Александар Лукашенко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Григорјевич Лукашенко

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 30. август 1954.
Место рођења Копис (Белорусија)
Супружник Галина Родионовна Желнерович
Вероисповест ниједна (атеизам)[1]
Политичка партија Белаја Рус од 2007 године.
Раније:
Комунистичка партија Совјетског Савеза (до 1991)
Комунисти за демократију (1991–1992)
Независни политичар (до 1992 до 2007)
Професија Економиста
резервни Потпуковник
Мандат(и)
1. Председник Белорусије
10. јул 1994
Претходник Мјечислав Гриб

Александар Григорјевич Лукашенко (блр. Алякса́ндр Рыго́равіч Лукашэ́нка, рус. Александр Григорьевич Лукашенко; Копис, 30. август 1954.) председник је Белорусије. Завршио је два факултета, по образовању је економиста и историчар. Први пут је изабран на изборима 10. јула 1994,[2] други пут 9. септембра 2001, трећи пут 19. марта 2006. а четврти пут 19. децембра 2010. године. Да би могао бити изабран више од два пута организовао је референдум 17. октобра 2004. године.

Од почетка председничке функције на западу сматрају да влада диктаторски, док његови симпатизери сматрају да његова политика помаже Белорусији да се избори са изазовима пост-совјетског капитализма.

Лукашенко је широко популаран у Белорусији због обнављања урушене белоруске пост-совјетске економије. 2005. године Светска банка оценила је да Белорусија има снажан, истински економски раст, и да је корист широко расподељена међу становништвом. Под Лукашенком, званична незапосленост је мања од 2 процента,[3] сиромаштво је опало, и просечна месечна зарада је виша него у већини бивших совјетских република укључујући и Украјину. Критичари приписују економски раст Белорусије дотацијама у енергији из Русије и повлашћеном приступу руском тржишту за белоруске индустријске производе.

Лукашенкове везе са Западом, посебно са Сједињеним Америчким Државама, врло су затегнуте. Лукашенко је под нападима САД да је последњи европски диктатор и вођа једне од светских испостава тираније, због наводних забрана слободе говора и штампе, деловања невладиних организација, и слободе религије под његовим вођством. Такође САД проглашавају белоруске изборе намештеним. Белорусија такође није члан Савета Европе. Док неки независни западни и руски изборни посматрачи, сматрају да је Лукашенко истински популаран међу Белорусима, посматрачи из Агенције за европску безбедност и сарадњу (OSCE) не сматрају да су избори у Белорусији слободни и поштени.

Док се у унутрашњој политици залагао за очување совјетских економских институција и политике, у спољној политици је био жестоки противник америчке и западне политике. Сматра се једним од највернијих савезника Русије, иако је режиму Владимира Путина то неугодно признати.

Године 2006. је на изабран трећи пут за председника. Иако је белоруска опозиција то назвала преваром и најављивала да ће Лукашенка срушити кроз уличне протесте - на исти начин на који је то учињено са Слободаном Милошевићем и у Наранџастој револуцији - то се засада није догодило.

Председнички избори 2006.[уреди]

У октобру 2005. Лукашенко је објавио да ће се и трећи пут кандидовати за председника. Опозиција као одговор на то међу собом бира Александра Милинкијевича (блр. Аляксандар Мілінкевіч) као јединственог кандидата.

Избори су одржани 19. марта 2006. и Лукашенко је добио трећи председнички мандат. Резултат је 84,2% за Лукашенка у односу на 3,1% у корист Милинкијевича. Постоје различити погледи на регуларност избора. Посматрачка мисија Заједнице независних држава је прогласила изборе отвореним и транспарентним, док је посматрачка мисија ОЕБС-а утврдила да нису испуњени стандарди демократских избора. ОЕБС је саопштио да је Лукашенко дозволио да се државна тела искористе на начин који онемогућава грађане да се изјасне на слободан и поштен начин. Закључак ОЕБС-а је да „шема застрашивања и репресије независне мисли... је била очигледна кроз предизборну кампању.“

Референце[уреди]

  1. ^ „Europe | Belarus president visits Vatican“. BBC News. 27. 4. 2009 Приступљено 3. 7. 2013. 
  2. ^ „Belarus — Government“. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 18. 12. 2008. Archived from the original on 10. 12. 2008 Приступљено 3. 7. 2013. 
  3. ^ „Labour“. Belstat.gov.by. Archived from the original on 7. 7. 2012. Приступљено 3. 7. 2013. 

Спољашње везе[уреди]


Са других Викимедијиних пројеката :