 5. 2008. 
  11. ^ Giuffrida, "New documents on Giovanni Caboto" pp. 62–63
  12. ^ Primary Sources: "Raimondo de Raimondi de Soncino, Milanese Ambassador in England, to Ludovico Maria Sforza, Duke of Milan, 18 December 1497, The Smugglers' City, History Dept., University of Bristol
  13. ^ Williamson, The Cabot Voyages, pp. 93, 192–195
  14. ^ Giuffrida, "New documents on Giovanni Caboto," p. 69
  15. ^ M. F. Tiepolo, "Documenti Veneziani su Giovanni Caboto", Studi Veneziani, xv (1973), pp. 585–597
  16. ^ M. Balesteros-Gaibrois, "Juan Caboto en España: nueva luz sobre un problema viejo", Revista de Indias, iv (1943), 607–627
  17. ^ "John Cabot in Seville, 1494", The Smugglers' City, Dept. of History, University of Bristol
  18. ^ Evan T. Jones and Margaret M. Condon, Cabot and Bristol's Age of Discovery: The Bristol Discovery Voyages 1480–1508 (University of Bristol, Nov. 2016), pp. 23–27.
  19. ^ a b Mitchinson, John; Lloyd, John (07. 08. 2007). The Book of General Ignorance. Crown/Archetype. ISBN 978-0-307-40551-7. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

John Cabot na Vikimedijinoj ostavi.

Primarni izvori[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Кабот&oldid=27554006”