Анка Обреновић
| Анка Обреновић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 1. април 1821. |
| Датум смрти | 10. јун 1868. |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија (Османско царство) |
| Порекло | |
| Породица | |
Анка Обреновић (1. април 1821 — 10. јун 1868) је била члан владајуће породице Обреновић, ћерка Јеврема Обреновића и Томаније. Била је писац чији су преводи први књижевни радови једне жене у Србији 1836. године.[1] Позната је и као Анка Помодарка.
Била је иснпирација за песму хрватског песника Антуна Михановића, који је желео да је ожени када је имала 16 година а он 41. У 1860, она је организовала један од првих српских салона у свом дому у Београду.[2]
Била је удата за Александра Константиновића са којим је имала сина Александра и ћерку Катарину. У Катарину Константиновић је био заљубљен кнез Србије Михаило Обреновић и хтео њом да се ожени. Анка је убијена заједно са Михаилом Обреновићем на Кошутњаку 1868. године, док су њена мајка Томанија и ћерка Катарина преживеле овај инцидент. Катарина се касније удала за Миливоја Петровића Блазнавца, па за Михаила Богићевића.
Услед брака са Наталијом Константиновић, унуком принцезе Анке Обреновић, Мирку Петровићу, принцу Црне Горе, је обећана српска круна.[3]
