Англо-шпански рат (1585—1604)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Англо-шпански рат (1585—1604)
Део {{{део}}}
[[Слика:{{{слика}}}|300п|{{{опис_слике}}}]]
{{{опис_слике}}}
Време: 1585-1604
Локација: Атлантски океан, Ламанш, Низоземске, Шпанска империја, Шпанске колоније, Португал, Корнвол, Ирска, Америка, Канарска острва, Азори
Узрок рата:
Резултат: Мир у Лондону
Промене у територији:
Сукобљене стране
Краљевина Енглеска
Низоземска република
Шпанска империја
Португал
Ирска
Заповедници
Јачина
{{{јачина1}}}
Губици
{{{губици1}}}
{{{подаци}}}

Англо-шпански рат (1585—1604) први је од ратних сукоба између Енглеске и Шпаније. Рат је завршен миром у Лондону без територијалних промена.

Увод[уреди]

Настојање Енглеске да учествује у експлоатацији богатстава прекоморских земаља и да се афирмира на светском мору довело је нужно до сукоба са Шпанцима и Португалцима који су тамо енергично сузбијали сваку појаву других европских сила тежећи да сачувају монопол у трговини. Из тих сукоба развило се гусарење и пиратерија који су на поморским комуникацијама трајали до пред крај 18. века, а повремено прерастали и у читаве ратове. Од 1585. године до 1808. године Енглеска и Шпанија воде међусобно 9 поморских ратова. Период се поклапа са постепеним јачањем Енглеске у којој буржоазија, материјално незаинтересованија за колонијалну експанзију, има више удела у државној политици; и декаденцијом Шпаније која споро излази из феудалних окова. У свим тим ратовима Енглези су на мору били у офанзиви, мада су у почетку били слабији. На крају је шпанска колонијална империја била из основа потресена, а Велика Британија се развила у највећи светску поморску силу.

Почетак рата[уреди]

Када је Елизабета I 1585. године отворено ступила на страну низоземских устаника, Шпанија је запленила енглеске бродове у лукама Шпаније, Португалије и у Средоземном мору, на што је Енглеска онемогућила Шпанцима рибарење код Њуфаундленда. Оружана интервенција Енглеске у побуњеној Низоземској 1586. године и погубљење краљице Марије Стјуарт (фебруара 1587. године), проузроковали су 1587. године прекид већ затегнутих дипломатских односа. Шпански ратни план предвиђао је инвазију Енглеске. Енглеска флота добила је задатак да у властитим водама сачека непријатеља. Френсис Дрејк је 19. маја 1587. године извршио изненадан и смео напад на Кадис и знатно омео припрему шпанске флоте.

Шпанска армада[уреди]

Шпанска армада против енглеских бродова, август 1588

Године 1588. краљ Филип II послао је 130 бродова који су сачињавали "Непобедиву Шпанску армаду" у правцу Ламанша. Овде су се водиле поморске битке током 15 дана при чему ни једна страна није успела однети победу. Шпански адмирал увео је већину своје флоте у луку Кале. Видевши то, Френсис Дрејк смисли једно ратно лукавство. Жртвовао је шест својих старих лађа, запалио их и отиснуо међу шпанско бродовље. Шпанци су се побојали пожара, те су испловили из заклона. Овде их је подухватио неповољан ветар који их је прво набацио на плићаке дуж белгијске обале; затим је ветар променио правац те их је изгонио на пучину Северног мора. Бура је била тако јака да се Шпанци нису могли вратити назад, већ су се кроз неколико дана обрели крај обала северне Шкотске. Довде су их Енглези гонили, али су се ту морали зауставити јер више нису имали ни хране ни муниције. У истом положају били су и Шпанци којима није друго преостајало него да се врате у домовину. Пловећи дуж западних обала Британских острва, бродови Армаде нису успели да сачувају свој поредак јер их је стално гонила бура на мору. Многи бродови разбили су се о хриди Шкотске и Ирске. Велики део посаде потопио се, а преживели који су се домогли обале били су овде посечени од стране сувоземне војске која их је дочекала на копну. Свега 64 шпанске лађе вратиле су се у домовину, са посадама изгладнелим и измученим од вишеседмичне пловидбе узбурканим океаном. На другој страни, Енглези су прослављали велику победу над моћним непријатељем.

Наставак рата[уреди]

Френсис Дрејк је 1589. године предузео поход против приморских градова Шпаније с јаком ескадром и 11 000 укрцаних војника. Упловио је у Ла Коруњу, разбио снаге које су браниле град и заробио или уништио велики број бродова и много ратног материјала. Дрејков даљи пут ка југу био је испуњен пљачком и разарањем. На 40 М с. од ушћа Таха искрцао је трупе које су узалуд покушале да заузму Лисабон. Потом је заузео и опљачкао Виго и заробио много бродова. Многобројни походи против шпанске поморске трговине, које су до краја рата предузимали гусари и организовани састави енглеске морнарице ванредно су ослабили поморску моћ Шпаније и обогатили енглеске поморце и круну. Енглески гусари оперисали су, првенствено, у северном Атлантику и на његовим обалама, али су силазили и јужно од Рио де Жанеира. Нарочито се истакао Џорџ Клифорд са својих 20 похода извршених од 1586. до 1598. године у којима је учествовало, понекад и до 20 бродова. Френсис Дрејк и Џон Хокинс с ескадром од 26 бродова отпловили су 1595. године у воде Западне Индије са намером да пређу преко Панамске превлаке и дочепају се блага које је тамо чекало на транспорт у Шпанију. Стога је Енглеска, уз Сарадњу Холандије, у првој половини 1596. године опремила велику флоту од око 150 ратних или и транспортних бродова са преко 14 000 морнара и војника, која је 20. јуна непримећено стигла пред Кадис , заузела га и умиштила све шпанске бродове затечене у луци. Шпанци су 1601. године успели да неприметно прођу поред енглеске ескадре која је блокирала њихове луке и да у Кинсејлу у Ирској искрцају 4000 војника ради подршке ирских устаника. Блокиран с мора и с копна, овај шпански корпус је касније принуђен на предају.

Крај рата[уреди]

До краја рата Енглези су се ограничили само на блокаду шпанских обала и крстарички рат. После смрти краљице Елизабете I, нови краљ Џејмс I склопио је 1604. године са Шпанијом мир у Лондону и забранио нападе на шпанске колоније и гусарење против шпанске трговине на мору. Овај рат је из темеља уздрмао економску моћ Шпаније; она више није била у стању да својом ратном морнарицом ефикасно штити поморски промет и колоније, а растуће богатство омогућило је Енглеској да учврсти и развије своју поморску моћ.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • The navy during the Spanish War 1585-1587 - J. S. Corbett, London 1894.
  • Drake and the Tudor navy - J. S. Corbett, London 1898.
  • Војна енциклопедија, tom 1 (154)
  • Историја Енглеске - Др Иванка Ђуковић (103. стр)