Јохан Хевелије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јохан Хевелије

Јохан Хевелије, немачко-пољски астроном
Јохан Хевелије, немачко-пољски астроном

Општи подаци
Датум рођења 28. јануар 1611.
Место рођења Гдањск (Пољско-литванска унија)
Датум смрти 28. јануар 1687.
Место смрти Гдањск (Пољско-литванска унија)
Рад
Поље астрономија, градња астрономских инструмената
Школа Правни факултет Универзитета у Лајдену
Познат по каталогизацији звезда и креирању сазвежђа јужне хемисфере

Јохан Хевелије (лат. Johannes Hevelius, пољ. Jan Hewelcke; Гдањск, 28. јануар 1611Гдањск, 28. јануар 1687) је био астроном и произвођач инструмената. Мада је рођен и готово цео свој живот проживео у Померанском војводству у оквиру Државне заједнице Пољске и Литваније, Хевелије је по рођењу и образовању био Немац, због чега га и Немци и Пољаци сматрају својим научником.[1][2]

Биографија[уреди]

Хевелије се школовао у Гдањску, да би 1630. завршио права на Универзитету у Лајдену. Путовао је по свету боравивши у Лондону (1631) и Паризу (1632—1634). На путовању се упознао са радом Тиха Брахеа. По повратку у Гдањск 1634. године постао је члан гилде пивара, а следеће године се оженио Катарином Ребешке, богатом комшиницом (њени родитељи су били власници две куће до куће Хевелијуса).[3]

Укључен и у локалне послове, Хевелије се од 1639. окреће астрономији као својој основној окупацији. Изградио је у својој кући опсерваторију 1641, која је укључивала и телескоп без тубуса жижне даљине 50 m који је сам конструисао (по Брахеовим идејама).[1] Опсерваторију је назвао Sternenburg или Stellaburgum и у своје време је била најбоља опсерваторија у свету, док није уништена у пожару 1679.[2] Након Катаринине смрти, оженио се по други пут 1663. године. Његова супруга, Елизабета, била је и његова сарадница у посматрањима.[4]

Хевелије је умро у Гдањску напунивши 76 година, 28. јануар 1687.[1]

Рад[уреди]

Јохан Хевелије представља свој каталог са новим сазвежђима

Јохан Хевелије је отац селенографије (географија Месеца) објавивши прво дело које се детаљно бавило описом Месечеве површине — Selenographia1647. године. Хевелије је тамне површине на Месецу назвао морима, што је термин који се и данас користи. Приликом картографисања Месеца, открио је појаву либрације.[1]

Открио је 4 комете1652, 1661, 1672. и 1677. године, и претпоставио да се оне крећу око Сунца параболичним путањама (данас знамо да се комете крећу или елиптичним или хиперболичним путањама, док је парабола гранични сличај ове две класе). Кометама је посветио дела Prodromus cometicus (1665) и Cometographia (1668).[1][4]

Дело Machina coelestis (1673) је посвећено астономским инструметима.[1][2]

Након Хевелијеве смрти, Елизабета је објавила његов каталог звезда, Prodromus astronomiae, и пратећи атлас звезда, Firmamentum Sobiescianum, у којима је Хевелије увео нова сазвежђа:

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ „Johannes Hevelius“. Soylent Communications Приступљено 15. 10. 2012.. 
  2. ^ а б в Paul Murdin, ed. (2001) (на ((en))). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. стр. 1690. ISBN 0-7503-0440-5. 
  3. ^ Westfall, Richard S. (1995.). „Hevelius, Johannes“. The Galileo Project Приступљено 15. 10. 2012.. 
  4. ^ а б Patrick Moore, ed. (2002). Philip's Astronomy Encyclopaedia. London: Philip's. ISBN 0-540-07863-8. 

Литература[уреди]

  • Paul Murdin, ed. (2001) (на ((en))). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. стр. 1690. ISBN 0-7503-0440-5. 
  • Patrick Moore, ed. (2002). Philip's Astronomy Encyclopaedia. London: Philip's. ISBN 0-540-07863-8. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јохан Хевелије