Периферија Средишња Македонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Македонија.
Периферија Средишња Македонија
Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας
Положај Периферије Средишња Македонија у Грчкој
 
Седиште Солун
Окрузи Иматија
Килкис
Пела
Пијерија
Сер
Солун
Халкидики
Становништво 1.954.582 (2010.)
Површина 18.811 km²
Густина насељености 103,91 становника/km²
Веб страница www.rcm.gr

Периферија Средишња Македонија (грч. Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας / Peripheria Kentrikis Makedonias) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на северу земље и обухвата средишњи део Егејске Македоније. Управно седиште периферије и њен највећи град је Солун, други по важности град у Грчкој.

Периферија Средишња Македонија је по броју становника и по важности друга у земљи, одмах после Периферије Атике са главним градом Атином.

Положај и управна подела периферије[уреди]

Положај: Периферија Средишња Македонија се граничи се са:

Подела периферије Средишње Македоније на округе и општине

Подела: Периферија је подијељена на 7 округа:

  1. Иматија
  2. Килкис
  3. Пела
  4. Пијерија
  5. Сер
  6. Солун
  7. Халкидики

Даља подела на општине изгледа према таблици:

Природни услови[уреди]

Солун, управно седиште периферије Средишње Македоније
Пела, престоница древне Македоније
Халкидики, „бисер“ туризма северног Егеја

Рељеф: Средишња Македонија је природно мешовита област, која покрива површину 18.811 km² на северу Грчке. Средишња Македонија је заштићена планинским венцем Вермиона, са севера планинама Кајмакчалан и Ниџе, на североистоку планина Беласица, а на југоистоку се издиже високи Олимп. Поред тога, Халкидики, а посебно Света гора имају планински карактер. У средишњем делу се налази равница, Солунско поље (0-200 м н.в.), њен најнасељенији и привредно најнапреднији део, тј. „жила куцавица“ покрајине. Јужни део је изразито приморски, посебно полуострво Халкидики, који својом дугом, разуђеном обалом излази на Егејско море.

Клима: У приобалном делу (Халкидики, Солун, Пијерија) клима је изразито средоземна, даље од мора она прелази у прелазни облик, да би на планинама и вишим деловима постала умерено континентална клима.

Воде: Покрајина Средишња Македонија дугом обалом излази на северозападни и северни обод Егејског мора. Оно у оквиру покрајине ствара два залива, Солунски и Орфански. Од река најважнији су Вардар и Струма, који у покрајини својим доњим токовима творе приобалне равнице, које су плодно и добро насељене. У североисточном делу постоји природно језеро, Дојранско језеро, на државној граници са Македонијом.

Историја[уреди]

Погледати: Егејска Македонија

Становништво[уреди]

У периферији Средишња Македонија живи близу 2 милиона становника (процена 2010. године). Густина насељености је знатна (преко 100 ст./км²), што је више од државног просека (око 80 ст./км²). Последњих година број становника расте. Средишњи, нижи делови јужни, приморски делови су много боље насељени од планинских делова по ободу.

Највећи број становника чине етнички Грци, али има и Влаха и Македонаца на северу. Последњих деценија значајан део мањина је погрчен. Највећи део Грка води порекло од пребеглица из Мале Азије.

Привреда[уреди]

Са привредног становишта Средишња Македонија је привредно развијена област за ниво Грчке. У свему предњачи Солун, који је важно индустријско и трговачко средиште, а његова лука је једна од најважнијих на Балкану. Остатак покрајине је махом са лаком индустријом (посебно прехрамбена индустрија).

Због повољних природних услова, земљорадња је развијена у долинама и равницама. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина), али и житарице.

Туризам ј последњих деценија постао веома важна привредна грана, посебно у приморју (Халкидики, Катерини). Важно туристичко одредиште је и град Солун са својом богатом културном и историјском заоставштином.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Периферија Средишња Македонија