Бан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Бан (вишезначна одредница).

Бан је титула аварског или илирског порекла коришћена у неколико југоисточних европских земаља од седмог до двадесетог века.

Сматра се да реч бан потиче од сарматске речи бајан; ова је титула такође сродна титулом кан. Реч данас постоји у облику разних географских појмова. Постоје и теорије да је реч илирског порекла (баниус), како се може наћи код археолошких остатака у Босни. Према једној теорији, ова титула води порекла из назив аварског кагана Бајан.

Употреба титуле[уреди]

Најпре се титула почела користити у Босни. Након тога користила се и у Хрватској краљевини, те Мађарској краљевини и њеним зависним територијама у Босни.

Титула се такође користила и у Влашкој од 14. века до 1831. (када се припојила већој бољарској области Олтенија), средњовековној Молдавији, Српској краљевини[тражи се извор од 12. 2012.], а након тога и у Краљевини Југославији између 1929. и 1941. године. Значење титуле се временом променило – позиција бана може се упоредити са позицијом намесника или војводе, али ниједна од њих није тачан опис историјске банове. Територија под управом бана звала се банат или бановина.

У средњем веку бан се помиње у свима покрајинама српског народа и у Зети, и у Србији, и у Дубровнику поред Босне. О томе сведоче и народне песме: Неко беше Страхинићу бане, беше бане у маленој Бањској... Бан Угљеша и војвода Гојко... Књиге иду од Призрена града, па Пожегу бану Милутину, вако царе бане говораше... У онога од Звечана бана... У тамници бана Задранина... Са кћерима бана од Карловца... Вино пије Дојчин Петар, варадински бан...

Краљевина Југославија[уреди]

Бан је такође била титула покрајинских администратора Краљевине Југославије између 1929. и 1941; свака се од југословенских покрајина звала бановина.

Наслеђе[уреди]

Реч бан постоји данас као део имена места којим су некада владали банови.

Област Банат у Панонској низији између реке Дунав и Тиса (данас у Србији, Румунији и Мађарској) носи то име и поред чињенице да није никад био под вођством бана.

Регион централне Хрватске, јужно од Сиска, зове се Бановина или Банија. Могуће је да имена градова Бања Лука и Бановићи (БиХ) такође воде порекла из речи бан.

Термин бан се данас налази и у имену бански двор које често носе седишта високих инстанци власти. У Банском двору у Загребу заседа Влада Републике Хрватске, док је Бански двор у Бањалуци седиште председника Републике Српске. Зграда под именом „Бела бановина“ у Новом Саду дом је Скупштини и Извршном већу Аутономне Покрајине Војводине.

Види још[уреди]