Јерг Хајдер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јерг Хајдер

Јерг Хајдер 2007.
Јерг Хајдер 2007.

Биографија
Датум рођења 26. јануар 1950.
Место рођења Бад Гојзерн (Аустрија)
Датум смрти 11. октобар 2008.
Место смрти Клагенфурт (Аустрија)

Јерг Хајдер (нем. Jörg Haider; Бад Гојзерн, 26. јануар 1950Клагенфурт, 11. октобар 2008) је био аустријски политичар, припадник 2005. основане партије Савез за будућност Аустрије (BZÖ), једне фракције Слободарске партије Аустрије (FPÖ) којој је до тада припадао. Хајдер је од 1979. био члан парламента Аустрије, а од 1986. предсједавајући Слободарске партије Аустрије. Године 1989. га је корушки парламент, по први пут изабрао за гувернера (нем. Landeshauptmann) гдје је остао до 1991. године. Године 1999. као и 2004. поново је постао гувернер исте аустријске покрајине.

Младост и образовање[уреди]

Јерг Хајдер је одрастао у породици у којој су идеје национал-социјализма биле високо цијењене. Оба родитеља су били чланови НСДАП-а, али су на крају другог свјетског рата, након истраге, проглашени као „мање инволвирани“ и поштени на слободу. Хајдер је основну школу похађао у родном мјесту између 1956. и 1960, а гимназију у Бад Ишлу до 1968. године, гдје је био члан ђачког удружења „Албија“. После матуре је добровољно служио војску гдје добија чин водника (у аустријској војсци под називом нем. Wachtmeister).

Следећих година, све до 1973. Хајдер студира право и политичке науке на бечком универзитету, гдје и докторира право. После тога је активан на том универзитету, као асистент на институту за политичке науке и управно право код проф. др Гинтера Винклера.

Политичка каријера[уреди]

Преглед[уреди]

Хајдер је за вријеме своје политичке каријере боравио на више функција унутар Слободарске партије Аустрије (FPÖ), између осталих и 14 година као предсједник партије. Под његовим вођством је популарност партије код становништва стално расла. Највећу популарност је Слободарска партија Аустрије постигла 1999. године на парламентарним изборима, када је постала најјача политичка снага у Корушкој. Одговоран је и за највећи губитак гласова једне партије; и то на парламентарним изборима 2002. године (губитак преко двије трећине гласова). Његова политика је временом водила до многих контроверзних ситуација на политичкој сцени Аустрије и довела је до масовног одлива чланства сопствене партије.

Политичка каријера
1966 1. мјесто на такмичењу оратора ђачких и студентске организација
19711975 Омладински функционер при подмладку слободарске партије
19712005 Члан председништва партије (FPÖ)
1976 Прелаз у (FPÖ) Корушке, партијски секретар (FPÖ) Корушке
19761983 Партијски секретар (FPÖ) Корушке
19791983 Као најмлађи парламентарац улаз у аустријски парламент
1982 - 13. мај 1983. Главни уредник „Корушких вијести"
19861989 Делегат у аустријском парламенту
19831998 Предсједник партије (FPÖ) Корушке
19921999 Делегат у аустријском парламенту, предсједавајући партијског клуба (FPÖ)
19862000 Предсједник партије (FPÖ) Аустрије
30. мај 198921. јун 1991. Премијер Корушке
19911999 Вицепремијер Корушке
18. април 1999. Гувернер Корушке
2000 Учешће FPÖ у владајућој коалицији Аустрије, Хајдер даје оставку на предједништво у партији
март 2004 Гувернер Корушке
2005 Одвајање групе Савез за будућност Аустрије од FPÖ. Предједник Јерг Хајдер. Изборни неуспјех.

Јерг Хајдер је погинуо у саобраћајној несрећи надомак Клагенфурта 11. октобра 2008.[1] Био је ожењен; имао је двије кћерке.

Публикације[уреди]

  • Friede durch Sicherheit Freiheitliches Bildungswerk, Wien, 1992
  • Europa der Regionen Stocker, Graz: ISBN 3-7020-0676-1, 1993 (Umberto Bossi, Joze Pucnik, Jörg Haider)
  • Die Freiheit, die ich meine Ullstein Verlag GmbH, Frankfurt/Main - Berlin, 1993
  • The Freedom I Mean Swan Books, New York 12567, Juli 1995
  • Befreite Zukunft jenseits von links und rechts Ibera Verlag/European University Press GmbH, Wien, 1997
  • Zu Gast bei Saddam - Im Reich des Bösen Ibera Verlag/European University Press GmbH, Wien, 2003
  • Bewegung Ibera Verlag: ISBN 3-85052-174-5, 2004

Референце[уреди]

  1. ^ Austria's Haider dies in accident. (Хајдер из Аустрије погинуо у незгоди.) BBC, 11. 10. 2008., Приступљено 11. 08. 2008.

Литература[уреди]

  • Alfred Worm: Ein Streitgespräch mit Jörg Haider, Wien, 2005, ISBN 380007107
  • Michael Jungwirth: Von Haider bis Le Pen - Europas Rechtspopulisten. Styria, 2002. ISBN 3-222-12999-1
  • Vida Obid, Mirko Messner, Andrej Leben: Haiders Exerzierfeld. Promedia, 2002. ISBN 3-85371-174-X
  • Christa Zöchling: Haider. Licht und Schatten einer Karriere., Wien 1999 ISBN 3-85485-025-5
  • Melanie A. Sully: The Haider phenomenon, East European Monographs - Columbia University Press New York 1997 ISBN 0-88033-381-2
  • Brigitte Bailer-Galanda, Wolfgang Neugebauer: Haider und die Freiheitlichen in Österreich, Berlin 1997 ISBN 3-88520-638-2
  • Herbert Schui (u.a.): Wollt ihr den totalen Markt?, Knaur FACTS 1997 ISBN 3-426-80083-7
  • Brigitte Bailer-Galanda, Wolfgang Neugebauer: Handbuch des österreichischen Rechtsextremismus, Wien 1996 ISBN 3-216-30099-4
  • Gudmund Tributsch: Schlagwort Haider, Wien 1994 ISBN 3-85439-137-4 (Haiders Sprüche in chronolog. Auflistung)
  • Brigitte Bailer-Galanda: Haider wörtlich - Führer in die Dritte Republik, Wien 1995 ISBN 3-85409-253-9
  • Hans-Henning Scharsach: Haiders Kampf, Wien 1992. ISBN 3-7015-0285-4 (beschreibt Haiders Ideologie)
  • Oliver Minich: Die Freiheitliche Partei Österreichs als Oppositionspartei in der Ära Haider - Strategie, Programmatik und innere Struktur, Blieskastel 2003. ISBN 3-935731-43-4
  • Walter Ötsch: Haider light. Handbuch für Demagogie. Wien 2000. ISBN 3-7076-0047-5
  • Klaus Ottomeyer: Die Haider-Show. Zur Psychopolitik der FPÖ. Klagenfurt 2000. ISBN 3-85435-337-5

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јерг Хајдер