Ђироламо Савонарола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђироламо Савонарола

Savonarola.jpg
Ђироламо Савонарола

Датум рођења: 21. септембар 1452.
Место рођења: Ферара
Датум смрти: 23. мај 1498.
Место смрти: Фиренца

Ђироламо Савонарола (итал. Girolamo Savonarola; Ферара, 21. септембар 1452Фиренца, 23. мај 1498) је био италијански доминикански монах, а једно кратко време и владар Фиренце. Познат је по верској реформацији, противренесансном деловању, спаљивању књига. Иако је остао до краја живота католик, понекад се сматра претечом Мартина Лутера. Због сукоба са папом спаљен је као јеретик.

Рани живот[уреди]

Још у младости био је преокупиран читањем Библије и Аристотела. Студирао је на универзитету у Ферари, где је изгледа дипломирао уметност. Антиклерикални став је показао већ са 20 година старости, када је написао песму о уништењу света. Почео је већ тада да развија морални став, па 1475. у својој песми, показује презир према римској курији, називајући је „лажном, поносном курвом“.

Постао је доминикански монах 1475. Уронио је у теолошка проучавања, најпре у Болоњи, па се после преместио и вратио у Болоњу, да би 1482. завршио у Фиренци. У то доба Савонарола је био јако лош говорник, тако да уопште није оставио никакав утисак, кад је 1487. напустио Фиренцу. Вратио се у Болоњу, где постаје магистар. У Фиренцу се врађа 1490. по молби грофа Пика дел Мирандоле.

Увиђа корумпираност цркве[уреди]

У то време католичка црква је била изузетно корумпирана и покварена. Папство је било препуно случајева личног неморала, а монаси су готово свуда продавали индулгенције, тј. опросте од грехова. Савонарола је био ожалошћен толиким греховима католичке цркве. Наставио је са проучавањима Библије и теолошких дела. Његова црква Св. Марка је била препуна света. Он је проповедао да хришћански живот значи бити добар, а не придржавати се претераних церемонија. Савонарола није желео да води рат са католичком црквом. Он је хтео да исправи неке грешке. Указивао је на неморал.

Пријашњи владар Фиренце и мецена многих ренесансних уметника Лоренцо Медичи био је пређашњи покровитељ и Савонароле. Лоренцо и његов син Пјеро Медичи постали су мета Савонаролиних проповеди.

Владар Фиренце[уреди]

Кад је свргнуо Медичије, Савонарола је постао владар Фиренце и успоставио је демократску републику, коју је описивао као „хришћанску и верску републику“. Једна од првих одлука је да содомија постане злочин кажњив смрћу. Главни непријатељи Савонароле су били војвода Милана и папа Александар VI. Папа је издао многе декрете против Савонароле, које је Савонарола игнорисао. Савонарола је био јако опасан за морално покварену цркву, јер је указивао на неморал, разврат и корупцију. Папа му је чак нудио место кардинала, само да престане са проповеда о неморалности.

Савонарола је 1497. организовао спаљивање свега што је било повезано са моралним слабљењем, а то су била огледала, козметика, паганске књиге, лепа одела, табеле за играње, радови неморалних песника. све је то спалио на тргу у Фиренци. Многа ренесансна дела из Фиренце су тада неповратно нестала, укључујући слике Сандра Ботичелија.

Након неког времена Фиренца се уморила од претераног моралног стезања, па се 4. маја 1497. скупине младих буне и отварају таверне и поново се јавно коцкају.

Спаљен на ломачи као јеретик[уреди]

Папа је предао Савонаролин случај доминиканцима, али они нису нашли да Савонарола говори било што погрешно. Папа је тражио начин да га утиша. Папа Александар VI га екскомуницира 13. маја 1497. године. Пошто се опирао екскомуникацији, ухваћен је и обешен је и спаљен на истом месту, где је палио књиге и неморалне ствари. Оптужен је за јерес, давање лажних пророчанстава и религиозне грешке. Медичи су поново владали Фиренцом.

Савонарола је желио да очисти цркву од неморала. У 20. веку створен је покрет, посебно међу доминиканцима, да Савонарола постане светац. Језуити су били главни противници ове идеје.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ђироламо Савонарола