Александар Лукашенко
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Александар Лукашенко | |
 |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 30. август 1954. |
| Место рођења | Копис (Белорусија) |
| Супружник | Галина Родионовна Желнерович |
| Професија | Учитељ и пољопривредни економиста |
| Мандат(и) | |
| 1. Председник Белорусије | |
| 10. јул 1994. — | |
| Претходник | Мјечислав Гриб |
уреди  |
|
Александар Григорјевич Лукашенко (блр. Алякса́ндр Рыго́равіч Лукашэ́нка, рус. Александр Григорьевич Лукашенко; Копис, 30. август 1954.) председник је Белорусије. Завршио је два факултета, по образовању је економиста и историчар. Први пут је изабран на изборима 10. јула 1994, други пут 9. септембра 2001, трећи пут 19. марта 2006. а четврти пут 19. децембра 2010. године. Да би могао бити изабран више од два пута организовао је референдум 17. октобра 2004. године.
Од почетка председничке функције на западу сматрају да влада диктаторски, док његови симпатизери сматрају да његова политика помаже Белорусији да се избори са изазовима пост-совјетског капитализма.
Лукашенко је широко популаран у Белорусији због обнављања урушене белоруске пост-совјетске економије. 2005. године Светска банка оценила је да Белорусија има снажан, истински економски раст, и да је корист широко расподељена међу становништвом. Под Лукашенком, званична незапосленост је мања од 2 процента, сиромаштво је опало, и просечна месечна зарада је виша него у већини бивших совјетских република укључујући и Украјину. Критичари приписују економски раст Белорусије дотацијама у енергији из Русије и повлашћеном приступу руском тржишту за белоруске индустријске производе.
Лукашенкове везе са Западом, посебно са Сједињеним Америчким Државама, врло су затегнуте. Лукашенко је под нападима САД да је последњи европски диктатор и вођа једне од светских испостава тираније, због наводних забрана слободе говора и штампе, деловања невладиних организација, и слободе религије под његовим вођством. Такође САД проглашавају белоруске изборе намештеним. Белорусија такође није члан Савета Европе. Док неки независни западни и руски изборни посматрачи, сматрају да је Лукашенко истински популаран међу Белорусима, посматрачи из Агенције за европску безбедност и сарадњу (OSCE) не сматрају да су избори у Белорусији слободни и поштени.
Док се у унутрашњој политици залагао за очување совјетских економских институција и политике, у спољној политици је био жестоки противник америчке и западне политике. Сматра се једним од највернијих савезника Русије, иако је режиму Владимира Путина то неугодно признати.
Године 2006. је на изабран трећи пут за председника. Иако је белоруска опозиција то назвала преваром и најављивала да ће Лукашенка срушити кроз уличне протесте - на исти начин на који је то учињено са Слободаном Милошевићем и у Наранџастој револуцији - то се засада није догодило.
Председнички избори 2006. [уреди]
У октобру 2005. Лукашенко је објавио да ће се и трећи пут кандидовати за председника. Опозиција као одговор на то међу собом бира Александра Милинкијевича (блр. Аляксандар Мілінкевіч) као јединственог кандидата.
Избори су одржани 19. марта 2006. и Лукашенко је добио трећи председнички мандат. Резултат је 84,2% за Лукашенка у односу на 3,1% у корист Милинкијевича. Постоје различити погледи на регуларност избора. Посматрачка мисија Заједнице независних држава је прогласила изборе отвореним и транспарентним, док је посматрачка мисија ОЕБС-а утврдила да нису испуњени стандарди демократских избора. ОЕБС је саопштио да је Лукашенко дозволио да се државна тела искористе на начин који онемогућава грађане да се изјасне на слободан и поштен начин. Закључак ОЕБС-а је да „шема застрашивања и репресије независне мисли... је била очигледна кроз предизборну кампању.“
