Наводњавање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Наводњавање

Наводњавање представља хидротехничку меру за побољшање физичких особина земљишта додавањем воде, како би се постигла оптимална влага за време вегетације и тако постигао оптималан принос. Наводњавање се спроводи током једног дела вегетације или током целог вегетацијског периода. Вода се користи из водених токова, вештачких језера, извора или из пречишћених отпадних вода. Према начину претварања тока воде у капиларну воду у земљишту, постоје три методе наводњавања: површинско, подземно и кишење (орошавање).

Системи за наводњавање[уреди]

Кап по кап[уреди]

Систем „кап по кап“ ради по принципу равномерног и спорог наводњавање корена биљака,[1] којим се постиже често наводњавање са малом количином воде и константним нивоом влажности земљишта.[2] Користи се за различите пољопривредне културе, са надземним или подземним развојем инсталације.[3] Подручје натопљено капљачем зависи од протока воде и типа земљишта, односно његове пропусности. Жељена површина натапања регулише се типом капљача и размаком између капаљки.[2] Овај систем има више предности у односу на наводњавање распрскивачима. Вода је ефикасно искоришћена, пошто се додаје само тамо где је потребна, у непосредну близину корена биљке. Нагле промене у влажности ваздуха, немају негативни утицај на биљке. Не залива се околна површина, чиме је смањена могућност појаве корова. Систем је релативно јефтин и лак за инсталацију, те не захтева посебно одржавање, осим правилног регулисања режима рада и додавање воде.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б Скала грин: Кап по кап, Приступљено 19. 1. 2013.
  2. ^ а б Еуродип: Кап по кап, Приступљено 19. 1. 2013.
  3. ^ Металик-пласт: Систем за наводњавање кап по кап, Приступљено 19. 1. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Наводњавање