Жива(I) хлорид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жива(I) хлорид
IUPAC име
Други називи Каломел
Живин(I) хлорид
Идентификација
CAS регистарски број 10112-91-1 YesY
PubChem[1][2] 24956
ChemSpider[3] 16740467 YesY
EINECS број 233-307-5
База података биолошки релевантних молекула 33050
RTECS OV8750000
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула Hg2Cl2
Моларна маса 472,09 g/mol
Агрегатно стање Бела чврста материја
Густина 7,150 g/cm3
Тачка топљења

525 °C (трострука тачка)

Тачка кључања

383 °C (сублимира)

Растворљивост у води 0,2 mg/100 mL
Растворљивост нераствориљив у етанолу, етрима
Индекс рефракције (nD) 1,973
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) ICSC 0984
ЕУ-класификација (Xn)
(N)
EU-индекс 080-003-00-1
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
 
Р-ознаке R22, R36/37/38, R50/53
С-ознаке (S2), S13, S24/25, S46, S60, S61
Тачка паљења незапаљив
Термохемија
Стандардна моларна ентропија So298 196 J·mol−1·K−1[4]
Сродна једињења
Други анјони Жива(I) флуорид
Жива(I) бромид
Жива(I) јодид
Други катјони Жива(II) хлорид

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Жива(I) хлорид је неоргански метални хлорид који се забележава формулом Hg2Cl2. Такође је знан као минерал каломел. Отрован је додуше мање од других хлорида. Настаје при редукцији живиних(II) једињења у води.[5][6]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 0-618-94690-X. 
  5. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  6. ^ Skoog, Douglas A., F. James Holler and Timothy A. Nieman (1998). Principles of Instrumental Analysis (5th ed.). Saunders College Pub.. стр. 253–271. ISBN 0-03-002078-6. 

Литература[уреди]

  • Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 0-618-94690-X. 
  • Skoog, Douglas A., F. James Holler and Timothy A. Nieman (1998). Principles of Instrumental Analysis (5th ed.). Saunders College Pub.. стр. 253–271. ISBN 0-03-002078-6. 

Спољашње везе[уреди]