Батковић
Батковић | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Бијељина |
| Становништво | |
| — 2013. | 3.483 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 49′ 55″ С; 19° 12′ 41″ И / 44.831969° С; 19.211510° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 80-86 m |
| Површина | 39,05 km2 |
  Батковић Батковић на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 76312 |
| Позивни број | 055 |
Батковић је насељено мјесто у граду Бијељини, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 3.483 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја[уреди | уреди извор]
Стари Словени[уреди | уреди извор]
Локалитет Јазбине са траговима раних словенских насеља октривен је у Батковићу 1968. године, тачније у засеоку Клис. Локација насеља је уз поток Бистрик, што је типично за сва рана словенска насеља која су се налазила уз токове великих ријека или уз њихове притоке. Простор које насеље заузима, као и велики број боравишта (око 50), показује да оно спада у тип великих насеља типичних за Јужне Словене.[1]
Спорт[уреди | уреди извор]
Батковић је сједише ФК БСК Лединци.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Састав становништва – насељено мјесто Батковић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | 1961.[6] | |||
| Укупно | 2 566 (100,0%) | 3 478 (100,0%) | 3 769 (100,0%) | 3 841 (100,0%) | 3 811 (100,0%) | ||
| Срби | 2 544 (99,14%) | 3 250 (93,44%) | 3 476 (92,23%) | 3 815 (99,32%) | 3 797 (99,63%) | ||
| Остали | 11 (0,429%) | 155 (4,457%) | 142 (3,768%) | 13 (0,338%) | 7 (0,184%) | ||
| Хрвати | 10 (0,390%) | 9 (0,259%) | 5 (0,133%) | 7 (0,182%) | 3 (0,079%) | ||
| Бошњаци | 1 (0,039%) | 7 (0,201%)1 | 8 (0,212%)1 | 2 (0,052%)1 | – | ||
| Југословени | – | 57 (1,639%) | 136 (3,608%) | – | – | ||
| Македонци | – | – | 1 (0,027%) | – | – | ||
| Албанци | – | – | 1 (0,027%) | – | – | ||
| Мађари | – | – | – | 4 (0,104%) | 4 (0,105%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Станковић 2003, стр. 24
- ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. statistika.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 16/7/8)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 13. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 13. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 13. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 13. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1953.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 13. 1. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Станковић, Миленко (2003). Искуства градитеља: народно градитељство Западне Крајине у Републици Срспкој (крај 19. и почетак 20. вијека). Београд: Књижевна задруга.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сајт града Бијељине
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- „Батковић | МРАМОРЈЕ” (на језику: српски). 18. 7. 2009. Архивирано из оригинала 18. 04. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021.
