Баба Вишња
Вишња Урошевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1737. |
| Место рођења | Доња Трепча, Османско царство |
| Датум смрти | 18. јун 1817. (79/80 год.) |
| Место смрти | Кнежевина Србија |
| Деца | 6 |
Вишња Урошевић, познатија под именом Баба Вишња (1737 — 1817) била је мајка кнеза Милоша и родоначелница династије Обреновић. Вишња је имала два брака и шесторо деце.
Порекло[уреди | уреди извор]
.jpg)
Тачно презиме, место и датум рођења Баба Вишње нису познати. Међутим, како је Радомир М. Илић назначио у публикацији „О љубићским селима – Антропогеографска проучавања” (Српски етнографски зборник, Српска краљевска академија, 1903), Баба Вишња је рођена у засеоку Орловак у Доњој Трепчи, у породици Урошевић. Томе у прилог говори и споменик њеном брату Димитрију Урошевићу на старом гробљу у Брусници: „Здје почивајет раб Божи Димитрије Урошевич, ујак господара Милоша. Престави се Н 1821 м декември 26”. Није познато да је у Брусници било Урошевића, али је познато да се након смрти свог другог мужа Теодора Михаиловића Вишња са децом из другог брака вратила у Брусницу код свог сина из првог брака Јакова Обреновића. Према чибучким тевтерима Рудничке нахије из 1823. године, Доња Трепча била је једино село у нахији где је забележено презиме Урошевић.[1]
Први брак[уреди | уреди извор]
Вишња се 1765. године удала за Обрена Мартиновића. Са њим је имала троје деце:
- Јаков (?—1811)
- Милан Обреновић (?—1810)
- Стана
Обрен је умро око 1777. године.[2]
Други брак[уреди | уреди извор]
После Обренове смрти Вишња се преудала за Теодора Михаиловића из Средње Добриње.[2]
Теодоров деда звао се Милош.
Он је имао је два сина, Мијаила и Гаврила. Мијаилов син је Теодор (Тоша) Михаиловић, други супруг баба Вишње.[3]
Вишња је са њим имала три сина:
Сва тројица су рођени у селу Горња Добриња крај Пожеге.
Теодор је умро 1802. године. После неког времена, Јаков и Милан су позвали себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.
До Првог српског устанка Јаков и Милан Обреновић су се бавили трговином стоком, а у тај посао су увели и свог полубрата Милоша.
Смрт[уреди | уреди извор]
Баба Вишња је умрла 18. јуна 1817. године пред сам крај Другог српског устанка. Првобитно је била сахрањена на месном гробљу у Брусници. Две године касније кнез Милош је њене земне остатке однео у порту манастира Враћевшница где их је закопао уз северни зид цркве. У порти су такође сахрањени Ана, Марија и Гаврило – троје Милошеве деце. У истом манастиру јој је подигнут споменик 1901. године.[2]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Насеље Вишњица у Београду носи назив по Баба Вишњи.
У Београду постоји и Улица баба Вишњина која се простире од Макензијеве до Крунске улице, пресецајући у једном делу Његошеву. Баба Вишњина улица добила је овај назив 1. јануара 1900. године.[4] Године 1946. део Баба Вишњине улице од Крунске до Булевара краља Александра се издвојио и добио назив Голсвордијева улица. Године 2016. подигнут јој је споменик и у Горњој Трепчи.
Породица[уреди | уреди извор]
Родитељи[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
Први брак[уреди | уреди извор]
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Обрен Мартиновић | око 1780. |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Јаков Обреновић | 1767. | 1811.[5][6] | Ђурђија | |
| Милан Обреновић |  |
између 1767. и 1780. | 16. децембар 1810. | Стоја |
| Стана Обреновић | Сава Николић |
Други брак[уреди | уреди извор]
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Теодор Михаиловић |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Кнез Милош | |
18. март 1780. | 26. септембар 1860. | Кнегиња Љубица |
| Јован Обреновић |  |
1787. | 22. јануар 1850. | Круна Михаиловић; Ана Јоксић |
| Јеврем Обреновић |  |
18. март 1790. | 20. септембар 1856. | Томанија Богићевић |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ”Тевтер чибучки за Нахију рудничку од 10. марта 1823. године”, Изворник - грађа Међуопштинског историјског архива у Чачку, број 4, 1987, приредио Радош Ж. Маџаревић
- ^ а б в Петровић, Зорица; Марушић, Александар (2018). Обреновићи и њихово доба. Аранђеловац / Горњи Милановац: Народни музеј „Аранђеловац” / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 4. ISBN 978-86-88927-13-0.
- ^ „Династија Обреновић”. Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ „Мондо: Тајна Баба Вишњине улице”. Приступљено 8. 4. 2013.[мртва веза]
- ^ Ивић, Алекса (1928). Родословне таблице српских династија и властеле (3. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. Таблица бр. 16. Приступљено 14. 3. 2021.
- ^ Marek, Miroslav. „Obrenovic family”. genealogy.euweb.cz (на језику: енглески). Приступљено 14. 3. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Потомци баба Вишње, родословне таблице на Вики изворнику и објашњење
- Вечни белег мајци српских кнежева („Политика“, 16. фебруар 2016)
- ВРАЧАРСКЕ ТАЈНЕ Ко је била баба Вишња, а ко Мутап („Блиц“, 27. фебруар 2016)
- Sve o baba Višnji, ženi po kojoj prelepa ušuškana ulica u srcu Vračara nosi ime („Телеграф“, 19. јун 2017)
#/media/Датотека:Tablice16.jpg){kind=link}
