Јежево (Грчка)
| Јежево Δάφνη (раније: Έζιοβα) | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Средишња Македонија |
| Округ | Сер |
| Општина | Општина |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 158 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 51′ 23″ С; 23° 39′ 13″ И / 40.856456° С; 23.653631° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 340 m |
  Јежево Јежево на карти Грчке | |
Јежево (грч. Δάφνη; све до 1927. године: Έζιοβα) је село у североисточној Грчкој. Налази се у Општини Висалтија, која припада Округу Сер у грчкој покрајини Средишњој Македонији. Током позног средњег века Јежево је било утврђено место и седиште Јежевске епархије. Првобитно се налазило под византијском влашћу, а потом су га за време владавине Стефана Душана (1331-1355) освојили Срби (око 1345. године). За време владавине цара Уроша (1355-1371), јежевско подручје је било део Серске области којом је владао деспот Угљеша. Након успостављања османске власти крајем 14. века, место је задржало значај. Турски султан Мехмед II је 1459. године поклонио Јежево својој помајци, бившој султанији Мари Бранковић, ћерки српског деспота Ђурђа Бранковића. Место је остало у Марином поседу до краја њеног живота, а преминула је 1487. године, управо у Јежеву. Након ослобођења (1912-1913) место је прикључено Краљевини Грчкој. Почевши од 1927. године, у употребу је уведен и нови грчки облик назива, који гласи Дафни (грч. Δάφνη).[1][2][3][4][5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Шкриванић 1961, стр. 1-15.
- ^ Острогорски 1965, стр. 52, 106.
- ^ Живојиновић 1967, стр. 197-249.
- ^ Ферјанчић 1994, стр. 2, 97.
- ^ Поповић 2014, стр. 184-206.
Литература[уреди | уреди извор]
- Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт.
- Живојиновић, Мирјана (1967). „Судство у грчким областима Српског царства”. Зборник радова Византолошког института. 10: 197—249.
- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Поповић, Михаило Ст. (2014). Мара Бранковић: Жена између хришћанског и исламског културног круга у 15. веку. Нови Сад: Академска књига.
- Ферјанчић, Божидар (1974). Византијски и српски Сер у XIV столећу. Београд: САНУ.
- Fotić, Aleksandar (2000). „Despina Mara Branković and Chilandar: Between the Desired and the Possible”. Осам векова Хиландара: Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура. Београд: САНУ. стр. 93—100.
- Шкриванић, Гавро А. (1961). „О јужним и југоисточним границама српске државе за време цара Душана и после његове смрти”. Историјски часопис. 11 (1960): 1—15.
