Џон Пим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џон Пим

John Pym.jpg
Џон Пим

Датум рођења: 1584.
Место рођења: Канингтон
Датум смрти: 8. децембар 1643.
Место смрти: Лондон

Џон Пим (енгл. John Pym; 1584 - 8. децембар 1643) био је енглески пуритански вођа Доњег дома против краља Чарлса I за време Дугог парламента и креатор услова победе Парламента у Енглеском грађанском рату.[1]

Биографија[уреди]

Рани живот[уреди]

Пим је рођен у Бримору, у Самерсету, где је његова фамилија живела још од 13. векa. Отац Александар му је умро кад је Џон имао само неколико месеци, а мајка Филипа му се преудала након неколико година за Антонија Рауса. Пим је почео школовање 1599. на Оксфорду, на Пемброук колеџу, студирајући право. 1602. године је позван у Почасно друштво Средњег замка, познатије само као Средњи замак, један од четири судских пансиона која су имала ексклузивно право да своје чланове уврсте у енглеску адвокатску комору као адвокате. Иако је ушао у то друштво, Пим није никад позван у комору.

Године 1614. се оженио Аном Хук, ћерком физичара и секретара Краљевског друштва у Лондону, Робертом Хуком. Овај брак је утицао на развој Пимовог снажног пуританизма и његов жесток став против католицизма и арминијанизма, а омогућио му је и да уђе у Раусов кружок, који је заступао овакве друштвене и политичке ставове.

Поред управљања својим поседима у Самерсету, Пим је добио посао у државној благајни као пријемник Краљевих прихода за Хемпшир, Вилшир и Глостершир.

Политичка опозиција[уреди]

Под утицајем бедфордског грофа, почео је да се бави политиком. 1614. године је ушао у Парламент и прикључио се Сељачкој партији. Године 1626. је организовао опозив Џорџа Вилерса, првог војводе од Бакингема, због оптужби за корупцију и финансијске малверзације.

Пимова политичка каријера почела када је, под покровитељством четвртог грофа од Бедфорда, изабран је за посланика за Цалне у Вилтширу за време владавине Џејмса I. Већ 1625, он је изабран за Тавистока у Девону, који је заступљен у прва три парламената од владавине Чарлса I. Он је настао као отворени непријатељ римокатолика и чврсти присталица оних који су се противили краљевој произвољној употреби својих овлашћења. Пим је такође и активно захтевао да се опозове војвода од Бакингама (Duke of Buckingham) 1625. и 1626, а подржао је и петицију права 1628.

Године 1628. био је водећи заговорник Петиције о праву, Декларације грађанских слобода, коју је подржао Парламент, а 1641. убедио је Парламент да донесе закон о погубљењу без суђења, проглашавајући Томаса Страфорда и Вилијама Лода кривим за издају.[2]

Он је објавио велику Представку, документ који је осудио владавину Чарлса I када је покушао да ухапси Пима и још четири посланика. Криза између краља и Парламента се продубила и 1642. године је дошло до избијања Енглеског грађанског рата. После избијања грађанског рата, Пим је укључен у решавање финансијских питања на страни Парламента као председник Комитета за безбедност од 4. јула 1642. Склопио је савез са Шкотском, који је по историјским изворима познат као свечани савет и повеља, обећавајући шкотским презбетеријанцима новац и верске реформе, а заузврат је тражио војну помоћ Парламентарцима. Новчана и војна помоћ Конвента и презбетеријанаца обезбедила је чврсте основе за победу Парламента 1645, пошто су њихови тако ојачани ресурси били далеко већи од оног што су поседовали Ројалисти.[1]

Претпоставља се да је Џон Пим умро од рака. Преминуо је 8. децембра 1643. и сахрањен је у Вестминстерској опатији. Након рестаурације Монархије, његови постхумни остаци су ексхумирани, опљачкани и, коначно, поново сахрањени у заједничку јаму.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Илустрована историја света, Младенска књига, Београд, 2006.