8. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
8. децембар (8.12.) је 342. дан године по грегоријанском календару (343. у преступној години). До краја године има још 23 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 8. децембар
- 1854. — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице.
- 1863. — Британски боксер Том Кинг постао први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном.
- 1925. — Објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца.
- 1941. — САД и Велика Британија објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбуру на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле рат САД.
-
- — Почетак интернирања београдских Јевреја у новоосновани логор Сајмиште.
- 1949. — Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван.
- 1954. — Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик. Закључено да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма, ћирилица и латиница, равноправна и да језик има заједнички правопис.
- 1966. — Споразум о забрани нуклеарног оружја у космосу потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД.
- 1966. — Приликом хаварије грчког трајекта „Хераклион“, који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинула 234 путника и члана посаде.
- 1974. — Грци на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије.
- 1980. — У Њујорку убијен бивши члан групе „Битлс“ Џон Ленон. Убио га ментално поремећен обожавалац Марк Дејвид Чепмен, касније осуђен на доживотни затвор.
- 1991. — Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР.
- 1995. — У Лондону почела дводневна Конференција на којој је, уместо женевске Мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду Конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни.
- 2000. — У Отави одржан први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности.
- 2002. — Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17 одсто. Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66 одсто.
Рођења[уреди]
- 1542. — Мери Стјуарт, шкотска краљица. († 1587).
- 1626. — Кристина Аугуста, шведска краљица. († 1689).
- 1821. — Јосип Руњанин, хрватски композитор. († 1878).
- 1822. — Јаков Игњатовић, српски писац. († 1889).
- 1832. — Бјернстјерне Мартинијус Бјернсон, норвешки писац. († 1910).
- 1865. — Жан Сибелијус, фински композитор. († 1957).
- 1886. — Дијего Ривера, мексички муралиста. († 1957).
- 1926. — Стево Жигон, српски глумац и режисер († 2005).
- 1943. — Џим Морисон, певач, вођа група "Doorsa". († 1971).
- 1953. — Ким Бејсингер, америчка филмска глумица.
- 1955. — Миленко Заблаћански, глумац. († 2008).
- 1975. — Силвија Ердељи је српска стонотенисерка
- 1980. — Мухамед Ал-Шалуб, фудбалер Саудијске Арабије.
Смрти[уреди]
- 899. — Арнулф Корушки, краљ Немачке и цар Светог римског царства. (*850.)
- 1638. — Иван Гундулић, дубровачки барокни песник.
- 1864. — Џорџ Бул, математичар и филозоф
- 1978. — Голда Меир, израелска државница, прва жена премијер Израела.
- 1980. — Џон Ленон, енглески музичар, оснивач групе Битлси.
- 2000. — Милић од Мачве je био један од најпознатијих српских сликара XX века.
- 2001. — Елизабет Снајдер Холбертон, један од пионира рачунарског програмирања.
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква данас прославља
- Свети свештеномученик Климент (Оданије Ваведења)