Хипербола
Из Википедије, слободне енциклопедије
- За стилску фигуру, погледајте Хипербола (књижевност)
Хипербола (старогрч. ύπερβολή, претеривање) у математици је алгебарска крива другог реда у равни, дата следећом једначином:
. Састоји се из два симетрична дела, има два фокуса и две асимптоте дате једначином
. Тачка пресека асимптота представља центар симетрије хиперболе.
Хипербола, заједно са параболом и елипсом, представља три типа конусних пресека. Конусни пресеци се добијају у пресеку равни са конусном површином (конусна површина се протеже у оба правца).
[уреди] Једначине хиперболе
Параметарска једначине хиперболе је: 
У Декартовом координатном систему, хипербола се описује једначином:
[уреди] Особине
Постоје две важне особине фокуса хиперболе F1,F2:
- За сваку тачку хиперболе Р, важи (d је растојање):

Ово својство омогућава и следећу дефиницију хиперболе: Геометријско место тачака у равни, за које је апсолутна вредност разлике растојања од било које тачке до две фиксне тачке у истој равни (два фокуса), константна. - Тангента на сваку тачку хиперболе Р представља бисектрису
.
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:


