Živa(I) nitrat
| Živa(I) nitrat[1][2] | |
|---|---|
-nitrate.png) |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | Živin nitrat |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 10415-75-5, (anhidrid) [7782-86-7] (dihidrat) |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | Hg2(NO3)2 (anhydrous) Hg2(NO3)2·2H2O (dihydrate) |
| Molarna masa | 525,19 g/mol (anhidrat) 561,22 g/mol (dihidrat) |
| Agregatno stanje | Beli kristali (anhidrat) bezvojni kristali (dihidrat) |
| Gustina | ? g/cm3 (anhidrat) 4,8 g/cm3 (dihidrat) |
| Tačka topljenja |
? (anhidrat) |
| Rastvorljivost u vodi | neznatno rastvoran, reaktivan |
| Opasnost | |
| NFPA 704 |
 1
3
1
OX
|
| Srodna jedinjenja | |
| Drugi anjoni | Živa(I) fluorid Živa(I) hlorid Živa(I) bromid Živa(I) jodid |
| Drugi katjoni | Živa(II) nitrat |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Živa(I) nitrat je hemijsko jedinjenje sa formulom Hg2(NO3)2. Ono se koristi u pripremi drugih živa(I) jedinjenja, i poput drugih živinih jedinjenje je toksično.
Reakcije [уреди]
Živa(I) nitrat se formira kombinovanjem žive sa razblaženom azotnom kiselinom (koncentrovana azotna kiselina bi proizvela živa(II) nitrat). Živa(I) nitrat je redukujući agens koji se oksiduje u kontaktu sa vazduhom.
Rastvori živa(I) nitrata su kiseli usled spore reakcije sa vodom:
- Hg2(NO3)2 + H2O → Hg2(NO3)(OH) + HNO3
Hg2(NO3)(OH) formira žuti talog.
Ako se rastvor zagreje do ključanja ili izloži svetlosti, živa(I) nitrat podleže reakciji disproporcionacije proizvodeći elementarnu živu i živa(II) nitrat[2]:
- 2Hg2(NO3)2 → Hg + Hg(NO3)2
Reference [уреди]
- ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 ed.), Boca Raton, FL: CRC Press, pp. 4–45, ISBN 0-8493-0594-2
- ^ а б Patnaik, Pradyot (2003), Handbook of Inorganic Chemical Compounds, McGraw-Hill Professional, pp. 573, ISBN 0-07-049439-8, приступљено 20. 07. 2009.
|
|||||
