Жива(I) јодид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жива(I) јодид
IUPAC име
Други називи Живин(I) јодид
Идентификација
CAS регистарски број 15385-57-6 YesY
PubChem[1][2] 27243
ChemSpider[3] 21160367 YesY
EINECS број 239-409-6
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула Hg2I2
Моларна маса 654,99 g mol−1
Тачна маса 657,750188048 g mol−1
Агрегатно стање тамно жут
Мирис безмирисан
Густина 7,7 g Lm−1
Опасност
ЕУ-класификација Very Toxic T+ Dangerous for the Environment (Nature) N
EU-индекс 080-002-00-6
Р-ознаке R26/27/28, R33, R50/53
С-ознаке (S1/2), S13, S28, S45
Сродна једињења
Други анјони Жива(I) флуорид
Жива(I) бромид
Жива(I) хлорид

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Жива(I) јодид је неоргански метални јодид који се забележава формулом Hg2I2. Добија се директним мешањем јода и живе. Лако се може распасти на живу и жива(II) јодид.

Синтеза[уреди]

Жива(I) јодид се може припремити путем директног комбиновања живе и јода:

2 Hg + I2 → Hg2I2

Структура[уреди]

Попут других Hg(I) једињења која садрже линеарне X-Hg-Hg-X јединице, Hg2I2 садржи IHg2I јединице са дужином Hg-Hg везе од 272 pm (Hg-Hg у металима је 300 pm) и дужином Hg-I везе од 268 pm.[4] Свеукупна координација сваког атома Hg је октаедрална, јер поред два најближа суседа, четири друга атома јода су на удаљености од 351 pm.[4] Ово једињење се често формулише као Hg22+ 2I.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ а б Wells A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford Science Publications ISBN 0-19-855370-6
  5. ^ Cotton F. Albert, Wilkinson Geoffrey, Murillo Carlos A, Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]