Комета

Из Википедија

Комета jе небеско тело које се налази у путањи око Сунца. Комете се састоје од прашине, смрзнутих гасова, камена и леда. Орбите комета се стално мењају: оригинално су биле у спољном сунчевом систему и склоне су поремећивању приликом блиских пролазака поред главних планета. Неке од њих скрећу према Сунцу и испаравају, док неке бивају заувек избачене из њега.

Комете се обично уочавају видљиво или фотографски уз помоћ широкоугаоних телескопа или других видова увеличавања (на пример двогледа). Међутим, чак и без оптичке опреме jе лако уочити комету која jе у близини Сунца. Реч “комета” jе настала од латинске речи cometes. Од грчке речи komē, која значи “коса на глави”, Аристотел jе први извео comētēs да опише комете као “звезде са косом.” Астрономски симбол за комете jе диск са репом.

[уреди] Физичке карактеристике

За комете са дугачким периодом се верује да потичу из формације познате као Ортов облак (названом по астроному који jе претпоставио његово постојање). Њима понекад гравитационе силе приближе орбиту Сунцу. Према једној теорији, како се комета приближава Сунцу, сунчево зрачење узрокује да се део спољњег дела комете, састављеног од леда и гасова, топи и испарава али то није доказано.

Млазови прашине и гаса ослобођени на тај начин формирају велику али ретку атмосферу око комете (звану кома), а Сунчево зрачење и соларни ветрови праве од њега карактеристични реп који jе видљив на небу и увек jе окренут супротно од Сунца. Гасови и прашина такође формирају и свој реп, који остаје у кометиној орбити у облику закривљеног репа. Док jе тело комете (језгро) обично мањег пречника од 50 км, кома може достићи и већа од Сунца, док реп комете може бити дужи и од једне астрономске јединице (150 милиона км).

Оба репа комете бивају осветљена Сунцем и могу бити видљива са Земље када комета прође кроз унутрашњи сунчев систем. Највећи број комета jе превише слабог сјаја да би се видела без помоћи телескопа, али неколико њих сваке деценије буде довољно светао да би се виделе голим оком. Пре проналаска телескопа изгледало jе да се комете појављују ниоткуда и нестају из вида. Обично су сматране лошим знацима смрти краљева и племића, или назнакама скорих катастрофа. Из античких извора jе познато да су биле примећиване миленијумима.

Језгра комета су медју најтамнијим познатим објектима у сунчевом систему. На пример, језгро Халејеве комете одбија око 4% светла које падне на њу. Са друге стране, рецимо, асфалт одбија 7% светла које падне на њега. 1996. године се открило да комете емитују X-зраке, што jе било изненађујуће јер тако нешто није било предвиђено раније. Верује се да X-зраци на кометама настају услед интеракције између комете и соларног ветра: када високо наелектрисани јони лете кроз кометину атмосферу, сударају се са атомима и молекулима из комете. Приликом ових судара јони ће апсорбовати један или више електрона што доводи до емитовања X-зрака и ултраљубичастог зрачења.

[уреди] Орбиталне карактеристике

Комете се деле по периодима орбитирања. Комете кратког периода, такође зване периодичне комете, имају период орбитирања краћи од 200 година, комете дугог периода имају дуже периоде али остају гравитационо везане за Сунце, док комете из астероидског појаса орбитирају унутар астероидског појаса. Комете које се појављују једанпут имају параболичне или хиперболичне орбите због чега трајно напуштају сунчев систем када једном прођу поред Сунца.

[уреди] Именовање комета

Комете су добијале имена на различите начине током последња два века. Пре него што jе усвојена икаква конвенција о именовању, пре раног двадесетог века, већина комета jе називана по години у којој се појавила, понекад уз додатне придеве за нарочито светле комете: “Велика комета из 1680”, “Велика септембарска комета из 1882”, “Дневна комета из 1910”. Након што jе Едмунд Халеj доказао да jе комета из 1531, 1607 и 1682 заправо једна иста комета и предвидео њен повратак 1759., та комета jе постала позната као Халејева комета. Слично томе, и следеће две периодичне комете су назване према астрономима који су им израчунали орбите а не онима који су jе пронашли. Касније су периодичне комете називане по њиховим проналазачима, док су се комете које се појављују једном још увек називале према годинама њиховог појављивања.

Од раног двадесетог века, па све до данас задржао се обичај именовања комета по астрономима који су их пронашли. Пошто се скоријих година комете откривају од стране инструмената које контролише велика група људи, дешава се да се комете називају по инструменту којим су откривене; на пример, комета ИРАС-Араки-Алкок jе независно откривена од стране ИРАС сателита и астронома аматера Аракија и Алкока. У прошлости, када су исте особе откривале више различитих комета, њихова имена су разликована додавањем редног броја имену астронома (али само за периодичне комете).

Због великог броја комета која се откривају овај систем jе постао непрактичан, и зато jе Међународно друштво астронома направило нови систем именовања. Данас се комете означавају годином проналажења праћеном словом које означава полу-месец проналажења и бројем који означава редни број (систем сличан ономе који се користи за астероиде), тако да би, на пример, четврта комета пронађена у другој половини Фебруара 2006те године била означена “2006 Д4”. Такође се додају и префикси који означавају тип комете, П за периодичне, Ц за непериодичне, X (икс) за комете којима не може да се израчуна путања (најчешће историјске комете), Д за комете које су изгубљене или А за објекте који су грешком названи кометама. Такође, после другог појављивања периодичних комета, оне се означавају бројем који показује редни број њиховог проналажења. По том систему, Халејева комета има ознаку “1П/1682 Q1”.