Анка Обреновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Анка Обреновић

Anka Obrenović.jpg

Датум рођења 1. април 1821.
Датум смрти 10. јун 1868.
Место смрти Београд, Кнежевина Србија (Османско царство)
Порекло
Династија Обреновићи
Отац Јеврем Обреновић
Мајка Томанија Обреновић
Породица
Супружник Александар Константиновић
Деца Александар Константиновић
Катарина Константиновић
Симеона Лаховари

Анка Обреновић (1. април 182110. јун 1868) је била члан владајуће породице Обреновић, ћерка Јеврема Обреновића и Томаније. Била је писац чији су преводи први књижевни радови једне жене у Србији 1836. године.[1] Позната је и као Анка Помодарка.

Била је иснпирација за песму хрватског песника Антуна Михановића, који је желео да је ожени када је имала 16 година а он 41. У 1860, она је организовала један од првих српских салона у свом дому у Београду.[2]

Била је удата за Александра Константиновића са којим је имала сина Александра и ћерку Катарину. У Катарину Константиновић је био заљубљен кнез Србије Михаило Обреновић и хтео њом да се ожени. Анка је убијена заједно са Михаилом Обреновићем на Кошутњаку 1868. године, док су њена мајка Томанија и ћерка Катарина преживеле овај инцидент. Катарина се касније удала за Миливоја Петровића Блазнавца, па за Михаила Богићевића.

Услед брака са Наталијом Константиновић, унуком принцезе Анке Обреновић, Мирку Петровићу, принцу Црне Горе, је обећана српска круна.[3]

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Јеврем Обреновић
JevremObrenovic.jpg
18. март 1790. 20. септембар 1856.
Томанија Богићевић
TomanijaObrenovic.jpg
1796. 13. јун 1881.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Александар Константиновић

Деца (из брака)[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Александар Константиновић 1914. Милена Опуић
Катарина Константиновић 1848. 1910. Миливоје Петровић Блазнавац; Михаило Богићевић

Дете (ћерка из ванбрачне везе)[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Симеона Лаховари 1915. Александру Лаховари

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Hawkesworth, стране 100-101
  2. ^ Vucetic, Radina (an essay, Google), The Emancipation of Women in Interwar Belgrade and the Cvijeta Zuzoric Society 
  3. ^ Alexander Palace Time Machine